Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 267
Јуче: 1.198
Недељно: 4.368
Месечно: 21.099
Годишње: 67.416
Укупно: 876.749

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



10. април 2017.


Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017


Телевизор не гледам већ годинама, једноставно немам добар разлог. Пре или после човек схвати да нас циљано трују. И нас и нашу децу са неким бљувотинама и тотално небитним информацијама. Оно што заиста треба да чујемо или је забрањено или модификовано, спаковано у неке полуистине. Чак штавише ни "забавни" програм на телевизијама је изгубио сваки смисао.

Када хоћу да чујем славуја пој, онда идем на етно концерт, да се душа окрепи. Зато ми је било више него драго што сам видео да ће у крипти светосавског храма на Врачару бити у петак вече 7. априла приређен концерт. А имена учесника само су ми подизала адреналин јер то и код мене у кући нон-стоп се слуша. Иако сам то вече морао на пут у свету србску земљу, свеједно нисам имао дилему да ли доћи или не. Била је то уствари одлична увертира, да не кажем испраћај.

Нешто пре 18 сати прилазим храму, а време је било неко суморно, надвили се сиви облаци па киша по мало пада. Мислим у себи ко ће по овом времену доћи. Лењим људима често буде изговор да негде не дођу управо киша или лоше време. И преварих се овај пут.

У храму прво целивах иконе, а онда упалих свеће. Сачекам да видим да ли ће бити неког мени познатог. Спуштам се доле у крипту степеницама. Крипта је иначе прелепо урађена.

На уласку ме чекају организатори. Улаз се није плаћао, али је прилог био добровољан. Било је више цурица са кутијама које су биле задужене за тај део посла. Срећем и домаћина Петра. Он се обрадова, а рече како њима није дошао фотограф или како већ, па да ја ускочим као џокер. Их... ја се још забринуо да неће бити какав проблем са мојим снимањем, јер после то неко тумачи на погрешан начин. А уствари све је то борба против шунда и туђе (не)културе која нам је већ деценијама наметнута.

Долазе и Личани из удружења Завичај, један млади и два старија. И они су жељни чути славуја пој, што наравно радује. Крипта се тако мапо по мало пунила, тако да је на послетку било преко 500 људи у публици. Иако не мислим да је битан број, већ сој, делује охрабрујуће за саме учеснике, поготово најмлађе.

Док сам ја заузео стратешку позицију, то су школарци односно девојчице и дечаци из хора "Растко". Под диригентском палицом Јелене Јешић, они су одлично оптпевали Оче наш.

Мирјана Бараћ, девојка из Косовских Божура била је и учесница и водитељка програма. Поздравила је све које су дошли и честитала празник Благовести. Захвалила се храму на уступљеном простору, као и организатору - Србија за младе. Најавила је све учеснике, а деца из "Растка" су наставили да појају "Богородице дјево".

Мирјана је наставила да прича о самом манастиру Благовештење, који је смештен у Овчарско-кабларској клисури. Ко и када је подигао манастир, када је рушен и обнављан, зашто је значајан итд.

Након тога, наступио је вокални солиста: Асим Сарван, са своје две песме. Одлично је одсвирао је то на гитари. Прва песма му је била о светлости, а друга песма му је била позната обрада косовске песме: "Ајде Јано кућу да не дамо"...

На ред је дошао и глумац Лазар Дубовац, који је уз помоћ колеге фрулаша одлично причао о задужбинарству, тачније о србским великашима, кнежевима, краљевима, царевима који су у Средњем веку подизали своје задужбине: цркве, школе, болнице...

Једна девојчица школског узраста је вероватно накнадно убачена у програм и имала је задатак да одрецитује чувену песму владике Николаја Велимировића "Народ цркве Богу диже". Добила је велики аплауз. На млађима свет остаје.

Младе девојке обучене у србске народне ношње из певачке групе "Вез" (стара не више од годину дана) су изашле на сцену и дале свој велики допринос са изворним песмама Косова и Метохије.

На сцену долази и ансамбл Косовски Божури у пуном саставу са Иваном Жигон и Гаврилом Кујунџићем. Не вреди то да описујем како је изгледало, треба доживети. Зато сам и снимао, да могу људи да чују и уживају. Да пробају да доживе то. Певали су о Николајеву песму "Царици тишине", о кнезу Лазару, Великој Хочи, вери православној, Косову и Метохији, Ораховцу...

Девојка из Божура, Јелена, добила је прилику да одрецитује своју песму у вези манастира Благовештење... Ивана Жигон је рекла велику похвалу Гаврилу Кујунџићу, наставнику музике у Великој Хочи, рекавши: - "Шта би Србија без Гаврила? Ко би писао тако лепе песме о Косову и Метохији"...

Занимљиво ми што пред крај концерта, приметих комшиницу Нану... где се денем ја, ето ти и ње. Не... не прати ме, већ нас спајају исте ствари и интересовања. И драго ми је због тога.

На крају је остало још да продиваним пар речи са Иваном, млађом, из Божура, да се званично упознамо, иако смо се ми сретали до сада бар десет пута и договоримо за неку будућу сарадњу. А тих пар речи се претворило у пола сата дивана. С тим да је после и Жигонка дошла, па се сетила мене из Крушедола пре неких осам-девет година. И она је вољна да помогне.

Заиста, нисам ни могао да замислити лепши испраћај на Космет то вече. И срце и душа пуни, а у глави ми одзвањају стихови:

 

Нека запева цела Србија,
нек' нас чује мајка Русија,
и помоли милом Богу,
да запева песму ову:

ДОГОДИНЕ НА КОСОВУ!

 

 

Милан Чучковић
10.4.2017.





Посећено је: 2182  пута
Број гласова: 19
Просек: 4,75
Оцените нам овај чланак:






HUMANITARNI KONCERT   BLAGOVESTENJE   KOSOVSKI BOZURI   BLAGOVESTI   HRAM SVETOG SAVE   VRACAR  
BEOGRAD  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!