Поклонимо се бесмртним војводама Мишићу и Бојовићу 20.01.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 205
Јуче: 656
Недељно: 2682
Месечно: 13052
Годишње: 58454
Укупно: 216855

Највише посета
30.8.2017 1737


















































3. јануар 2018.


Поклонимо се бесмртним војводама Мишићу и Бојовићу 20.01.2018


Браћо и сестре,

велика нам је част да вас позовемо у суботу 20. јануара 2018. године на Ново гробље у Београду (ул. Рузвелтова бр. 50), где ћемо од 11:00 сати положити венац на гроб бесмртним војводама Живојину Мишићу и Петру Бојовићу.

Живојин Мишић је дао огроман допринос током ослободилачих ратова које је водила Краљевина Србија, крајем 19. и почетком 20. века, односно учествовао је у следећим ратовима: Србско-турски ратови 1876-1878, Балкански ратови 1912-1913 и Први светски рат 1914-1918...



Његов највећи допринос је било успешно командовање Првом армијом на Сувобору и Рајцу у јесен 1914. године током Колубарске битке када је после две и по недеље огорчених борби србске војске са Аустроугарима наредио контраофанзиву 3. децембра 1914. и за дванаест дана протерао солдате Бечког двора. Тиме је србска краљевина имала неколико месеци мира и слободе.



И на Солунском фронту 1918. године успешно је командовао србском војском, која је после пробоја врло брзо ослободила домовину од окупатора. Одликован је највишим одликовањима нашег народа, али је добијао ордење Русије и Француске. Још за живота је сврстан у највеће војсковође које је наша отаџбина имала икада.

 

Војвода Петар Бојовић још један бисер србске војничке школе и веома значајан шараф Војске Краљевине Србије. Наиме, он је у Првом Балканском рату био на челу Главног штаба Прве армије те је успешно командовао ослобађањем Старе Србије у Кумановској, Прилепској и Битољској бици јесени 1912. године. Тиме је донео слободу Србима у том делу Балкана после пет векова. Касније, у Другом балканском рату 1913. године његове јединице су у Брегалничкој бици успешно зауставиле бугарске продоре и сачувале Вардарску Македонију.

У Првом светском рату, успешно је командовао Првом армијом на Церу 1914. али је због рањавања морао кратко да напусти свој положај. Касније приликом повлачења 1915-1916 успешно је сачувао србску војску и после пребацивањем војске на Крф, Видо, Корзику и Африку. На Солунском фронту 1918. године његова Прва армија је за два месеца по пробијању фронта ослободила читаву Србију и зауставили се подно Алпа. И он је добијао највиша домаћа и страна одликовања.

После Првог светског рата посветио се писању књига и живео у београдском насељу Врачар. Почетком Другог светског рата одбио је одлазак у Енглеску априла 1941. године, али и сарадњу са Немцима. Комунистичка тајна полиција га је претукла на смрт 17. јануара 1945. иако је имао 86 године, а он је преминио два дана касније. Присуство његовој сахрани било је забрањено јавности, док је његова породица била деценијама прогањана.

Наш дуг према славним војводама Мишићу и Бојовићу је огроман, а као знак захвалности ћемо отићи на Ново гробље 20. јануара 2018. године јер се тада навршава 97 година од Мишићевог упокојења и 73 године од Петра Бојовића.

 




Посећено је: 163  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!