Посљедњи поздрав Ђеду - Митрополиту Амфилохију - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 303
Јуче: 855
Недељно: 4.500
Месечно: 20.343
Годишње: 253.981
Укупно: 788.196

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у новембру

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 22.11.2020

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан пети пут

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 17.11.2019

Извештај са Марша победе 10.11.2019

Извештај из Румуније 03.11.2019

Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018

Извештај из Новог Сада 25.11.2018

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2018

Марш победе у Београду 11.11.2018

Стољетније завршетка Великог рата 04.11.2018

Извештај из Степања 26.11.2017

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2017

Извештај из Дома Војске Србије 17.11.2017

Извештај са другог Београдског марша

Извештај са 62. Београдског сајма књига

Концерт Појаца у Дому синдиката 26.11.2016

Посета србској Атини 18.11.2016

Извештај са првог Београдског марша 06.11.2016

Извештај са промоције књиге Саве Штрбца 1.10.2015

Стазама јасеновачких мученика 2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду



30. октобар 2020.


Посљедњи поздрав Ђеду - Митрополиту Амфилохију


Ево јутрос једна вијест тужна
Ко врх копља у груди ме таче
У небеса отишла је душа
Нашег светог оца из Мораче

Оног чи' лик неминовно биће
На иконе сликан и на фреске
Јутрос рано пут божијег раја
Одвезле су кочије небеске

На дан исти кад је умро Петар
И велики кад је умро Раде
Отиш'о је и Радовић Ристо
Међу србске да сједне громаде

Роде мили устани на ноге
И упали милион свијећа
Рабу што је к' небеској вјечности
Јутрос пош'о с' животног распећа

Поздрав задњи из душе упути
И до црне земље се поклони
Том витезу што је снагом духа
Страх у кости утјер'о Сотони

Што је р'јечју оштријом од сабље
Многог' србског посјек'о крвника
За њим данас плаче Шумадија
Црна Гора, Крајина и Лика

Данас лелек одлијеже тужни
С Романије, с Пала и Сокоца
Данас горда Земља Херцегова
Жали душом свог духовног оца

У читавом србству без жалости
Нема једног мјеста нити тачке
Данас сузе за Владиком роне
Дјеца Срема, Баната и Бачке

Са Ловћена и са Дурмитора
Виле горске наричу и туже
Данас плаче равна Семберија
И сви Срби од Книна до Груже

Да се сузе србске могу скупит'
Од њих нова потекла би Тара
Данас плачу Острог и Цетиње
Данас плачу фреске с Хиландара

Нема часног Србина на свијет
Да му сузе не теку низ лице
Данас плачу Пива и Морача
Подмалинско и Свете Тројице

Данас србство плаче за монахом
Што је живот посветио вјери
Данас плаче света Грачаница
Подмаине, Бијела и Бери

За Владиком чије рјечи бјеху
Кано злато вриједне и скупе
Вјечито ће жалити у срцу
Монахиње манастира Жупе

За мудрацем чи' ум је оштрином
Кроз мрак ропства к'о муња сијева
Тужним звуком зајечаће звона
Петровграда, Москве и Кијева

И с Дечана и Косова Поља
Стара звона одјекнуће реско
И на тај му пожељети начин
Срећне путе у царство небеско

Тамо горе ђе се зв'језде роје
У бескрајном небескоме миру
Као дијете потрчаће мало
У наручје своме оцу Ћиру

Тамо горе, сјешће међу људе
Чија дјела прати вјечна слава
Тамо ће га раширених руку
Дочекати Патријарх Варнава

Тамо ће га с љубави очинском
К'о свог' сина привити на груди
Онај што је србском роду рек'о
"Најпрече је да будемо људи"

Тамо ће га срест' Липовац свети
У окриљу Христовога крила
Тамо ће га благословит' рука
Патријарха Дожића Гаврила

Тамо ђе се вјечни живот живи
У пространства којим нема краја
Вјечни мир ће да му нађе душа
Крај Данила и крај Николаја

Ја ти овај задњи поздрав пишем
Из Француске из далеког Меца
Знај времена неће проћи пуно
Срби ће те прогласит' за свеца

Сузе роним жао ми је пуно
На сахрану доћи ти не могу
У постељу легао сам и ја
Болест ме је оборила с ногу

Ал душмани нек не мисле наши
Да ће моћи да раде шта хоће
Мртав ћеш им бити но жив тежи
ТВРД ЈЕ ОРАХ ЧУДНОВАТО ВОЋЕ


 

 

Написа: Славко Перошевић
Витез од Шавника, 30.10.2020.





Посећено је: 69  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






SVECI   MITROPOLIT AMFILOHIJE   CRNA GORA   PODGORICA   CARSTVO NEBESKO   DJEDO  
SVETITELJI   METOHIJA   RADOVIC   SPC   CRKVA   SLAVKO PEROSEVIC  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!