Посета манастиру Рача 06.10.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 99
Јуче: 690
Недељно: 5310
Месечно: 24964
Годишње: 170587
Укупно: 495753

Највише посета
25.8.2018 2808
























































7. октобар 2019.


Посета манастиру Рача 06.10.2019


На Балканском полуострву у XII столећу створена је србска држава у са двором у Старом Расу. Почетком наредног столећа, тачније 1219. године Свети Сава је изборио аутокефалност тј. самосталност Србске Православне Цркве. А његов старији брат Стефан постао је први крунисани краљ међ Србљима. Потоњи владари из светородне династије Намањића су увећавали државу, али и градили православне храмове и цркве, највише наравно на Косову и Метохији.

Манастир Рача, покрај Дрине, изнад Бајине Баште је уствари задужбина краља Драгутина. Краљ Драгутин (1251-1316) је управљао средњовековном србском краљевином осам лета, од 1276. до 1282. године. Имао је добре односе са Дубровачком републиком, а ратовао је против Византије, али је имао слабог успеха. На привредном плану трудио се да унапреди србску државу развијањем рударства.

Подигао је неколико православних манастира: Троноша код Лознице, Тавна код Бијељине, Мала Ремета на Фрушкој Гори, Бенешево код Сремске Митровице... и цркву Светог Ахилија код Ариља. Сахрањен је у Рашкој области у манастиру Ђурђеви Ступови.

 

Србска средњовековна држава је после краља Драгутина наставила да се развија наручито у првој половини XIV века, када су владали краљ Стефан Урош III (Дечански) и његов син Стефан Душан (Силни)... када је две трећине Балкана било под управом србских владара, а сама Србија једна од најмоћнијих држава југоисточног дела Европе.

Легенда каже да је заправо на србску државу пало проклетство краља Уроша III јер га је син Душан ослепео, тада је он проклео потомке, државу и народ. Срби су се клетве краља Уроша III сетили тек на Косову Пољу о Видовдану 1389. године када су испред себе имали моћну и бројнију турску војску.

Турци су силовито освајали Балкан и покоравали све хришћанске земље, док су хришћански народи живели као робови. Османлије су спроводиле вековима терор и страховладу невиђених размера.  С времена на време у турској царевини су дизани устанци, Аустријска царевина и Млетачка република су водили ратове са њима, али тек почетком XVIII века долази до сламања Турске царевине, јер се на историјској сцени појавио Ђорђе Петровић, кога су србски хајдуци изабрали за Вожда Србије. Подигнут је велики народни устанак Срба у Орашцу, недалеко Аранђеловца на Сретење 1804. године.

Сам устанак је врло брзо кренуо да се шири и да задаје Турцима велике проблеме. Штавише, устанци су поред Јањичара знали да на бојном пољу и султанову гарду победе, иако никада нису имали бројчану предност.

Један од носиоца Првог србског устанка у средњем Подрињу био је анхимандрит Хаџи-Мелентије Стевановић, који је у манастиру Рача, покрај Бајине Баште дизао народ на оружје да се бори против Османлија. Сам је био учесник борби са Турцима у Осату 1804, борбама код Ужица 1805, код Соко-града на Дрини у октобру 1806, Сикирић скели (Осат) на Дрини 29. септембра 1807, те 12. октобра 1807. на Дрини и Осату.

Заједно је са Марком Васићем, Миланом Обреновићем, Матејом Ненадовићем и Симом Бирчанином предводио устаничку војску у бици са Турцима на Лучиндан 1808. у Оклецу, Врањковини у Осату, и Прибићевцу код Сребренице.

Када је 1810. као народни депутат заједно са Миланом Обреновићем, Божидаром Грујовићем и Матејом Ненадовићем путовао у Царску Русију да траже помоћ за србске устанике, одликован је од руског цара лично златним крстом и златним ланцем.

Када је Први устанак пропао у јесен 1813. године, Турци су се повратили у Шумадију и Подриње, те је завладала сурова одмазда према народу. Тако је и манастир Рача спаљен и монаштво поубијано. После подизања Другог устанка који је предводио Милош Обреновић у пролеће 1815. године, Хаџи Мелентије се враћа из Срема у манастир Рача и обнавља га 1823. године.

Манасти Рача је наставио да буде центар окупљања Срба у наредним епохама. У Првом светском рату се зна да су аустријски војници украли звона из манастирске цркве Св. Тројице. Тек тридесетак година касније се ушло у траг звонима, која су нађена на католичкој цркви сремском селу Пећинци.

У Другом светском рату сам манастир и читав крај је настрадао прво од немачких СС јединица 1941. године, а после од бугарских фашиста 1943. године, који су између осталог у овом манастиру тражили оргинално Мирослављево Јеванђеље, један од најстаријих писаних трагова на србском језику. А приликом повлачења из Београда, априла 1941. године у Рачанском манастиру је коначио краљ Петар II Карађирђевић.

Мало после Другог светског рата, у овом манастиру је био Гојко Стојичевић, потоњи патријарх Павле у периоду 1949-1955. А обнова Рачанског манастира је кренула тек 1961. године, а завршена отварањем богате ризнице 1996. године.

 

*   *   *

 

Нас је пут овог манастира навео прве недеље октобра месеца 2019. године, за фамилијарно окупљање. Била је то одлична прилика да уживамо у лепоти православног бисера Подриња. Сама црква Свете Тројице је сазидана од камена, а унутра старе фреске.

У порти манастира је направљен споменик Хаџи-Мелентију како држи мач у десној руци, а у левој крст, као симбол духовне и физичке борбе за свој народ. Поред тога налази се на само цркви и уклесана имена јунака који су током ослободилачких ратова 1912-1918 уграђивали своје животе у нашу слободу.

И сама ризница има богат садржај који могу путници намерници да погледају.

Тако да и вама препоручујемо да посетите свакако овај прелепи манастир ако вас пут наведе на Тару, Митровац, Перућац, Заовине или негде близу.

 

 

Милан Чучковић
07.10.2019.

 




Посећено је: 201  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:































Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!