Рогатица је варош на југо-истоку србске земље Босне, рејон средњег дијела Подриња. Лијеп крај... више брдовит, него планнски. Има зелена поља гдје се напаса благо. Има доста значајних мјеста које ваља обићи и потомке довести, све са циљем културе памћења. Да нам дјеца не расту сљепа поред здравих очију. Зато је важно почети од себе, односно дати лични примјер људима из околине.
Изнад Рогатице, на Црквинама налази се наша светиња храм Св. Јована Крститеља. Управо је она разлог зашто Драги Радовићу паде на памет да организује ходочашће гдје би првенствено окупио своје мјештане, комшије, али и "људе са стране", односно родољубе који сем физичко-духовног дијела воле и да продиване коју са истомишљеницима.
Како нисам био туда ни лане, ни преклане из потпуно разумљивих разлога, то сам сада успео да се ускладим са својим обавезама.
Од раније сам се чуо већ са пајтосима из Подриња, за које сам знао да воле оваква дешавања, па смо се нешто и договарали око заједничког одласка "доље", али најпосље седох сам у мустанга и правац Рогатица.
Код Општине се паркирах јер је недјеља, а одмах поред је и Спомен-соба за бесмртне витезове Рогатичке бригаде ВРС који ра(т)них деведесетих година XX стољећа су своје животе уградили у темеље наше отаџбине, бранећи нашу нејач од муслиманских фанатика (радикалних исламиста), лојалних Алији Изетбеговићу.
Тамо сретох низ познатих лица, братију из Лознице, затим Богоја, Младена, екипа из Бијељине... и сјетих се цурице Јелене, кћерка доброг аутомеханичара и још бољег Србина, како би Драго давно то објаснио. Поздравим се са њима и на крају питам Драгу да ли има неки барјак, да сам му донио посебан поклон. Он ме чудно погледа и рече саборцима да нађу нешто.
Таман извадих заставу СРБСКЕ БОСНЕ, са грбом Котроманића, са крстићима и љиљанима, са златном круном Немањића. Почеше Драги бркови да се смију, јер сам му прочитао мисли, тим прије што су они ово љето за свој марш ставили на мајице управо лик краља Твртка I Котроманића, владара Босне, Приморија и Хумске земље... управо око овога смо ми тј. нас двојица имали једну конструктивну свађу прије два љета, али ми је драго да је почело "одмотавање".
Испред Спомен-собе, Драго поздрави учеснике испред организатора и рече неколико реченица око нашег идентитета, самог марша и поздрави све присутне. Оно што ми се свидјело јесте што је човјек дошао породично. Пупољци ничу. Сем тога и дошло је до рушења једног зида тишине, односно успоставе сарадње.
Касније формирасмо колону, неких 120 учесника крене од почетка, касније су још прилазили људи из успутних мјеста. Логистика је врло добро функционисала и све похвале Рогатичанима.
На почетку се издиваних са Богојем... некад редар на Церу, данас гастро-мајстор. Одвезоше га до циља гдје је он био задужен за кување (посног) пасуља.
Док није кренила жега, ми смо се дружили, оно по нашки, причали неке занимљиве анегдоте са ранијих дешавања и тако то. Како су километри одмицали, тако је шале било све мање, а зној нас је купао на оној жеги.
Прва пауза је била у селу Осово. У згради Мјесне заједнице имали смо добар доручак са воћем. Бијеше и вода похладна, па нас је то враћало у живот. Било ми жао што не одосмо до споменика србским жртвама усташког терора током Другог свјетског рата, када су јединице злогласне Црне Легије под командом пуковника Јуре Францетића (30) у прољеће 1942. оставиле крваве трагове приликом етничког чишћења источне Босне.
Настављамо даље, лагано, иду родољуби свих узраста. Међутим, када се зачу звукови добре музике, то се примакох разгласу.
Дођосмо ми и до кафанице на кривини. Моји сапутници одоше на пиће, а ја у ладовини на неку клупу се опружих.
