Новембарски говор црногорског краља Николе I Петровића 1913. године - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 138
Јуче: 434
Недељно: 3.136
Месечно: 16.749
Годишње: 38.924
Укупно: 848.257

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у марту

Извјештај са помена за сарајевске Србе у Београду 15.03.2020

Обележавање 20 година од НАТО агресије

Обележавање 15. годишњице Мартовског поргома у Београду

Посета нишком удружењу РВИ и породицама палих бораца 05.03.2019

Вук Петровић: Како сам провео зимски распуст

Зов карауле у Инђији 24.03.2018

Извештај из Ниша 18.03.2018

Извештај са парастоса за жртве Мартовског погрома 17.03.2018

Извештај из Новог Сада 15.03.2018

Извештај са парастоса жртвама НАТО агресије у Београду 24.3.2017

Обележавање 13. годишњице Мартовског погрома у Београду

Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016

Извештај из Ваљева 6.3.2016



13. новембар 2020.


Новембарски говор црногорског краља Николе I Петровића 1913. године


На данашњи дан, 9. новембра 1913. године, на крају Другог балканског рата краљ Никола је упутио проглас народу Црне Горе у којем је, након територијалног проширења Краљевине и дефинисања њених нових граница, изразио задовољство насталим стањем.

Послије завршетка балканских ратова, на међународној конференцији исцртане су нове границе на Балкану. Црној Гори је одузет Скадар али у њеном саставу су ушли градови: Бијело Поље, Мојковац, Беране, Пљевља, Рожаје, Гусиње, Плав, Ђаковица и Пећ.

 

ГОВОР ПОВОДОМ ПРИСАЈЕДИЊЕЊА
ОСЛОБОЂЕНИХ КРАЈЕВА МАТИЦИ ЗЕМЉИ

Хвала Богу и прегалаштву савезничких војска, на Балкану је створено ново, боље и срећније стање. Балкански народи ослобођени су ропства и нашли су се у колу своје браће и племеника. Храбре војске двију српских кралевина – Црне Горе и Србије, у јуначком полету срушиле су преграду, која не вјековима раздвајаше а братским загрљајем на Пљевљима, код Сјенице и на Ћаковици објавиле цијелом свијету да је Српство на југоистоку Балкана ослобођено. Тако загрљене српске војске браниле су и одбраниле српске тековине у Маћедонији од нелојалних прохтјева нашег четвртог савезника – Бугарске, као и наше старе пуне славе и величине споменике у Старој Србији од најезде заведених Арнаута. Послије свега тога – послије пуне године борбе и јуначких подвига српских – приступило се разграничењу међу двјема српским краљевинама, које је сада братским споразумом довршено, те овим проглашавам присаједињење краљевини Црној Гори свих освојених области у границама које су одређене:

Према краљевини Србији уговором о разграничењу, закљученом у Београду, према Арбанији рјешењем Амбасадорске конференције у Лондону до коначног разграничења, које ће извршити нарочита комисија, према Босни и Херцеговини досадашњом границом.

Објављујући овај радосни чин моме драгом народу, дужност нам је да се на првом мјесту с пијететом поклонимо гробовима наших витезова, који крв своју пролише и живот свој дадоше за браћу своју, и да одамо хвалу и признање претеклим нашим херојима који ће, увјерени смо, са исто толико прегалаштва и пожртвовања чувати наше тековине. Те тековине, иако нијесу сразмјерне нашим жртвама, иако смо морали напустити наш стародревни Скадар и заузето Приморје у интересу европског мира, а под притиском европске силе, опет су знатне да можемо с поуздањем вјеровати у сјајну будућност. Будућност наша од нас зависи. Потребан нам је сложан рад и ред.

Ја сам увјерен да ће моји нови поданици бити елеменат мира и рада и да ће, прелазећи преко свију заблуда и раздора, које страна владавина међу њих унесе, руку под руку са браћом из старих граница Црне Горе бити надахнути једном истом идејом – идејом среће и величине миле ни домовине Црне Горе. Ја и моја Влада уложићемо све своје старање да им осигурамо личну имовну безбједност, добро судство, савремено школство и створимо услове боље будућности по свим гранама привреде. Слобода вјере и савјести биће свакоме најстрожије поштована и чувана. То им гарантују моји лични осјећаји и традиционално начело мојега дома: “Брат је мио које вјере био”.

Мојим поданицима римокатолицима, поред духа широке вјерске сношљивости, којим је Црна Гора вазда прожета, и конкордат са Ватиканом јамчи потпуну слободу савјести. Они ће уз браћу православну и муслимане 6ити јак члан народне ни заједнице и основ снаге наше државе. Припадници ислама имаће у мени и мојим властима сталну заштиту. Они ће исто тако бити вјерни синови отаџбине као и бранитељи своје вјере.

Док се законским путем управе нових присаједињених области не утврде, њима ће се управљати према мојим уредбама и рјешењима моје владе о примјењивању појединих постојећих закона. Шаљући мој владарски поздрав свима мојим милим поданицима, молим Свемогућега да их закрили својом неизмјерном милошћу.

 

Живјели моји драги и вјерни поданици!

 

 

Преузето са: Rastko.rs

 





Посећено је: 196  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






CRNA GORA   KRALJ NIKOLA   1913   BALKANSKI RATOVI   SKADAR   METOHIJA  
20 VEK   OSLOBODJENJE   UJEDINJENJE   BRAT ZA BRATA   SRBSKA SPARTA   9 NOVEMBAR  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!