Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.072
Јуче: 1.793
Недељно: 5.860
Месечно: 25.908
Годишње: 114.642
Укупно: 648.857

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у мају

Извештај са трећег Чегарског марша 26.05.2019

Извјештај из Земуна 11.05.2019

Најава: Академија "Црвена линија" биће у Београду 08.06.2019

Извјештај са 24. парастоса за Бљесак 01.05.2019

Извештај са другог Чегарског марша 27. маја 2018

Извештај са Сокоца 20.05.2018

Извештај из Дома Војске Србије 15.05.2018

Извештај из Ниша 07.05.2018

Извештај са парастоса за жртве Бљеска 1. маја 2018

Извештај са Чегарског марша 28. мај 2017

Медијска гостовања у Нишу 24. и 25. маја 2017

Извештај са Новог гробља 17.5.2017

Београдска пројекција филма "Ви идите, ја нећу" 15.5.2017

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Извештај из Ниша 10.5.2017

Извештај са парастоса жртвама "Бљеска" у Београду 1.5.2017

Извештај из Вишеграда 22.5.2016



23. јул 2016.


Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016


На самом југу Босанске Крајине, тачније на тромеђи Херцеговине, Далмације и Босанске Крајине постоји највеће крашко поље на свету - Ливањско поље. Већ вековима тај крај је насељавала србска популација, која је била православне вероисповести. У другој половини 19. века, на том поднебљу је започео процес покатоличавања Срба, што је касније почетком 20. века довело до нарушавања националне структуре, јер су ти покатоличени Срби постали - Хрвати. Ово није ништа ново у нашој јавности, о томе су многи наши, али и страни аутори писали протеклих деценија. Оно што говори у прилог томе јесте њихова имена, презимена, па чак и скривене иконе на тавану.

Поента је у томе што је управо од таквих покатоличених Срба створена армија највећих и најбезумнијих солдата у Европи - усташе. У свему томе, усташе су имале велику помоћ сваке врсте од Римокатоличке цркве, чији је крајњи циљ био изгон православног становништва на тим вишевековним србским просторима.

У пролеће 1941. године када су Немачка и Италија заједно са својим савезницима напале Краљевину Југославију, створена је усташка Независна Држава Хрватска, која је обухвалала и Ливањско поље. Већ у лето те године усташке јединице су долазиле из северозападне Херцеговине, по налогу поглавника Анте Павелића и одобравању кардинала Алојзија Степинца и радиле све на томе да ништа србско у том крају не постоји. Убијали су мушкарце, жене, децу, старце у кућама, шумама, бацали су их у јаме безданице, одводили их у казамате и др. Тако је биланс усташког терора већ у лето 1941. године у Ливањском пољу био стравичан, преко 1.600 жртава...

Након Другог светског рата, о овим злочинима се морало ћутати у име братства и јединства, а сви они који су се оглушили о тај захтев били су прогањани од УДБ-е.

Тек у сумрак социјалистичке Југославије крајем 1980-их, на том подручију отпочело је ископавање и ексхумација србских костију и достојно сахрањивање. Поред тога, усташтво је поново васкрсло и започео је незавршен процес из Другог светског рата - наставак геноцида.

Све ово пишем "из главе", јер све су то лекције у забрањене и заборављене код нас Србаља које многи не знају, не желе да се оптерећују, па тако имамо и поражавајућу слику на данашњем парастосу који је био пристојно најављен у патриотских електронским медијима, долази 60-ак људи, углавном Срби Ливањци, односно чланови удружења Огњена Марија Ливањска, која окупља Србе са тог подручија.

Међутим, од патриотских организација није био нико... да, да добро сте видели НИКО! Једино ко је био то је наше удружење Србски Светионик. Донет је транспарент и раширен... ту је писало НЕ ЖЕЛИМО ДА ИХ ЗАБОРАВИМО... а пописана су и сва већа страдања Срба 1941-1945. Од медија такође само је РТРС био, од осталих ама баш нико! Као да се ради о парастосу за погинуле Чилеанце у земљотресу из 1960. године.

Једноставно немамо развијену националну свест. Јасно је ко дан да је неко на одмору, неко и ради суботом, али није истина да су баш сви заузети.

У 11:00 сати отпочео је парастос и молитвено сећање, које су служили православни свештенци, од којих је један био пореклом из Ливањског поља. Запаљене су и свеће. На крају је управо он одржао пар речи присутнима које нас нису баш обрадовале, тачније једна реченица је била спорна. Да морамо да бежимо од злочинаца?!

Након парастоса Ливањци су отишли у парохијски дом на диван, а ми се разиђосмо свако на своје обавезе.

И тако, године пролазе, а ми све више не знамо нашу историју - учитељицу живота, све више је заборављамо. Тако нас онда живот и натера да морамо да понављамо лекције, свидело се то некоме или не.

 

Милан Чучковић
23.7.2016.




Посећено је: 1992  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!