Најава: Помен за Кумановске јунаке биће у Београду 27.10.2019 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 40
Јуче: 565
Недељно: 4592
Месечно: 24004
Годишње: 175080
Укупно: 500246

Највише посета
25.8.2018 2808
























































21. октобар 2019.


Најава: Помен за Кумановске јунаке биће у Београду 27.10.2019


Браћо и сестре,

овим путем Вас позивамо да нам се придружите у недељу 27. октобра 2019. године од 10 сати, у Гавриловском храму на Топчидеру у Београду (Хумска улица бр. 26), где ћемо одржати помен и принети жито за јунаке Кумановске битке, који су победом над турским завојевачима пре 107 година ослободили Стару Србију и тиме досањали вишевековни сан предака.

Кумановска битка одиграла се у другој половини октобра месеца 1912. године, као прва и најважнија битка Првог балканског рата, у коме су јединице србске војске под командом бесмртног војводе Радомира Путника успеле да поразе турску војску под командом Зеки-паше.

Наиме, Влада Краљевине Србије је склопила војни савез са Црном Гором, Бугарском и Грчком 1912. године са циљем да се хришћанске земље на Балкану ослободе вишевековног терора и страховладе Османског царства које је запосело и поробило балканске народе у 14. и 15. веку.

Србима када су се мушка деца рађала у време турског робства су дочекивани: "Добро дошао осветниче Косова". Био је то жал за пропашћу средњовековног србског царства којим је управљала светородна династија Немањића, али и нада да ће кад-тад доћи нова генерација Срба који ће моћи да поврате државу и слободу народа.

Тако се и десило почетком 19. века када је у Шумадији Карађорђе покренуо Први србски устанак, касније Милош Обреновић наставио 1815. године, да би Србија добила 1830-1833 извесну самосталност... Потоњи владари су ослобађали се турског утицаја и ојачавали србску нововековну државу.

Код Куманова 21. октобра 1912. године куцнуо је час освете. Тада је испред србске војске иступио тадашњи престолонаследник Александар I Карађорђевић који је своје војнике мотивисао овако...

- "Јунаци, дошао је тренутак да ми наставимо и довршимо велико и свето дело ослобођења и уједињења Србства, које је започео мој прадеда, неумрли Карађорђе, са вашим прадедовима, а које је прихватио и продужио кнез Милош Велики, а потом краљ Милан са вашим очевима.
Нама њиховим потомцима припала је част и срећа, да започето свето дело до краја изведемо под заповедништвом нашег врховног команданта његовог величанства краља Петра Првог ...
Према побеђеном непријатељу и непријатељу који се преда будите човечни и милостиви, јер он тада престаје бити непријатељ, него остаје само човек, а према човеку треба бити човечан. Куће, имања, част и образ побеђеног непријатеља и његове породице штедите и штитите, као и куће, имање и част сопственог народа, јер то не захтева само човечност и наша православна вера, него то и доликује јунацима..."

Кључни дани за Србе и Србију био је 23. октобрар 1912. године када су се војске судариле и бориле "прса у прса", једни преко других. Тог дана било је и магле, а борци Дунавске дивизије су успели да задрже Турке подносећи највећи терет ове битке. Поред тога и Добровољачки одред Војводе Вука је успешно задржао турску навалу, да би наредног дана дошло до коначног турског слома, тако што су уведене свеже србске снаге из Моравске и Дринске дивизије I позива... и Тимочке дивизије II позива и ушле у централни део борбе и силним јуришом на турске положаје.

Турци су у паничном бегу напустили Куманово и побегли ка Прилепу и Битољу. Тиме је србска војска овенчана славом остварила сан предака.

 




Посећено је: 315  пута
Број гласова: 8
Просек: 2,00

Оцените нам овај чланак:









ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај из Куманова 1.8.2017

Одлазак на прославу Кумановске битке 22. октобра 2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Одлазак на обележавање 106 година Кумановске битке

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!