Најава: Обиљежавање 105. годишњице Мојковачке битке биће 6. јануара 2021. у Београду - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 31
Јуче: 973
Недељно: 3.132
Месечно: 19.750
Годишње: 17.975
Укупно: 827.308

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јануару

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020

Извјештај из Братунца 05.01.2020

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са Новог гробља 20.01.2019

Концерт Појаца у Коларчевој задужбини 12.01.2019

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић

Венци за србске војводе 20.01.2018

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Честитка браћи преко Дрине за 26. рођеднан

Извештај са Мојковачке академије у Београду 08.01.2018

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са Банстола 02.01.2018

Извештај из Баранде 28.01.2017

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017

Извештај са парастоса србским жртвама Масленице у Београду 22.01.2017

Филм за плакање: Споразум

Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 07.01.2017

Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 24.01.12016

Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016

Извештај из Мојковца 7.1.2016



30. децембар 2020.


Најава: Обиљежавање 105. годишњице Мојковачке битке биће 6. јануара 2021. у Београду


Браћо и сестре,

велика нам је част да вас позовемо на обиљежавање 105. годишњице од славне Мојковачке битке у Београду 6. јануара 2021. године.

Зашто треба да дођете?

Мојковачка битка је златним словима уписана у нашу историју јер је само 6.500 дивјунака, слабијег наоружања из црногорске рашке војске под командом сердара Јанка Вукотића на Бојној Њиви, Улошевини и Развршју зауставило скоро 20.000 аустроугарских солдата на Бадњи дан и Божић 1916. године, којима је био циљ да се пробију до Метохије и задају смртни ударац Војсци Краљевине Србије која се повлачила преко Албаније све до Јонског мора и послије на Крф, гдје је услиједио опоравак неколико мјесеци.

Тим чином на Мојковцу показана је не само саборност и слога једног братског србског народа, већ и јунаштво какво историја ратовања не памти.

Али је историја запамтила двије реченице.

Прва је од Василије Вукотић, најстарије кћерке Јанка Вукотића која је говорила овако:

- "Да није било крвавог Божића на Мојковцу,
не би било ни Васкрса на Кајмакчалану"

 

Друго, је говор бригадира Петра Мартиновића, команданта Јаворског одреда, који је мотивисао своје саборце овим ријечима:

- "Браћо моја, лепотани, ускоро ће битка...
У сваком од нас има страха,
мора да буде, јер смо људи, али не бојте се.
Ми данас не бранимо само наше куће,
наше сестре и мајку... не само овај крш и камен
који нас је родио и отхранио, не само Црну Гору.
Ми данас бранимо цијело Србство!

ПУШКЕ У РУКЕ, ЗА МНОМ БРАЋО!!!"
 

Наша обавеза као србских родољуба јесте да чувамо и његујемо сјећање на славну Мојковачку битку и остале дивјунаке Великог рата.

У то име вас позивамо да се у 6. јануара на Бадњи дан окупимо у београдском Гавриловском храму на Топчидерском брду (Хумска улица бр. 26), гдје ће се одржати програм по сљедећој сатници:

16:00 сати - Налагање бадњака

17:00 сати - Парастос јунацима

17:30 сати - Наступи гуслара

Ако вам је Мојковац далеко, онда Гавриловски храм сигурно није и не смије да буде!





Посећено је: 122  пута
Број гласова: 21
Просек: 4,20
Оцените нам овај чланак:






MOJKOVACKA BITKA   GAVRILOVSKI HRAM   BEOGRAD   JANKO VUKOTIC   PETAR MARTINOVIC   RASKA VOJSKA  
CRNA GORA   VELIKI RAT   RAZVRSJE   BOJNA NJIVA   DROBNJACI   ULOSEVINA  
GENERAL RAJNER  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!