Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 7.1.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 906
Јуче: 1.310
Недељно: 5.464
Месечно: 21.811
Годишње: 174.404
Укупно: 708.619

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



7. јануар 2017.


Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 7.1.2017


Петак, 6. јануар 2017. године, мало изнад подне... Долазим после посла у једну малу цвећару код Новог гробља, размишљајући како треба да купим један венац за сутрашњи дан. Сутра је велики празник, сутра је Божић. У цвећари ме дочекују две постарије жене. Питам их да ли раде сутра и да ли имају венац, онакав какав мени баш треба. Веле да имају и да чак раде сутра, на моје велико изненађење...

Кажем њима двема да ћу им венац одмах платити, али да нисам сигуран ко ће сутра преузети тај венац, да ли ја или неко од мојих сабораца. Кажем да упишу моје презиме на резервацији. Једна од њих ме значајно погледа у очи и пита одакле сам. Ја велим да су ми преци са Баније, а жена се некако слатко осмехну... каже ми да смо можда и родови, јер њена мати из моје фамилије, свега 10 км од ђедове куће.

Друга ме пита шта ће ми тај венац и зашто долазим на Божић на гробље... Кажем да ми треба за сердара Јанка Вукотића, да сутра је 101. годшњица Мојковачке битке, да не можемо ове године ићи доле у Мојковац, али да можемо положити венац на сердаров гроб и тако одати њему и његовим борцима поштовање за жртву коју су они учинили за спас србског рода пре више од једног века. И она се насмеши, па каже да је њена баба од Вукотића са Цетиња...

У свести Србаља Мојковачка битка је врло мало заступљена, као да се ради о неком (не)свесном забораву. А није поштено! Мојковачка битка је јуначки бој који је раван ономе на Косову Пољу 1389. године. А суштина је иста. Малобројни војници војске Краљевине Црне Горе њих око 6.500 јунака, који нису имали ни права одела, а о наоружању и да не причам... храбро стадоше пред аустро-угарским окупаторима, којих је било три-четири пута више, а уз све то далеко боље опремљенији, који су имали жељу преко Мојковачких врата доћи до Метохије и Албаније и ту уништити србску војску и народ који се повлачио према Грчкој. Тако је за два дана: Бадњи дан и Божић 1916. настала легенда о херојима која се и данас заслугом појединаца и гуслара преноси на поколења.

Када је лане било обележавање 100. годишњице ове чувене битке 7. јануара 2016. ми из Србског Светионика нисмо имали дилему да ли ићи или не. Иако нам временске (не)прилике нису ишле на руку, ми смо били једини представници из Републике Србије, на тој народној прослави и обележавњу, које су момци из Мојковачке омладине организовали. Наишли смо на добар пријем и остварили контакт.

Ове године нажалост нисмо отишли доле у Мојковац, не зато што нисмо желели, већ зато што су временске (не)прилике биле два пута горе него лане. А и празник је. Жеља нам је била да будемо са породицама. Имамо у плану ове године отићи доле у Мојковац и обићи Бојну њиву, Разврће и Улошевину.

Само пет ентузијаста, на прсте једне руке могу да стану њихова имена: Станко, Алимпије, Марко, Каја и моја маленкост дошли смо испред главног улаза у Ново гробље у подне. Врло мало света је било присутно, вероватно због празника. Честитасмо једни другима највећи хришћански празник уз традиционални поздрав: "Христос се роди, ваистину се роди!". Те Алимпије и Каја одоше да виде где је тачно сердаров гроб. Кад уђете у Ново гробље, то је одмах десно уз ограду. Било је језиво хладно, јер је дувао хладан ветар, прсти се леде и мени и осталим момцима, али смо свеједно запалили свеће и положили венац на гроб сердара Јанка. Направљено је још пар сличица са транспарентом "Ваша дела су бесмртна" где се налазе ликови пет србских војвода, и застава нашег удружења "Востани Сербије".

Мени лично је ово најкраћа акција од како сам у СРБС-у, али једна од најтежих, јер пола сата нисам осећао прсте када сам сео код Станка у ауто.

Нама свакако није никада био битан број већ сој, тако да ми је драго да смо дошли до сердаровог гроба, кад већ нисмо физички могли бити доле на Бојној њиви данас, иако мислима јесмо... тамо где се виори траснпарент Србска Спарта.

 

 

Милан Чучковић
7.1.2017.

 




Посећено је: 4039  пута
Број гласова: 25
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај из Мојковца 7.1.2016

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!