Породица Стијеља - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 618
Јуче: 1.778
Недељно: 6.492
Месечно: 27.391
Годишње: 119.341
Укупно: 653.556

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у мају

Извештај са трећег Чегарског марша 26.05.2019

Извјештај из Земуна 11.05.2019

Најава: Академија "Црвена линија" биће у Београду 08.06.2019

Извјештај са 24. парастоса за Бљесак 01.05.2019

Извештај са другог Чегарског марша 27. маја 2018

Извештај са Сокоца 20.05.2018

Извештај из Дома Војске Србије 15.05.2018

Извештај из Ниша 07.05.2018

Извештај са парастоса за жртве Бљеска 1. маја 2018

Извештај са Чегарског марша 28. мај 2017

Медијска гостовања у Нишу 24. и 25. маја 2017

Извештај са Новог гробља 17.5.2017

Београдска пројекција филма "Ви идите, ја нећу" 15.5.2017

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Извештај из Ниша 10.5.2017

Извештај са парастоса жртвама "Бљеска" у Београду 1.5.2017

Извештај из Вишеграда 22.5.2016



8. новембар 2015.


Породица Стијеља


Породица Стијеља је прије несрећног распада СФРЈ живјела у мјесту Заград (општина Бенковац), малом далматинском селу у Равним котарима. Отац Мирко и мајка Ведрана су се вјенчали 1986. године, а наредне године су добили сина Саву. Њихов живот се није много разликовао од живота већине грађана бивше Југославије. Имали су свој мир и почели су да граде своју породицу. Остали су на породичном имању наставе рад својих предака.

Почетак посљедње деценије 20. стољећа унесрећио је многе породице, јер су ратне трубе најавиле трагичан разлаз југославенских република. И поред свих тих невоља и зала, Стијељама се у рату десила једна срећа, а то је рођење ћерке Александре у априлу 1992. године. Ратно окружење и тешка материјална ситуација нису разбиле срећу ове породице, јер их је сада било четверо... Борили су се колико су могли да преживе и изведу дјецу на пут. Александра је почела да хода, проговара, док је Саво трчкарао са осталом дјецом, не схватајући шта се заиста дешава око њих.


 

Почетком аугуста 1995. године, када је хрватска "Олуја" прогнала преко 280.000 људи, колоне Срба из Книнске Крајине су кренуле ка Србији. У тим колонама била је и породица Стијеља. Отац Мирко и дјед Бранко су били у натовареном путничком аутомобилу, док су дјеца Саво и Александра били у камиону са баком Савом и мајком Ведраном (која је била у деветом мјесецу трудноће)... Путовали су тако два дана и ноћ... А онда 7. аугуста 1995. око 10 сати, на Петровачкој цести, авиони хрватског ратног ваздухопловства су злокобно надлетјели колону српских прогнаника, цивила и бацили бомбе. Мноштво је погинулих... У том ужасу гдје је било на десетине мртвих и рањених погинули су отац Мирко и дјед Бранко, буквално су изгорјели у аутомобилу. Док су остали чланови породице Стијеља били израњавани.

У колони су Стијеље стигле до Бора, у Тимочку Крајину, гдје су боравили пар дана, а онда у Илок, код стрица. Тамо је на свијет дошао нови члан породице Стијеља - дјевојчица Тања. Мајка Ведрана није више издржала, издахнула је у породилишту. Тако је породица Стијеља остала без оца и мајке за свега мјесец дана.

Ујак Никола, проналази дјецу своје рођене сестре Ведране у Илоку и одлучује да их доведе у Барајево, гдје је имао плац и кућу са једном изливеном плочом. И данас дјеца Мирка и Ведране живе код ујака Николе, у сљепом дијелу Заградске улице.

Тек 2002. године Стијеље су успјеле уз помоћ ДИЦ Веритас да пронађу кости оца Мирка и дједа Бранка и да их достојно сахране у Барајеву.

Да овај текст не би остао само једна у низу прича, која кружи интернетом, удружење "Србски Светионик" је ријешило да покрене акцију помоћи овој породици. Требало би скупити новац да се купи плац од 3 до 4 ара у Барајеву, а касније и нека монтажна кућа, не би ли то коначно постало дом породице Стијеља.

За остварење тог сна није довољно да нас десет или двадесет се укључи. Требало би много више. У то име отворен је девизни и динарски рачун на име породице Стијеља у банци Интеза:

 

девизни IBAN: RS35160513020199705379

динарски:  160-5100102506106-93

 

Чланови Србског Светионика су новембра 2015. посјетили Стијеље у Барајеву и направили једну видео репортажу. За почетак, било би довољно да подјелите овај текст...

Припремићемо ускоро и број за слање смс поруке, па ћете моћи и тако да помогнете.


 

Нико не може да одвоји милионе, али ће наше мало њима бити много.




Посећено је: 2576  пута
Број гласова: 39
Просек: 4,88
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Прикупљамо уџбенике и школски прибор за србску децу Космета

Хуманитарна акција: И књигом се Космет брани, буди хуман па подари

Празнична акција за децу на Космету, кренула из Новог Сада

Празнична акција за децу на Космету, кренула из Београда

Михајло Тонковић

Извештај из Баранде 28.1.2017



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!