Наш став: Достојност славних предака - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 100
Јуче: 1008
Недељно: 5758
Месечно: 21219
Годишње: 144861
Укупно: 470027

Највише посета
25.8.2018 2808
























































21. септембар 2019.


Наш став: Достојност славних предака


Већ неко време читам на друштвеним мрежама коментаре типа:

- "Нисмо достојни славних предака".


Ставим прст на чело и размишљам... Ко бре није достојан славних предака?

Мени у летњој кујни виси слика славног прађеда Раде Солунца, који је заједно са саборцима прошао Албанску голготу, а пре тога се тукао на Сувобору и Рајцу са Аустроугарима... пробијао Македонски фронт, пешке стигао до Алпа 1918. године. Затим обојица ђедова су се тукли са усташама у Другом светском рату и бранили ону нашу нејач, један у равници други у планинама...

Слажем се да наш образовни систем и Министарство просвете задњих 70 година има врло чудне лекције и погледе у те догађаје и епохе 20. века. Међутим, да се не бавимо само државним институцијама, тачније сматрам да има право да их критикују они који нешто раде и троше своје време, енергију, новац, па и живце на крају крајева... а не они који мењају канале на ТВ и жале се на телевизијски програм.

Данас постоје три групе Срба, што би рекао мој другар Мићко:

1. Хедонисти, они који живе да себи угоде и које боли брига да прстом мрдну, а камоли задњицу за нешто што је од националног интереса... Направиће напор ван куће само ако је у питању одлазак до кафане, тржног центра или тако неке важне "институције".

2. Фолиранти, они који имају донекле националну свест да треба нешто урадити, али увек имају јефтине изговоре да не учине нешто важно за националну ствар. Изговори су им у фазону: "имам обавезе на факултету", "омацила ми се мачка", "долазе ми кумови" и сл. 

3. Акцијаши, они који који не траже изговоре, већ начина да нешто ураде.

 

Нажалост ова трећа група је најмање бројна... Шта је све утицало на то да су нам резултати овако поражавајући можемо диванити до Божића, ако не и даље, до Светог Јована Крститеља.

Школовање ме запало у незгодном тренутку: ратови, беда, санкције, неимаштина, хиперинфлација... Коме је онда било до обиласка значајних места наше историје и страдања? Никоме, а најмање нашим наставницима у школи. Многе те историјске лекције су ми остале некако замагљене и замрачене. А сама историјски значајна места непосећена.

2014. године када је у Републици Србији отпочело обележавање стогодишњице Великог рата много ствари сам слушао и упијао попут сунђера. Почео се разгоревати патриотизам који је годинама пре тога нажалост био смештен на погрешан колосек... и колосек се променио. Наредне године основао сам и удружење Србски Светионик са пар другара: Стане, Мића, Зоки и Драган.

За протекле 4 године обишли смо много знаменитости које су од виталног националног и духовног значаја за нас Србе. Више пута сам био на Церу, тачније Текеришу, посетио сам Бојну Њиву код Мојковца, Сремска поља код Шида, Мачков камен у Подрињу, Мишар код Шабца, Дракулић код Бањалуке, Пребиловци у Доњој Херцеговини, Јасеновац у Славонији и Јадовно у Лици, Газиместан код Приштине, Пећку Патријаршију и Високе Дечане у Метохији.

Водили смо људе на Кајмакчалан четири пута, организовли пет пута Колубарски марш, сада ће и шести ускоро. Покренули Сретењски марш у Орашцу, а обновили Чегарски марш у Нишу. Чешку и Словачку смо посетили прошле године у априлу, када се навршило 100 година од уснућа хероја Гаврила Принципа у Терезину. Обишли смо војничка гробља: Јиндриховице и Велики Међер. Зебрњак на Куманову исто тако више пута, као и Битољ.

Јошаничку Бању код Рашке и то због Милунке Савић, Стари Брод код Вишеграда, због Дринских мученика. Глину на Банији... и у сред Беоргада имамо Марш победе, али и више пута смо организовали промоције књига, свечане академије. Неки дан другар је посетио војничка гробља наших прадедова у Тунису: Бизерта и Мензел Бургиб.

Парастосе за србске мученике ("Олуја", "Бљесак", "Мартовски погром", "Милосрдни анђео", "Медачки џеп"...) у цркви Св. Марака посећујемо када су заказани нерадном даном... и тако даље.

Да не набрајам у недоглед, али из приложеног се види не спадамо у оне прве две групе које сам навео. Све те наше активности су јавне и оглашавамо их путем нашег сајта и друштвених мрежа. Свако ко хоће може да нам се придружи, наравно ако постоји истинска жеља... ако се не траже јефтини изговори. Јер управо и наше удружење је ту и повећало бројност на двадесетак чланова. Нама сама бројност не значи пуно, да се разумемо, јер није поента у броју већ у соју.

Тако да ова кукњава на рачун нечега што можете сами, а то је обилазак историјски значајних места је некако дегутантна. Са Србским Светиоником можете обићи пуно тога, видети, научити... на крају крајева упознати истомишљенике. Поред нашег удружења постоје друга, и треба да постоје. Нити смо једини, нити смо Богом дани. Али је чињеница да имамо за ове безмало четири године некакав резултат, да смо покренули са мртве тачке.

Тако да и ви драге моје Србенде, маните се кукњаве и упирања прстом у друге, него лепо размислите шта би сте могли у наредном периоду да посетите, обиђете, подржите сами или у друштву... философа и блогера имамо и превише.

 

Са чим пред Лазара и Милоша?
Са чим пред Ђорђа и Стевана?
Са чим пред Гаврила и Живојина?
Са чим пред Вукашина и Момчила?
Са чим пред Милана и Милицу?

 

 

 

Милан Чучковић
21.09.2019.




Посећено је: 79  пута
Број гласова: 19
Просек: 4,75

Оцените нам овај чланак:































Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!