"Свети Сава - школска слава"... тако су нас учили у школи, али тек 1990-их година када сам дошао у Србију. Док сам живео у СР Хрватској 1980-их година Свети Сава и Светосавље били су непожељни. Прво, јер су подсећали Србе на јединство, саборност и национални идентитет, а друго, јер су рушли са верским аспектом социјалистичку идеологију, која је била заснована на тврдом атеизму. Тако да свако ко је предњачио у Светосављу био је окарактерисан као "унутрашњи непријатељ".

Када је комунистичка идеологија пропала, на самом почетку 1990-их, почело је национално буђење Срба и са западне и са источне стране Дрине. Уместо Брозових слика појавиле су се слике Св. Саве у школама. Веронауку нисам дочекао да учим у школи, јер су је увели тек 2002. године, када сам ја већ своје школовање приводио крају. Тако су читаве генерације остале духовно осакаћене.

Наши пријатељи из Србског удружења Личана Гацке долине и Врховина "Завичај", решили су да организују обележавање Св. Саве, нашег духовног оца, у недељу 24. јануара 2016. године. Позивница је гласила на 17 сати. Поред пријатељских односа, привукло ме и списак учесника. Тачније, на моје велико изненађење, видео сам да ће доћи и етно група "Косовски Божури". Јесенас, због крсне славе нашег удружења пропустих њихов концерт у Сава Центру поводом 10 година постојања.

На уласку нас дочека Јелена, са сољу и погачом, по старом србском домаћинском обичају. За разлику од неких ранијих дешавања овог удружења, сада се више људи укључило у цео програм па се видело да је и сама организација била на високом нивоу. Поздравих познате људе, а већ на улазу ме дочекали чланови групе "Плитвице"... Тражили су њихови "обожаваоци" да се сликају са њима, па смо им изашли у сусрет. С тим да се Ниџо распитивао где ће ово да осване... Ја се нашалим, па му речем "У Вашингтону на столу ЦИА"...

У публици су већ седели моји другари са Крајинаде: Ната, Снешка и Зоки. Чували су ми место, али ја нисам дошао да седим, већ да радим. Тако сам дохватио камеру и снимао. Програм је водила девојка Тања Поповић, која је поздравила публику, захвалила домаћину куће - удружењу Ћирилица и најавила све учеснике.

Прво на сцени су ступили "Косовски Божури", три девојке и један момак. Они су нам отпевали светосавску химну. Затим нас је у име домаћина куће поздравио Миодраг Мишо Којић, а у име домаћина програма поздравио нас је председник удружења Личана "Завичај", Ђорђе Миховиловић.

Ђурђица Поповић, "девојка из колоне", прочитала једну беседу, размишљање под називом "Траговима августа", коју је написао Србо (Пеуљанац) Галић, још 2013. године, када је "Олуја" постала пунолетна. Након ње, на сцену су ступа крајишка група "Плитвице", који су већ освајали награде на такмичењима изворних песама. Запевали су лички ојкан, традиционални мелос личких динараца, а онда и "Мрког вука", у изворном облику, што је звучало одлично.

Милорад Поповић, човек који се највише труди око удружења "Завичај", прочитао нам је своје утиске када је недавно боравио на поколничком путовању у свету србску земљу - Космет. Његов утисак је да га управо Косово и Метохија, неодољиво подсећају на његов завичај - Лику.

Зоран Вучић, из Бања Луке, нам је такође причао о Космету, Крајини, повезаности србских земаља, као и о чињеници зашто Космет сматрају - србским Јерусалимом. Зашто, када и како ће се Космет вратити у србске руке.

Поново на сцену ступају "Косовски Божури". Они су нам отпевали традиционалну косовску песму "Црвен цвете", где нам је једна од девојака причала о томе како су почели са радом, где када и као наступају, с киме то вежбају и сл. У публици на њихове песме мало ко је остао равнодушан, а приметно је било и суза, колико емоција су пробудили у нама.

Најмудрија србска глава, Његош, је говорио својевремено: "У чијој кући се гусле не чују, тамо је мртва и кућа и људи". Па баш зато у овај програм обележавања Савиндана, наступио је млађани, али одличан гуслар Милан Ковачевић, из Црне Горе. Гусле ретко ко уме да свира баш онако како су то наши преци гуслали, а њему то иде од руке.

Етнолог и историчар Велимир Марковић, нам је причао о хералдици, о чудном споју Лике, старе Грчке, Мале Азије и вукова.

На самом крају програма "Косовски Божури" су уз помоћ "Плитвица", али и публике отпевали њихову незваничну химну "Ој Косово Косово", односно песму Љубе Манасијевића, црквеног појца, написана још 1991. године. Звучало је више него фантастично.

Пошто је програм завршен, позвани смо на коктел. Прилика да се свако са сваким мало исприча. Ту ми је пришао и гуслар Милан, где ме поздрави и подсети "како се знамо од раније, разних дешавања".

Неко ће рећи, да су за добра догађања, "феште", потребне велике паре. Управо овај догађај, који је скромно, али сјајно обележен, је доказ који руши ту теорију. Све честитке учесницима и удружењу "Завичај" које је организовало ову прославу Св. Саве, на овакав начин.

Милан Чучковић
24.1.2016.