Не дирај ми Србију,
свету земљу Немањића,
натопљену крвљу предака,
не крчми је за џак еврића.
 
Не погани је уснама,
што ти жеље испунила није,
крвава утроба испуњена болом,
коју свака јама крије.
 
Не куни је и не ружи,
док пати због издаје сина,
та рана тежа је од оне,
коју зада рука туђина.
 
Не дирај ми Србију,
у њој љубави више има
према другима,
него негде међу рођенима. 
 
Не дирај ми Србију,
одеш ли заувек, свећу јој упали.
Да Господ сачува благо,
За које су преци животе дали.
 
И покај се, ако добро
желиш да се умножи,
да се твоја душа и душа Србије
кроз Господа обожи.

Аутор: Дариа Заставниковић
Личанка у Ванкуверу, 2024.