У 82. емисији Разбуђивање гостовао је др Небојша Јовановић историчар, члан Председништва Друштва историчара Србије.

Небојша Јовановић је рођен у Лозници 1963. године где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао, магистрирао и докторирао је на катедри за историју Философског факултета, Универзитета у Београду. Усавршавања је имао у Немачкој, Румунији и Аустрији, где је истраживао тамошње архиве.

У емисији Разбуђивање, Небојша Јовановић је причао о стварању модерне србске државе, након вишевековног тамновања и робовања у Османском царству. Кратко се осврнуо на Први и Други србски устанак који су подигли Ђорђе Петровић (Карађорђе) и Милош Обреновић. Милошев други син Михаило, преузима престол од свог старијег брата Милана М. Обреновића II... Имао је два периода владавине. Прва је трајала кратко 1839-1842. док је други пут владао осам година 1860-1868.

У династији Обреновића кнез Михаило је важио као маркантан лик који је доминирао својом појавом.

Вазалну државу коју му је оставио отац на управљање, трудио се да је ослободи османских стега и европеизује. Учинио је Михаило доста на пољу образовања, културе, јавног и политичког живота, а највише на одбрани. У другој половини 19. столећа у Европи су покренуте многе националне револуције за стварање сопствених држава, нпр. Италија и Немачка. Тако је и кнез Михаило стварао војску у складу са својом визијом. Знао је да Срби још нису моћни, али је требало оснажити сопствени оружани потенцијал. За мале новце кнез Михаило је набавио из Русије 200.000 пушака. Модернизовао је топове и стварао артиљеријске јединице, градио је нове касарне.

Знао је да Срби морају да изађу на море, па је тако прављен план о изградњи пруге Београд-Бар, који је дочекао реализацију тек 105 година касније. 

На спољнополитичком плану, кнез Михаило Обреновић је имао коректне односе са Аустроугарском, али још боље са Руском Империјом, док је са Цариградом стално било неких варница, јер је кнез Михаило желео потпуну независност. 

Са црногорским књазом Николом I Петровићем је гајио добре односе, док су обојица сањали да се Балкан ослободи од Турака. Тако је 1866. настао споразум о заједничкој борби, као и уједињењу у заједничку државу, где би Обреновићи и Београд имали доминантну улогу и право на престол свесрбске државе.

У емисији Разбуђивање, историчар Јовановић се осврнуо на неколико битних детаља о Атентату у Кошутњаку, када је 29. маја 1868. убијен кнез Михаило. Савременици кажу да тог дана није имао обезбеђење поред себе. Овај догађај и данас представља предмет манипулација и контраверзи.