Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 332
Јуче: 884
Недељно: 4.529
Месечно: 20.372
Годишње: 254.010
Укупно: 788.225

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у новембру

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 22.11.2020

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан пети пут

Извештај са помена за вуковарске жртве и борце 17.11.2019

Извештај са Марша победе 10.11.2019

Извештај из Румуније 03.11.2019

Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018

Извештај из Новог Сада 25.11.2018

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан четврти пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2018

Марш победе у Београду 11.11.2018

Стољетније завршетка Великог рата 04.11.2018

Извештај из Степања 26.11.2017

Обележили смо нашу крсну славу Мратиндан трећи пут

Извештај из Сремске Каменице 18.11.2017

Извештај из Дома Војске Србије 17.11.2017

Извештај са другог Београдског марша

Извештај са 62. Београдског сајма књига

Концерт Појаца у Дому синдиката 26.11.2016

Посета србској Атини 18.11.2016

Извештај са првог Београдског марша 06.11.2016

Извештај са промоције књиге Саве Штрбца 1.10.2015

Стазама јасеновачких мученика 2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду



22. октобар 2020.


Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020


Ратови на бившем југославенском простору током деведесетих година 20. столећа су и даље табу тема међу Србима. Ријетко да се о томе прича, све нешто шапатом, да неко не чује, па увијено да би било политички коректно и слично.


Злочин који се не заборавља: хрватско-америчко-муслиманска Олуја

Углавном што људи имају појма на ту тему јесте августовска "Олуја 95" када су хрватске снаге уз велику помоћ НАТО пакта и муслиманског Петог корпуса прогнали из РС Крајине преко 250.000 Срба. Остали део те тужне приче је под велом тајне. Не само зато што у књигама ништа не пише, већ зато што су интересовања код данашњих Срба врло чудна да не кажем поражавајућа. Све се своди на петпарачке приче и неке бедне изговоре ако треба да се направи нека акција.

Испада да је данас срамота ако причамо о прогону Срба из авнојевске Хрватске током 1991-1992... јер тобоже сматраће нас чудацима, нацистима, фашистима, ванземаљцима и ко зна какве још погрдне етикете. Свако ко имало зна четири рачунске (математичке) операције лако може закључити да су хрватске власти предовођене Фрањом Туђманом за десетак година владавине прогнали преко 650.000 Срба из Републике Хрватске.


Стандардна добродошлица Србима у Хрватској

А највећи егзодус се и десио почетком 1990-их година у урбаним срединама, односно варошима, градовима... мјестима гдје су Хрвати имали већину или су били значајно заступљени, као што су: Сплит, Славонски Брод, Вуковар, Карловац, Сисак, Осијек, Задар, Загреб, Славонска Пожега, Дубровник, Бјеловар, Вараждин, Шибеник итд.

Госпић у Лици такође спада у ту "неславну" групу, јер је и он био национало мјешовит, а из кога је хиљаде Срба прогнано из својих домова, са циљем да се не врате. У прилог томе говоре двије ствари.

Прво је минирање православне цркве Св. Георгија (подигнута 1795. године) од стране хрватских паравојних снага ткз. Збор Народне Гарде 1. новембра 1991. године. Једна добро планирана акција тако да се околне зграде не оштете. И не само то, нико од представника Римокатоличке цркве у Госпићу није се оградио од тог злодјела или учинио нешто да се то спријечи. Штавише, и парох Славко Стевановић је прогнан те године из Госпића.


Мјесто гдје је била православна црква данас је паркинг за ауте

Друга ствар је застрашивање, психофизичко малтретирање, убијање Срба који су живјели у Госпићу и околини. Још од маја мјесеца 1991. године је почела да се ствара ужасна атмосфера и неповјерење дојучерашњих комшија и тензије су се из дана у дан појачавале, а од јуна су кренули нестанци Срба који су одлазили у полицију на "информативне разговоре", одакле се нико није вратио. У јулу те године кренуле су разбојничке банде да крстаре на камионима, аутобусима, аутомобилима и пјевају усташке стихове из Другог свјетског рата, будећи аветна сјећања Србима на НДХ.

У септембру 1991. касарна ЈНА "Станко Опсеница" је окуприрана, а прије тога блокирана (онемогућен је довоз хране и воде, искључена струја и вода) и није имала помоћ од никога. Југославенски војници и официри су остављени на циједилу. Толика мржња Хрвата према Србима је да су екстремисти срушили споменик Николи Тесли у центру града.

Октобра мјесеца покренуто је рација односно масовно етничко чишћење Срба, тако што су их незаконито хапсили у кућама и одводили на непознате локације гдје су ликвидирани. Зна се да је у том етничком чишћењу које су предводили: Томислав Мерчеп, Мирко Норац, Тихомир Орешковић, Стјепан Граднић... убијено више стотина Срба цивила.  Наредних мјесеци хиљаде Срба из Госпића је гледало како да исчупа живу главу из тог пакла.


Побијене србске жртве у Госпићу деведесетих

Социјалистичка Југославија је тако разбијана у крви уз помоћ унутрашњих фактора, али добрим делом потпомогнути спољним факторима. Ова дешавања и дан данас највећем броју Срба, поготово старијима остају некако неразумљива и недокучива.

 

*   *  *

Деценије су прошле од тада, од тог тешког времена... времена зла, времена туге и издаје, времена црних марама и мртвачких снандука.

Обиљежавање страдања госпићких Срба спада у оне "мале догађаје", што ће рећи да никада до сада ниједан високи државни званичник Републике Србије (предсједник, премијер или министар) није присуствовао оваквим меморијалима.

Култура сјећања је нешто што спада у главне циљеве нашег удружења, па нам тако није тешко да посјетимо или организујемо неки парастос, академију, полагање вијенаца и сл. Слично као и ранијих година, тако и ове године смо у Гавриловском храму на београдском Топчидеру у недјељу 18. октобра организовали помен за србске жртве у Госпићу 1991. године.

Дошли изјутра у 09:00 сати на јутарње Богослужење, а жито су принели чланови породице Диклић. Црква је била хвала Господу пристојно попуњена, а сам помен у склопу литургије су служили свештеници СПЦ, односно братство храма Св. Аргангела Гаврила, на челу са Оцем Илијом.

Поменули смо у молитвама све оне госпићке мученике који су убијени само зато што су били Срби павославци и као такви се нису уклали у визију хрватске будућности коју је предводила странка ХДЗ.

Након свега се разиђосмо кућама, а даће драги Бог да се окупимо око мајке Цркве и посјетимо градић Госпић наредно љето и тамо им упалимо свијеће, јер њихове душе лете изнад Балкана, скоро па 30 година.

 

 

Милан Чучковић
22.10.2020.



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Посећено је: 210  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






PARASTOSI   BEOGRAD   GAVRILOVSKI HRAM   GOSPIC   LIKA   HRVATSKI ZLOCINI  
1991  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!