Ловћен је планина у Србској Спарти. Она се налази у југозападном дијелу Црне Горе и протеже се до обала Јадранског мора, затварајући тако дуге и вијугаве бокељске заљеве, чинећи залеђе древном поморском граду Котору. Два највећа врха планине су Штировник (1.749 метара) и Језерски врх (1.657м). На Ловћену, на Језерском врху се налази Његошев маузолеј. Ловћен је проглашен је Националним парком 1952. године. На Ловћену живи 1.158 врсти биљака од којих су 4 ендемске врсте.

Падине планине су камените, са бројним шкрапама, јамама и дубоким вртачама, дајући крајолицима специфичан изглед. Налазећи се на граници две сасвим различите природне целине, мора и континента, Ловћен трпи утицаје оба климатска типа. Специфичан спој животних услова условио је развој разноврсних биолошких система.

Ловћенски крај обилује бројним елементима народног градитељства. Аутентичне су старе куће и сеоска гувна, као и колибе у катунима - летњим сточарским насеобинама. Са видиковца, у непосредној близини, пружа се поглед на Бококоторски залив и Катунску нахију коју је Бернард Шо, када је угледао, назвао Камено море.

На подручју овог националног парка значајну вредност чини културно-историјско наслијеђе. Својеврстан архитектонски реликт, вредан пажње, представљају чувене ловћенске серпентине. Стари пут од Котора вијуга уз Ловћен до Његуша, живописног планинског села, у којем се налазе родне куће Петра II Петровића Његоша, знаменитог србског владике и пјесника из XIX века и посљедњег владара Црне Горе, краља Николе I Петровића.

Његош је још за живота саградио на Језерском врху капелицу у којој је касније и сахрањен. По аустријској окупацији Црне Горе у време Првог светског рата, ова је црква срушена (и Његошево тело пренето у Цетињски манастир) да би поново била обновљена у време краља Александра, двадесетих година 20. века.

Године 1970. тадашња комунистичка власт у Црној Гори је почела припреме за њено рушење и изградњу маузолеја који је у стилу Бечке сецесије замислио вајар Иван Мештровић. Мештровић, мада светски познат, никада није био на Ловћену. Југословенска јавност се узбунила и масовно протестовала против кршења Његошеве последње воље и рушења скромне задужбине у корист монументалне грађевине какву Његош никада не би желео.

Иначе Ловћен је толико значајан за људе у Црној Гори да је ушао у црногорску химну са слиједећим стиховима:

Ловћен нам је олтар свети,
у њега смо сви заклети.
На Ловћену Његош спава
најмудрија србска глава.