Најава: Први Стојадинов марш биће у Ваљеву 26.09.2021 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 41
Јуче: 274
Недељно: 4.075
Месечно: 23.407
Годишње: 182.152
Укупно: 991.485

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у септембру

Извештај са Гучевског марша у Лозници 12.09.2021

Посета Анки Мирковић у ваљевском селу Горње Лесковице 27.09.2020

Обиљежавање 29. годишњице од злочина на Коранском мосту у Земуну

Извјештај из Херцеговине - септембар 2020

Најсрећнија ћеш бити када родиш треће дијете

28. годишњица погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића

Извештај из Туниса септембар 2019

Најава: Шести Колубарски марш биће у недељу 8. децембра 2019

Кајмакчалану у походе - четврти пут

Извјештај из Старог Брода 7. септембра 2019

Почаст Милану Тепићу и Стојадину Мирковићу 29.09.2018

Извештај са Крфа август 2018

Обележавање 100 година пробоја Солунског фронта

Извештај са деветог Церског марша 19.08.2018

Почаст мајору Милану Тепићу 29.9.2017

Извештај са Мачковог камена 23.9.2017

Концерт Србадије у Дому Војске Србије 19.9.2017

Кајмакчалану у походе - други пут

Извештај из Баранде 9.9.2017

Извештај са парастоса жртвама Медачког џепа у Београду 9.9.2017

Извештај са Гучевске литије 2.9.2017

25. годишњи помен Стојадину Мирковићу Цолету

Обележавање 102. годишњице битке на Мачковом камену

Свечана литија у Београду 16.9.2016

Извештај са Кајмакчалана 17.9.2016

Недеља породичног јединства у Београду 2016. - Први дан

Извештај са Легет Поља 3.9.2016



8. септембар 2021.


Најава: Први Стојадинов марш биће у Ваљеву 26.09.2021


Драга браћо и сестре,

велика нам је част да вас позовемо да пођете са нама у недељу 26. септембра 2021. пут Ваљева, како би учествовали на манифестацији СТОЈАДИНОВ МАРШ, који се организује у част Стојадина Мирковића Цолета, војника што је храбро положио живот на олтар отаџбине крајем септембра 1991. године у Бјеловару, када је бранио касарну ЈНА "Божидар Аџија" од хрватских паравојника. Он је заправо погинуо скупа са мајором Миланом Тепићем.

Стојадин Мирковић је рођен 14. јануара 1972. године у ваљевском селу Горње Лесковице, где је одрастао и завршио основну школу. Био је бистар момак који је остао на очевини да ради и живи од пољопривреде и сточарства. Рано је остао без оца, био је понос свога села.

Крајем децембра 1990. године пошао је на редовно одслужење војног рока, а обуку за тенкисту је прошао у Бањалуци са највишим оценама. Касније, после неколико месеци, јуна 1991. године бива послат у Бјеловар, градић дубоко у територији СР Хрватске, која је тад била саставни део СФР Југославије. Тамо је дошао у касарну ЈНА која је била често на мети хрватских екстремиста и паравојника, припадника ткз. Збора Народне Гарде. Стање у бишој држави се из дана у дан погоршавало, а Генералштаб ЈНА у Београду није марио за голобраде младиће који су дуг отаџбини служили западно од Шида.

У тој касарни где је служио Стојадин Мирковић налазио се и мајор Милан Тепић. Када су хрватски паравојници отпочели напад на касарну борба је трајала неколико сати. На крају, пошто нису добили никакву помоћ, југославенски пуковник Рајко Ковачевић доноси одлуку да се преда... војници ЈНА су се предали, док је мајор Тепић активирао експлозив у складишту муниције и тако узлетео у легенду. Војник Стојадин Мирковић је херојски погинуо у оклопном транспортеру док је бранио касарну од нападача. Погођен је ручним бацачем ракета "зоља".

Остали војници ЈНА су заробљени, а њихови командири су убијени од Јуре Шимића, председника тзв. Кризног штаба за Бјеловар. Годинама касније породица Мирковић је успела да добије тело од власти Републике Хрватске и достојно сахрани Стојадина на сеоском гробљу.

Државни органи Југославије и касније Републике Србије деценијама готово да игноришу  јунаштво Мирковића и трагедију његове породице, јер Цоле је уствари постао симбол младости, једне генерације која је послата у рат без икаквог ратног циља. Његове последње речи, док је пуцао из транспортера одбијајући наређење Тепића да се преда биле су:

"СЛОБОДА НЕМА ЦЕНУ!"

 

Чланови Србског Светионика су протеклих година више пута били у Горњим Лесковицама и тамо посетили Мирковиће: мајку Анку, брата Добривоја, ујака, и остале рођаке... Наравно на Стојадиновом гробу смо запалили свеће.

Међутим, желимо да учинимо корак више, а то је управо ова манифестација СТОЈАДИНОВ МАРШ, пешачење од 20 км, од ваљевског Храма Христовог Васкрсења, па до сеоског гробља у Горњим Лесковицама.

На том путу ћемо имати једну паузу за обилазак манастира Лелић, где су мошти Владике Николаја Велимировића.

Желимо да ова манифестација постане традиционална и да оживљава истинске јунаке из 1990-их година.

ЗАБРАЊЕНО ЈЕ НОШЕЊЕ НАВИЈАЧКИХ, СТРАНАЧКИХ И ПОЛИТИЧКИХ ОБЕЛЕЖЈА (капе, мајице, беџеве, транспаренте, заставе и сл...), КАО И КОНЗУМАЦИЈА АЛКОХОЛА!

Дозвољено је и пожељно је да понесете србска национална обележја, најбоље тробојке са црвено-плаво-белом бојом.

Све информације у вези марша можете добити путем:
- телефона: +381 63 283563 (Станко)
- електронске поште: srbskisvetionik@gmail.com
- портала: srbskisvetionik.org.rs



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Посећено је: 110  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






GORNJE LESKOVICE   STOJADIN MIRKOVIC   VALJEVO   POVLEN   STOJADINOV MARS   DEVEDESETE  
JNA   BJELOVAR   HRVATSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!