Концерт Србадије у Дому Војске Србије 19.9.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 117
Јуче: 847
Недељно: 2391
Месечно: 14104
Годишње: 50370
Укупно: 375536

Највише посета
25.8.2018 2808
























































20. септембар 2017.


Концерт Србадије у Дому Војске Србије 19.9.2017


Сећам се чувене Атине с почетка јула те кобне 1995. године... Национална селекција СР Југославије у драматичном финалу са Литванијом остварила је победу и освојила је пехар шампиона Европе. Пресудну улогу имале су "тројке" Александра Ђорђевића, које су сломиле противника. Наредни дан Београд је на Тргу Слободе дочекао понос нације - златне кошаркаше. Дрмали су они Европом и светом и наредних година... до 2003. а онда збогом генерацијо.
 
 
Од тада, не само да сам одрастао, него се много ствари променило... Тај професионали спорт сам деценијама пратио, да би неке 2011. године схватио сву превару и подметачину тог вештачког производа империјализма. Тако да то непратим већ шест година. Треба ми иначе добар разлог да обратим пажњу на то и у новинама, а камоли на ТВ.
 
Патриотизам схватам на посебан начин. Уместо у Гучу на фестивал пијанства и куплераја, ја одем на Мишар, да се поклоним славном Вожду Карађођу и његовим устаницима... Уместо да слушам страну хеви-метал, панк, реп или нешто слично од музике... ја одврнем Косовске Божуре, етно групу Траг, Даницу Црногорчевић да испадају стакла у ауту. Ни гусле ми нису стране... напротив. Кока-колу и Пепси не пијем већ 20 година - из принципа! Уместо да идем у Грчку да се излежавам на плажи Халкидикија или на Закинтос... ја поведем аутобус људи на Кајмакчалан и Солун, да се поклоне славним прецима који нам 1916. године отворише Капију слободе.
 
 
Тако и у понедељак 18. септембра 2017. када је више од 20.000 ликова дошло испред (бео)градског балкона да дочека сребрне кошаркаше из Турске... иако уморан од пута, одох до Дома војске Србије. Разлог је био више него довољан. У склопу манифестације Дани Републике Србске у Србији уприличено је низ манифестација у више граднова. То вече у велику салу Дома војске концерт су одржавали Српско-црквено-пјевачко друштво "Србадија" из Бијељине. Све млади и лепи људи, са великим талентом и невероватним гласовним могућностима... Невоља је једино у томе што их је 30 људи дошло слушати.
 
Због приватних обавеза нисам стигао на почетак, али таман када сам улазио одзвањали су стихови добро познате песме "Завјет", коју иначе у оргиналу изводи Кристина Ивановић, са етно групом "Траг", "Источником" и "Бањалучанкама". А мени срце веће од Авале, није просто могао бити бољи дочек. Уђох, а оно празна сала - шок... као да је реч о некој проби, а не о гала концерту намењен Србима на уживање.
 
 
Верујем да се сви наши славни преци Кнез Лазар, Стефан Немања... преврћу у гробу. Заправо, схватате колико је владика Николај Велимировић имао право када је писао Небеску литургију или рецимо Владислав Петковић Дис са својом песмом Наши дани.
 
Угледах у сали само једно познато лице, за које верујем да није ни очекивало да ћу доћи... а како да не дођем када обожавам ове ствари.
 
Наставила је Србадија, под диригентском палицом Јелене Милићевић-Тракиловић да крепки моју душу са прелепим песмама као што су "Ово је Србија, говоре гробови ратника", па онда још чувена песма "Тамо далеко"... а мени осмех не силази са лица. Јер таман сам дан-два раније био тамо доле у Грчкој и на Кајмакчалану и Зејтинлику. И баш смо те песме певали у аутобусу. Наравно да је то сада у хорском извођењу Србадије далеко боље и лепше звучало. Наставили су момци и цуре са лепим народним песмама... била је једна италијанска и руска песма. Тек толико да покажу своја умећа млади људи.
 
 
Имао сам утисак да је сам концерт некако трајао пар минута... заправо, мени је време пролетело, што сам после и домаћици рекао: "Дошао сам болестан (пребијен од пута), а идем здрав"... Уствари, човек и заборави на премор од лепоте коју види и симфоније коју чује.
 
После чујем да тај хор Србадија има традицију више од једног века (прекидали су само за време ратова)... тачније да су основани крајем 19. века?! И не само то, већ су одликовани орденима Светог Саве II и III степена и орден Његоша I реда, веровали ви мени или не.
 
Трагедија је само што модерним Србима туђа дуња лепше мирисала. А после су нам други криви...
 
 
Са чим ћете пред Милоша?
 
 
 

Милан Чучковић
19.9.2017.




Посећено је: 846  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Концерт Појаца у Дому синдиката 26.11.2016

Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018

Извештај са концерта "За децу Косова и Метохије" 27.11.2018

Извештај са концерта из Ниша 26.12.2018
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!