Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 3
Јуче: 945
Недељно: 3.104
Месечно: 19.722
Годишње: 17.947
Укупно: 827.280

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јануару

Подршка браћи у Црној Гори 12.01.2020

Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020

Извјештај из Братунца 05.01.2020

Извјештај са Новог гробља 05.01.2020

Извештај са Новог гробља 20.01.2019

Концерт Појаца у Коларчевој задужбини 12.01.2019

Извештај са обележавања Мојковачке битке у Београду 06.01.2019

Уручење златне медаље Валентини Ђорђевић

Венци за србске војводе 20.01.2018

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Честитка браћи преко Дрине за 26. рођеднан

Извештај са Мојковачке академије у Београду 08.01.2018

Извештај са Новог гробља 07.01.2018

Извештај са Банстола 02.01.2018

Извештај из Баранде 28.01.2017

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017

Извештај са парастоса србским жртвама Масленице у Београду 22.01.2017

Филм за плакање: Споразум

Полагање венца на гроб сердара Јанка Вукотића 07.01.2017

Радна акција за паковање књига у удружењу Ћирилица

Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 24.01.12016

Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016

Извештај из Мојковца 7.1.2016



27. јануар 2017.


Крајина, Косово и Метохија у крилу Светосавља 26.01.2017


Мало пре Божића, почео сам да правим план годишњих активности за Србски Светионик, подсетник нама, али и позивница потенцијалним гостима и саборцима да нам се придруже у акцијама. Знам да крај јануара увек буде резервисан за неку Светосавску свечаност. Прошле године је то удружење Личана "Завичај" одрадило више него успешо на Врачару и тиме најавило своје велике потенцијале. Тако сам позвао њиховог кореографа за културу, девојку из колоне Ђурђицу Поповић, да је питам шта је планирано за ову годину. Она вели да има нешто у плану, али да још има велику неизвесност око сале... Питам, треба ли плакат, вели да ће јавити...

У среду преподне Милорад Поповић, председник удружења Личана "Завичај" је гостовао на Бум-бум радију, те најавио овај догађај. Њега је слушао преко радија Станко, па чим је чуо да је то хуманитарног карактера, рече ми да ће и он учествовати, али да не верује да ће стићи.

Дошавши на улаз сретох Наташу и Љубицу... оне су такође добиле задатак да госте наводе где ће се одржати планирани програм. Мало после дође Мијак, Маркан и Милан од Динаре... нисам заправо разумео да је тај трећи узео учешће у овој манифестацији.

Дође и Ведран... њега нисам видео баш поприлично времена. Дође и Милорад, па се захваљује за плакат. Ма ништа, одговарам, ту сам да помогнем. Главна координаторка је у гужви... Верујем да је била под великим притиском. На уласку у салу видех и младића Страхињу, а нисмо се видели 5-6 година. Он је био задужен за кутију са добровољним прилогом за породицу Марјан, која има четверо деце, а живе у веома тешким условима у Баранди, у срцу АП Војводине. Њихова мајка је из Подума (Лика) дошла са крајишком колоном 1995. године у банатску равницу.

 

Пристигоше и ови моји клапци, бећари, маниташи... веле да су дошли као подршка за њихове Личанке. Мало после дође Верица Банетова, па рече како јој драги чека да дође наша чета, не би ли ствари које су планиране породици Марјан, пренели из његовог аута у салу.

  

Дођоше још пуно познатих људи... Буковчанка Слађа дође чак из Смедерева, дође делегација Ћириличара, дође председница удружења Дане и Мане, са секом... сада је у благословеном стању, чека опет принову... Чика Воја Павловић, Кордунаш, који је деценијски фолклорашки мајстор, Маја и Каја и др.

Напуни се тако сала са неких 150 душа, тако да је програм почео. Прву реч је добио председник Милорад Поповић, где је поздравио присутне, захвалио се на доласку, учесницима што су се одазвали и објаснио ко је уствари породица Марјан. Затим је отац Лазар благословио манифестацију. Ђурђица је била водитељ програма, уствари координатор читаве манифестације.

Прва од учесника била је девочица од неких 11-12 година, Стела Живковић, која је добила прилику да отпева светосавску песму "Ко удара тако позно", коју је давно написао Војислав Илић.

На моје велико одушевљење учесници су интепретирали делове "Небеске литургије", јер управо то је песма која нажалост и данас описује социо-психолошко-духовно стање Србаља. Изгледало је, а и звучало баш добро.

Публика је устајала, јер су се чули стихови Светосавске химне, а коју су извели чланови хора "Источник". Они иначе нису силазили са сцене, јер су били потребни у скоро свакој тачки. Одлично су извели све песме, а посебно песму: "Суза Косова".

Прилику да на сцени наступе добиле су четири млађане девојке, чланице певачке групе "Везак"... Отпевале су неколико песама, између осталог: "Расти, расти мој зелени боре", што је добро звучало.... Касније су још отпевале псалм "Славите господа".

Млада уметница, певачица Тамара Ристић је извела на сцени "Маријо, ћеро мори", изворна песма из јужно-поморавског дела Србије. Док је Ђурђица Поповић интерпретирала причу Србе Пеуљанца Галића, о сату и времену. Верујем да ће ово њему измамити опет осмех тамо негде на другом крају планете.

Неколико пута на сцени су били браћа Рудан: Синиша и Саша, Кордунаши из Сјеничака, изузетно уметнички настројени, па су причали и рецитовали разне приче дочаравали дешавања и живот Срба Крајишника са Кордуна, Лике, Баније... на специфичан начин.

Поред њих, добили су прилику стари пријатељи удружења "Завичај", Крајишка група Плитвице, са Николом Ђапићем на челу... он је чак и гуслао песму: "Бјежи магло"... А сем Личана, демонстрацију крајишке ојкаче приказали су чланове КУД Петрова Гора. С тим да су они извели ону кордунашку песму: "На Кордуну гроб до гроба". Нажалост тужна је песма, али је то из разлога што је Кордун најстрадалнија регија Балкана у Другом светском рату.

На самом крају, једну причу и једну песму извео је Милан Тодоровић - Дарић. Одлично је звучало... прича о великој срећи маленог дечака који је дошао у Срем са августовском "Олујом" 1995. године.

Сви присутни су добијали аплаузе, јер ово су постали рекликти. Мислим овакве приче, песме, рецитације и интерпретације. Сада преко медија имамо стравичну тортуру са шундом где доминирају бљувотине баш као што је то владика Николај описао средином прошлог века.

Као што лепо рече Саша на сцени, ниједно крајишко прело није завршило говором, већ песмом, тако је песма затворила ово вече.

Након овог програма, имали смо мало дружење поред културног центра.

 

Овакве ствари треба радити, првенствено да се разбије сивило којим смо деценијама окружени, а друго, подржати младе уметнике, а још ако има хумани карактер, онда све добија прави смисао.

 

 

Милан Чучковић
27.1.2017.

 





Посећено је: 2174  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






KRAJINA   KOSOVO   METOHIJA   U KRILU SVETOSAVLJA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!