Помен Косметским витезовима у Београду 13. јуна 2021. године - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 856
Јуче: 1.320
Недељно: 4.639
Месечно: 21.876
Годишње: 147.772
Укупно: 957.105

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Обележавање 106. годишњице Церске битке

Посјета Вишеграду и Андрићграду, август 2020. године

Парастос жртвама Олује у Београду 25. пут

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



13. јун 2021.


Помен Косметским витезовима у Београду 13. јуна 2021. године


Дижите се дивјунаци
почивати ви не смјете
Треба јарам да се збаци
и да опет погинете

Овако иде једна строфа веома познате песме "Вила са Кошара" коју је пре десетак година написао Невен Милаковић Ликота, када је чуо причу војника који су током НАТО агресије преживели пакао Битке на Кошарама у пролеће 1999. године на југославенско-албанској граници.


Предраг Леовац - Витез метохијских међа

Деценијама раније албанска национална заједница је у нашој јужној покрајини правила проблеме и екстремисти из њихових редова су чинили тешка кривична дела као што су: силовања, киднаповања, палеж имовине, убиства, пљачке, физички напади... Управо то је условило велики одлив Срба са Косова и Метохије у остале делове земље, јер власти у Београду су окретали главу од проблема сопствених сународника.

Средином деведесетих година 20. столећа Албанцима сем Владе у Тирани помажу и западни криминалци из САД, Немачке, Велике Британије, Италије, Француске... Дају им новац, технику, логистику, обучавају њихове борце у посебним камповима Албанске Републике. То је довело да се пробисвети и криминалци попут Адема Јашарија, Хашима Тачија и Рамуша Харадинаја ставе на чело злочиначке организације - Окупаторска Војска Косова.


Братски загрљај: Јашари и Тачи

Они су почели спровођење етничког чишћења и уништавање свега што има везе за Србством и Православљем. Жестоки оружани сукоби наше Војске и Полиције са албанским терористима су уследили у пролеће 1998. године, а до краја јесни је та ОВК разбијена и њени остаци су повучени преко Проклетија.

Нагодину је већ лажиран "Случај Рачак" и покренута је геноцидна акција "Милосрдни Анђео", са циљем да зликовци отму Космет од Србије.

Током 1998-1999 најмање 1.005 бораца (војника и полицајаца) је убијено на Косову и Метохији бранећи сваки педаљ наше отаџбине, било на Паштрику, Подујеву, Липљану, Ораховцу, Пећи, Урошевцу... Међу именима хероја се спомињу јединице као што су:

  • 549. моторизована бригада из Призрена
  • 125. моторизована бригада из Кос. Митровице
  • 72. специјална бригада из Панчева
  • 63. падобранска бригада из Ниша
  • 52. артиљеријско-ракетна бригада из Ђаковице
  • 53. гранични батаљон Приштинског корпуса
  • 5. батаљон Војне полиције са Топчидера
  • 243. оклопно-механизована бригада из Урошевца
  • 37. моторизована бригада из Рашке
  • 10. оклопна бригада из Приштине

Сви они су били увезани у непробојни бедем који су зауставили копнену инвазију под кодним именом "Стрела" из два правца, један преко Јуничких планина, а други у долини Белог Дрима...

Кумановски мировни уговор 10. јуна 1999. године је потписан под чудним околностима, у смислу да је подразумевао да се наша Војска и Полиција, као и државна управа повуку у остале делове Републике Србије, док територију Космета преузимају међународне снаге УНМИК и КФОР, према резолуцији 1244 Савета Безбедности УН. Невоља је у томе што су се са њима вратили Албанци који су одмах наставили спровођење геноцида према Србима.

Октобра 2000. године дошло је у Србији до промене политичке власти када су дошли прозападно оријентисани политичари из ДОС-а. Дошло је до радикалног заокрета у спољној политици наше земље, а све приче о злочинима над Србима 1990-их година и херојима тог времена су гурнуте у страну...

*      *      *

22 године касније...

Ми као потомци најстадалнијег народа у Европи, нажалост немамо културу сећања на завидном нивоу иако би требало. Прво наш образовни систем више од две трећине столећа скоро да прикрива значајне датуме, стратишта, па и битке наше историје. Друго, и међу самим Србима су популарније теме о петпарачким причама: мода, спорт, дневна политика, естрадни трачеви... Тако нам и деца и омладина стасавају, а да врло мало имају јасну свест о томе ком народу припадају и чији су заправо потомци.

Ипак, удружење као што је наш Србски Светионик последњих година својим дугоггодишњим радом не дају да се заборави, јер ако заборавимо може да нам се понови.

Средина јуна месеца нам је резервисана за сећање на наше јунаке, наше соколове, наше КОСМЕТСКЕ ВИТЕЗОВЕ... све оне који су своје животе уградили у темеље наше слободе и домовине пре више од две и по деценије.


 

Баш зато смо позвали људе да нам се придруже у молитвеном сећању и помену који смо заказали за недељу 13. јуна у Светогавриловском храму у београдској Хумској улици. Поред парохијана дошли су наравно и људи који нас већ дуже времена прате на активностима јер им се наша идеја свиђа... Никола, Милорад, Драгана, пуковници Шљиванчанин Душко и Веселин, Диклићи, Славица... из Новог Сада Мишићи дођоше у пуном саставу, док је из бачке Гајдобре дошла тета Љубица.

Храм је био солидно попуњен на јутарњој литургији коју је Отац Јован богослужио. У наставку литургије је обављен и помен нашим Косметским Витезовима. Упаљене су свеће, освештано је жито, док је Отац Јован држао посебну беседу у част наших најбољих синова. Док смо делили жито парохијанима, то су духовна деца Оца Јована отпевала Ликотине стихове "Вила са Кошара".

По изласку из Божје куће мало смо диванили напољу и пар пута се усликали код транспарената, онда у Парохијском дому мало смо наставили дружење и еволуцирање успомена. Пуну пажњу су добиле тета Љубица чији је старији син Александар Кисин смртно рањен на Кошарама 19. априла 1999. на злогласној коти 601... као и тета Светлана чији је брат погинуо на Старом Тргу код Митровице.

Специјално њима у част је отпевана Милутинова песма "Јунаци са Кошара". Мислим да је то био најбољи начин да се покаже породицама јунака поштовање, које се са овим не завршава наравно, али свакако њихова бол је највећа.

Како је време промицало, тако су људи одлазили својим обавезама, па и ми. С обзиром на овакву ситуацију у Србији око епидемије нисмо могли правити академију, али не мари, догодине ће бити и то.

У Призрену сутра и довијека!

 

Милан Чучковић
13.06.2021.



 





Посећено је: 285  пута
Број гласова: 25
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






POMEN PARASTOS   GAVRILOVSKI HRAM   TOPCIDER BEOGRAD   KOSOVO METOHIJA   PROLECE 1999   PREDRAG LEOVAC  
ALEKSANDAR KISIN   GRANICNI BATALJON   549 125 243 BRIGADA   VOJNA POLICIJA   KOSARE PASTRIK   DUSKO SLJIVANCANIN  
IVAN VASOJEVIC  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!