Митровдан међу Србима има велики значај. Заправо ријеч је поштовању православног светитеља Св. Димитрија Солунског који је био христов ратник на прелому III и IV стољећа, које је заживјело наручито након Османлијске најезде на Балкан из Мале Азије, миленијум касније. Тада су Турци покоравали све хрићанске народе (Србе, Бугаре, Грке...), при чему је доста њих превођено насилним путем у исламску религију.
Они Срби који нису прихватали таква правила и услове живота су се дизали на оружје и хајдуковали највише у љетњим мјесецима, а када је у јесен лишће опадало и шуме постајале несигурне они су се разилазили и зимовали код јатака. Обично је то бивало крајем октобра (односно почетком новембра), па је зато и остало у народу позната крилатица "Митровданак - хајдучки растанак".
Своју националну револуцију Срби су започели почетком XIX вијека, прво 1804. у Орашцу са Карађорђем, а онда наставили 1815. са Милошем Обреновићем у Такову. Цијело то стољеће Срби су радили не само на физичком ослобађању од османског терора и страховладе, већ и за привредни напредак и културно уздизање.
Почетком XX долази до смјене династија на србском престолу, када Обреновиће замјењују Карађорђевићи у Мајском преврату 1903. године. Краљ Петар I Карађорђевић је успио да економски оснажи Краљевину Србију, а онда још у Балканским ратовима (1912-1913) ослободи јужне дијелове отаџбине све до Битоља... тиме је турска ера завршена у тим крајевима гдје је трајала преко 500 година.
Бечки двор је имао свој сан о германском Продору на Исток који је подразумјевао излазак на Босфор, а пошто је Србија била измучена и истрошена двогодишњим оружаним сукобима, то је Хабзбуршка монарија донијела одлуку да нападне Србију и тако оствари замишљено. Видовдански атентат у Сарајеву 1914. године је злоупотребљен против Србије и Срба, па су тако двије армије (250.000 солдата) Војске Аустроугарске послате у Посавину у Подриње са циљем да униште Србију. Уз Србе су одмах стали цар Русије Николај II Романов и црногорски краљ Никола I Петровић.
Памти храбри строј, који је пун огња, силе снаге...
Управо тог љета и јесени 1914. године је ситуација била промењива на балканском фронту, јер су прво Срби побједили на Церу, па изгубили у Срему... онда пирова побједа Аустроугара на Гучеву и Мачковом Камену, да би у Колубарској бици средином децембра били коначно поражени и протјерани у Босну. Био је то велики шамар Аустроугарској пред свијетом, док се Србија окитила ловорикама.
Усљедило је десетомјесечно затишје на Балкану, гдје су обје стране искористиле за одмор и прегруписавање јединица. Смрт је била дио свакодневнице јер је харао Пјегави тифус.
Чуј царе у далеком Бечу...
Нови напад на Србију познат као Тројна инвазија је усљедио 6. октобра 1915. године. Овај пут се Аустроугарима придружује Бугарска и Њемачка, тако да је преко 900.000 бојовника кренуло са сјевера, запада и истока. Једини излаз који је Врховна Команда Србије (ВКС) видјела јесте пут на југ - ка Грчкој. У колонама су се кретали и народ и војска... сви су ишли ка Приштини и Призрену, а тамо је донесена историјска одлука, да се пјешице пређе преко албанских планина и дође до Јонског мора, одакле би савезници нас пребацили бродовима до Крфа, Африке и Корзике.
Аустроугарска Трећа армија је послата у Рашку област како би ту преко долине Ибра дошла и до Метохије и задала смртни ударац србској војсци. Знајући те детаље ВКС је послала неколико својих јединица из Ужичке војске и Драгачевског округа... њима је помагала Доњо-васојевићка бригада Војске Краљевине Црне Горе. Усљедили су седмодневни жестоки окршаји са Аустроугарима између Краљева и Чачка на планини Чемерно од 7. до 14. новембра 1915. године када преко 2.000 Срба изгинуло. Два мјесеца потом код Мојковца је било још жешће и крвавије, са новим губицима, али је циљ остварен. Бечки солдати су заустављени...
