Плитвичка језера су национални парк у Лици, између планинских масива Мале Капеле и Личке Пљешивице. Мањи дио парка је спада под општине Слуњ, Оточац и Огулин, али већи дио је под Кореницом. Плитивчка језера су проглашена националним парком 1949. године. Ријека Корана је формирала 20 језера између којих има много дивних водопада и слапова.

 
Језера су подијељена у две веће групе: Горња и Доња језера.
Већа Горња језера су: Прошћанско, Цигиновац, Округљак велико, Галовац, Градинско.
Већа Доња језера су: Козјак, Милановац.

Плитвичка језера су јединствени феномен хидрографије. Вода у језерима углавном долази из Црне Ријеке, Бијеле Ријеке и потока Љесковац који се улијвају у Прошћанско језеро. Прошћанско језеро је на надморској висини од 636 метара. Карактеристичне боје језера, од смарагдне зелене до тиркизне, чине љепоту и атрактивност језера потпуним.

Плитвице су на листи УНЕСКО-а светског наслеђа још од давне 1979. године.

У прољеће 1991. године, на почетку распада СФРЈ у парку се одиграо "Плитвички Крвави Ускрс" - први оружани сукоб у којем је погинуо Рајко Вукадиновић. У близини парка се налази подручје површине 26 км², за које се сумња да у њему има мина. Још током Другог свјетског рата 1941-1945 усташе су према српском становништву чиниле велике злочине.

Цијели овај крај се на неким картама још увек назива "Вражји врт", због свог положаја и историје. Према легенди Плитвичка су језера настала након велике суше. Људи, животиње и биље, чезнули су за капљицом воде.

Народ се молио и молио. Тада се у долини појави Црна Краљица са својом величанственом пратњом; она се смиловала народу и уз јак ветар и грмљавину на земљу је коначно пала киша. Киша је падала тако дуго док ниво воде није нарастао довољно да оформи језера.