Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 296
Јуче: 835
Недељно: 3232
Месечно: 13156
Годишње: 147019
Укупно: 305420

Највише посета
25.8.2018 2808
























































13. октобар 2017.


Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017


Косово и Метохија је духовна и национална колевка србског народа, ма где живели на кугли земаљској. То малено "парче" србске земље је буквално срце наше отаџбине. Хиљаде православних цркава и манастира, националних знаменитости се налази на тих 10.887 квадратних километара, где наш народ већ вековима обитава. Србска династија Немањића у Средњем веку је ту на тој земљи започела свој успон и у 14. столећу постала најмоћнија сила југоситочног дела Европе... Није случајно што је царски град био Призрен. У њему је столовао цар Душан Силни средином 14. века. Немањићи су сазидали најлепше манастире и цркве: Високе Дечане, Грачаницу, Пећку Патријаршију, Богородица Љевишка, Свете Архангеле Призренске...
 
Нажалост, цара Душана син Урош Нејаки није умео да води царство као његови преци, што је условило да се феудалци, великаши осамостаљују непоштујући царску круну. У то време из Мале Азије силовито надиру Турци Османлије, доносећи ислам и који покоравају редом све хришћанске државе. Тако су Србљи изгубили две битке: једну на Марици (1371.) и други пут на Косову Пољу (1389.)... Након тога, србска држава је постојала око Смедерева као деспотовина неких пар деценија.
 
Пропаст србске државе била је заправо клетва краља Стефана Дечанског, цара Душана оца, јер је управо Душан у борби за престол ослепео оца, а онда је краљ Стефан IV Урош проклео потомке, народ и државу. Клетва је била сурова, јер петвековно робство под Турцима је свакако донело много невоља и недаћа нашем народу...
 
 
Србима су требали векови да поново поврате државност... Столећа су пролазила у беди и тамновању, а Србима док су се мушка деца рађала говорили су: "Добродошао осветниче Косова".
 
Васкравање нове србске државе започео је вожд Карађорђе Петровић у Орашцу на Сретење 1804. а наставио кнез Милош Обреновић у Такову 1815. године. Ослобађање свете србске земље од Турака десило се тек јесени 1912. године, када је краљ Петар I Карађорђевић, повео Србију у Први балкански рат. Срби су се тако поново вратили на Газиместан.
 
Све то време Срби су на Косову и Метохији имали већину. Албанаца је тада било мало. Почели су се спуштати у косовску долину преко Проклетија и Шар-планине, тек пошто је србска војска истерала Турке и Бугаре у Балканским ратовима (1912-1913). Знали Арбанаси су да је Косово и Метохија богата земља, да рађа и да даје... зато су хтели да је отму на силу. Током Другог светског рата уз помоћ фашистичке Италије Арбанаси су направили страшан геноцид над Србима и Православљем. После 1946. Албанци су имали релативну већину.
 
Штавише, и југославенски комунисти су допринели да се србска пополација смањује на Космету, а албанска повећава. На нападе који су били усмерени против србског живља и православне цркве, а они нису били мали и занемариви током социјалистичке Југославије само се ћутало и заташкавало, односно (не)свесно одобравало.
 
Средином 1990-их започео рат на Космету, где су албански терористи уз помоћ САД и Велике Британије, водећих земаља НАТО пакта, почели нападе на Србе, Роме, Горанце, Турке и лојалне Албанце... у пролеће 1998. претворило се у отворени рат. Годину дана после они су добили помоћ из ваздуха, али и са копна.. настао је 78-дневни пакао. После Кумановског (не)споразума, србска војска и администрација се повлаче са Косова и Метохије 15. јуна 1999. Уз помоћ КФОР-а и УНмик-а Албанци настављају терор невиђених размера. Убијају нам децу, старце, пале светиње, масакрирају свештенике...
 
Марта 2004. је било чак и најгоре, невиђени албански албански погром и затирање Србства на свему што је преостало на Косову и Метохији. КФОР је био неми посматрач. 17. фебруара 2008. године у Приштини се проглашава илеглана Република Косово. Злочинци су добили "државу".
 
САНУ као једна од најзначајнијих институција нашег народа, у својој Галерији, у београдској улици Кнеза Михаила бр. 35... отворила је поставку "Србско уметничко наслеђе Косова и Метохије - идентитет, значај и угроженост", где се заправо може видети културна и духовна баштина наше свете земље.
 
 
Поставка је отворена до 12. новембра 2017. сваког дана од 10 до 21 сат.
 
Ако се плашите ићи на Космет или ако вам је "далеко"... Кнез Михаилова улица сигурно није! Нећу да вам кажем шта се све налази тамо у галерији. Написао сам намерно горе "из главе" опширнији увод са циљем да имате неку историјску основу када дођете тамо да вам не буде све баш страно.
 
Хвала мом пајтосу Чеди на сликама... "Он је главни, он зна..."
 
 

Милан Чучковић
12.10.2017.




Посећено је: 539  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:




























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!