Посета србској Атини 18.11.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 308
Јуче: 860
Недељно: 4.505
Месечно: 20.348
Годишње: 253.986
Укупно: 788.201

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у новембру

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 22.11.2020

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан пети пут

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 17.11.2019

Извештај са Марша победе 10.11.2019

Извештај из Румуније 03.11.2019

Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018

Извештај из Новог Сада 25.11.2018

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2018

Марш победе у Београду 11.11.2018

Стољетније завршетка Великог рата 04.11.2018

Извештај из Степања 26.11.2017

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2017

Извештај из Дома Војске Србије 17.11.2017

Извештај са другог Београдског марша

Извештај са 62. Београдског сајма књига

Концерт Појаца у Дому синдиката 26.11.2016

Посета србској Атини 18.11.2016

Извештај са првог Београдског марша 06.11.2016

Извештај са промоције књиге Саве Штрбца 1.10.2015

Стазама јасеновачких мученика 2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду



19. новембар 2016.


Посета србској Атини 18.11.2016


Пре пар дана чика Љубе из удружења Ћирилица из Београда, рече мени као свом земљаку да има код Новог Сада парастос за србске цивиле и борце који су убијени, односно погинули у Вуковару 1991. године. Ја нисам уистину до дана поласка ни знао тачно да ли ћу моћи доћи због пословних обавеза, тако да сам у кнап са временом кренуо пут Новог Сада, са циљем да присуствујем том парастосу. Успут повезох двојицу сапутника, пошто нико од мојих сабораца није могао тог дана да крене са мном због својих радних обавеза.

Ишли смо старим путем, а гужава на пут је била застрашујућа и стварала велику нервозу код мене, јер сам како је време одмицало, схватао да нећемо стићи на сам парастос. Штавише, мени је било чудно и то да је парастос у цркви померен за 15 минута раније. Међутим, једина срећна околност је била то што сам успео некако да пошаљем посестриму Биљу Диковић из ФБ Репортера, на лице места, како би направила једну репортажу. Што је она на моје велику радост и направила.

Она нас је и сачекала испред цркве, са информацијом да је све готово, да је свештеник имао одличну беседу, али да је парастос скраћен. У цркви већ почела литургија.

Запалили смо свеће и отишли у оближњи ресторан где су нас исчекивали. Организатори парастоса, ратни ветерани СВК су имали после самог парастоса и неко да кажем дружење, односно еволуцирање сећања на своје саборце и времена с почетка 1990-их док су живели у свом родном крају.

Имао сам ту прилику да кратко попричам са Драгомиром Лалићем, председником удружења Завет Отаџбини, који ме позвао на обележавање Дана проглашења првог устава РС Крајине, које је планирано 17. децембра ове године, у Новом Саду. Рече он мени да има већ доста информација о мени, и да причају у суперлативу. Вероватно чика Љубе, не знам ко други.

Нисам имао намеру ту дуго да се задржавам, јер сам морао посестриму да водим у центар града, јер је незгодно одатле за превоз, а успут и да однесем неке народне лекове једној гаравуши Боки, наше горе лист, која би наше познанство од летос описала овако:

- "Кад једном кренете пут Косова и Метохије увек ћете му се враћати и с чежњом чекати сваки идући одлазак и обилазак Грачанице, Зочишта, Девича, Високих Дечана, Богородице Љевишке ... Људи које упознате на том путу нису ни налик свакодневном окружењу... Сетиће вас се, упалиће свећу за здравље и срећу кад вас и стотине километара раздвајају".

Знајући да Бока и њен бураз не живе у центру града, већ у најдужој улици на Балкану (тако Раде рече...) морао сам да је зовнем телефоном, али исто тако и мог пајтоса Вељу, кога нисам дуго видео, а пожелио сам се њега видети. Сећам се увек радо наших прела од пре 6-7 година у његовој авлији, када су долазили непоправљиви весељаци орни за дружење и фешту, а и његова породица нам је увек широм отварала врата.

Елем, седосмо ми у неки локал, а таман када смо исчекивали Боку и брата јој Радета, да не кажем Раду, како би наши преци из завичаја рекли, то су у локал ушли неки момак и цура врло слични њима, она црна, он додуше плави... Ја гледам и не верујем да се Раде тек тако офарбао. Чак и питам цуру: - "Јеси ти Бока?". Она вели да није... Јооој земљо отвори се.



Не прође ни два минута, ево ти Раде и Боке, изљубисмо се ко најрођенији. Крене одмах и прича. Прво о Космету, то је оно што нас је и спојило. А и сама Бока највише воли те приче, по сопственом казивању. Прича како се чује са људима из Ораховца скоро сваки дан. Спомињали смо и завичај, јер без тога не може. Завичај је један, а зове се Крајина.

Прављени су планови за будућност. Зовем их на Хумнанитарно вече у Батајницу, да прокључају гени камењара у овим "новосаџанима", јер код Веље то није никад ни престајало. Њега не треба дваред звати. Колубарски марш су они већ рекли да ће доћи, додуше не гомила, али једна мања група подршке хоће, што искрено радује.

Једино не радује оно на крају када се посвађамо ко ће платити рачун.

Могли смо ми и до зоре диванити, али домаћини раде сутра, те су гости морали још свратити у резиденцију да кратко поднесу извештај и да оставе ове важне ствари удружења.

Жао ми је само што нас није било више из СРБС-а, а и што нисмо били дуже времена тамо, мајке ми рођене. Овако је било кратко, али корисно. Боже здравља ето нас за месец дана у посматрачкој мисији.



Милан Чучковић
19.11.2016.





Посећено је: 1366  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






NOVI SAD  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!