Сљедећа већа пауза је била на Борикама. Ту се налази споменик нашем краљу Петру I Карађорђевићу. Усликасмо ту пар занимљивих фотографија и добро се одморисмо. Сљедило је табанање узбрдо кроз шуму. Како су мене леђа болела због спуштености рамена, неких 3-4 км се превезох са Младеном у аутићу. Било је од велике користи тај одмор и посље пијуцкање хладне воде са момцима из овог краја.
Кад дођоше остали, сви у колону и кренусмо ка Светојовановском храму који је већ имао мноштво гостију и музику. Иако су били постављени шатори за дочек путника-намјерника, мени и осталим ходочасницима није падало на памет да идемо доље, већ право у цркву код проте Драгана, који се неки дан приновио са кћери. Он нас дочека са осмјехом на лицу.
Приђем проти и затражих благослов, а он рече: "Па треба ви мене да благосиљате".
Ипак, једна ствар ми ужасно засмета. Прегласна музика која је ометала наше богослужење. Тачније, Удружење за очување духовности и традиције "Црквине" је прослављало Ивањдан и они су заправо били тог дана свечари. У једном моменту музика престане, а ми окренемо славски колач са протом.
Најпосље изађосмо испред цркве и начинимо једну групну фотографију.
За нас ходочаснике изнад храма је било посебно послужење и столови. И ту су се добро показали Рогатичани, па смо уживали у ђаконији коју Богоје прирпеми. Мало јест љуткасто, али нема везе... важно је да смо ми вратили "дугове" са тањирима које је Драго направио код Лозничана ранијих година.
Знам да већини ово и није неки доживљај, јер им бљештавило Холивуда засљепљује очи. Или пак хедонизам не дозвољава да схвате битне разлике између богоугодног дјела и дангубе поред мас-медија. Било како било... већ се спремамо за:
- Церски марш из Лознице 11.08.2024.
- Обилазак Цер планине 18.08.2024.
- Гучевски марш 08.09.2024.
- Поход на Кајмакчалан 13.09.2024.
- Обилазак Мачковог камена 21.09.2024.
Размишљајте на вријеме... и због предака и због потомака!
Написа: Чуле
15.07.2024.
Баш лепе утиске носим, као и прошле године. Волим тај народ. Све је било супер.
Блиски су ми Рогатичани, јер су моји такође из Босне, са Мајевице. Пролазили су исте ствари као и моји преци. Зато се добро разумемо.
Младен Лазић
08.07.2024.
Еее брате, хвала теби пуно на доласку, а на поклону посебно. Баш си ме изненадио, не могу да ти опишем и наравно што си дошао.
А то јесте... и мени је било дошло да изађем да их напрашим, стварно ниђе везе.
Драгомир Радовић
08.07.2024.
Мeни je било супeр, опуштeнa aтмосфeрa, људи приjaтни лeпо су нaс дочeкaли и вeчe прe... и смeштaj корeктaн нaсли. Бaс су сe потрудили дa угостe нaрочито свe људe сa стрaнe.
Знaш и сaм дa je билa зaвитланциja успут бeз било кaквe љутњe, био си и сaм дeо тогa тaко дa ja сaм бaш зaдовољaн и догодинe ћу глeдaти дa опeт дођeм.
Jeстe сунцe jeдним дeлом стaзe док сe нe уђe у боровe aли то je сaстaвни дeо мaнифeстaциje и ником ниje било тeшко поготово кaд видиш дeцу дa ходajу онолико кaко нaмa стaриjим дa будe тeшко.
Оргaнизaциja зa свaку похвaлу👍
Милојко Стојнић
08.07.2024.
Моји утисци са овог ходочашћа су одлични. Пре свега топао дочек домаћина, као и опуштеност и широкодушност свих људи у Рогатици.
Одушевило ме је присуство омладине и деце са родитељима на самом ходочашћу. Види се труд и искрена намера свих људи из организације да све протекне онако како су замислили.
Ако Бог да видимо се и догодине!
Миодраг Стојнић
09.07.2024.