Двије године касније Србска војска је пробила Солунски фронт септембра 1918. године па су у побједоносном јуришу ослобођене све србске земље и други јужнославенски народи. Формирана је Краљевина СХС, односно Југославија. Држава која је нестала почетком Другог свјетског рата, јер је нападнута од Сила Осовине априла 1941.
Друга јужнославенска држава је настала 1943. у Јајцу, односно 1945. године проглашена у Београду, а која је била подјељена на шест република. У њој је живјело пет народа тј. нација (вјештачки су Брозови комунисти направили двије нове: црногорска и македонска). Касније 1971. године призната је и шеста - муслимани.
Југославија је разбијена почетком деведесетих година 20. стољећа усљед страних фактора, али је и унутрашњи сепаратизам чинио своје, јер братство и јединство јужнославенских народа су истински осјећали само Срби, док код Хрвата и Словенаца је тај проценат био занемарив, испод 4%...
Пропали као Југославија
У Босни и Херцеговини дошло је до рата између три конститутивна народа у прољеће 1992. године када су муслимани и Хрвати вијдели да им није успјео ткз. Фебруарски референдум о независности БиХ од СФРЈ. Они су те године били савезници против Срба, јер су жељели њихово истребљење. Годину дана раније су њихови политички представници СДА и ХДЗ почели са илегалним наоружавањима и стварањем паравојних формација... док се у СР Хрватској већ водио рат између Хрвата и Срба.
Фрањо Туђман, као хрватски предсједник је одредио генерала Јанка Бобетка да спроведе акцију етничког чишћења Херцеговине од Срба у љето 1992. године, што је овај водио доста успјешно, пошто је код Срба у БиХ тада било доста конфузије. У јесен те године су усљедили нови напади и крвави окршаји.
Заратиле двије силе, НДХ и срез Невесиње
Бобетко шаље 40.000 бојовника ткз. Хрватског Вијећа Одбране и Војске Републике Хрватске да ударе на јуначко Невесиње. Борбе су започеле на Митровдан. Невесињцима су помогли и Билећани и још неке јединице Херцеговачког корпуса ВРС. Све заједно одбрамбени бедем је чинило око 6.500 војника. Они су скоро седам дана водили крваве борбе у Подвележју са усташким потомцима, али педаљ нису попустили. У одбрану су се укључили сви... они најмлађи су пунили џакове са пијеском, а сви старији од 18 година су узели пушке и у ровове. Све жене су такође били активне, око превијања и првеоза рањеника.
Била је то епска битка - Митровданска офанзива, у којој су дивјунаци србске Херцеговине одбранили завичај и кућни праг, док су елитне хрватске јединице отишле понижене пут домовине. Двије године касније око Митровдана и муслиманска ткз. Армија БиХ под комадном генерала Рамиза Дрековића испред 4. корпуса је доживјела тежак пораз око Невесиња.
* * *
Данас мањи број Срба обраћа пажњу на херојство и жртву предака. Занимљивије су им неке друге ствари и измишљени јунаци холивудских бајки.
Размишљајући како да им одамо признање, то смо одлучили да принесемо жито у склопу недјељене литургије... и једнима и другима, односно дивјунацима са Чемерна и Подвележја.
Тако смо у недјељу 7. новембра дошли у београдски храм Св. Архангела Гаврила на Топчидеру. Принето је жито, а свештеници СПЦ са оцем Илијом на челу су служили након јутарњег богослужења и помен славним прецима.
Отац Славко је одржао кратку пригодну бесједу гдје је поменио и значај тих битака, а њихово јунаштво је успоредио христовим сљедбеницима из Јеванђеља.
На самом крају за пјевницом је Отац Јован са својим дјечацима разгалио присутне са неколико пјесама из Великог рата: "Војвода Степа на коњу јаше", "Ово је Србија, говоре гробови ратника", "Тамо далеко"...
Сходно ситуацији тако ове године, а догодине се навршава и 30 година, па ако Бог да идемо у дично Невесиње да обиђемо и спомен собу и све остао што ће бити у програму.
Милан Чучковић
09.11.2021.