Пуцањ Гаврила Принципа код Латинске ћуприје о Видовдану 1914. године, није само одјекнуо Сарајевом, већ у читавом свету. Европа је тих година на почетку 20. столећа била пуна тензија и нерешених политичких и економских проблема. Све је мирисало на баурт, а Бечки двор је увидео да је Србија измучена након Балканских ратова, те да је права прилика да се атентат на аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда искористи против Србије и Срба.

Заправо, куцнуо је час да се границе Источног рајха помере све до Босфора (Продор на Исток). Стари германски сан који је добио подршку Ватикана.

Аустроугарски генералштаб поставља босанско-херцеговачког гувернера и генерала Оскара Поћорека на чело својих балканских снага које шаље у Подриње и источну Посавину са циљем да уништи Краљевина Србија. У првом удару на Србију, Поћорек је понижен на Церу августа 1914. док је пирову победу извојевао у јадарском крају неколико недеља касније. У трећем удару на Сувобору и Колубари, децембра 1914. Аустроугари су дословно потучени до ногу и побегли главом без обзира у Босну и Срем.

Поћорек је смењен, док је Степа Степановић награђен титулом војводе.

Уследило је време прегруписавања снага, тачније без окршаја је прошло десет месеци. Већ октобра 1915. Аустроугарима помажу: Немачка и Бугарска, што ће рећи да је скоро милион војника кренило против Срба. Како је Врховна команда одбила капитулацију, то се Србска војска и добар део народа повлачио преко албанских гудура и црногорских врлети све до Јонског мора, уз страдања библијских размера.

Након опоравка на Крфу, Корзици и Тунису, бродовима су србски ратници превежени до Солуна, где су одмах пребачени у сред Македонског фронта. После краће битке на Горничеву у лето 1916. уследио је пакао на Кајмакчалану, једна од најтежих битака Великог рата, с обзиром на услове и геостратешке позиције где се одвијала.

Дринска дивизија је извела прве ударе на Кајмакчалан и уништавала бугарска утврђења септембра 1916. Међутим, тешко је ишло јер је било хиљаде мртвих и била је неопходна помоћ. Врховна команда шаље четнички одред легендарног Војводе Вука, који односи превагу, а током борби су се истакли још: Владимир Фијат и Михаило Маџаревић својом храброшћу и луцидношћу. Тако су Срби 30. септембра 1916. попели се на врх Кајмакчалана 2.521 м.н.в... и закорачили на праг отаџбине.

Коначан пробој Солунског фронта је сачекао две године, тачније 15. септембра 1918. после дводневноног артиљеријског урагана, дивјунаци 13. пука "Цар Лазар" из Крушевца на Добром Пољу су започели историјски јуриш и слом Централних сила. Легенда каже да је србска пешадија била бржа од француске коњице.

За само два месеца Геџа је забио барјак слободе у Арад, Печуј, Ријеку и Клагенфурт. Сем отаџбине, ослобођени су и други јужнославенски народи, који су робовали под Бечким двором. Победа не беше слатка, јер су Срби у две југославенске авантуре током 20. века изгубили сав национални капитал који су преци почели да стварају још од Орашца (1804.) и Такова (1815.)...

И не само то, скоро да је изгубљен и национални идентитет.

*   *   *

Тек почетком 21. века, када смо се отрезнили од Југославенштине у страдањима 1990-их година, почиње мало више да се прича о јунацима, али и мученицима Првог светског рата. Тако некако 2014. када је заправо започето обележавање Стогодишњице исте на државном нивоу почела се ширити масовно свест о томе.

Па смо и ми већ 2015. године направили удружење Србски Светионик у Батајници.

Септембра 2016. смо први пут походили на Кајмакчалан, да би ту праксу наставили и наредних година, изузетак су биле две године пандемије Корона вируса и затворене границе.

Ове године смо опет позвали родољубе да нам се придруже у седмом походу на Капију слободе. Иако смо слушали мноштво изговора, то смо скупили један аутобус путника који је имао заказан полазак са Топчидера 13. септембра увече.

Мени се тог дана искомпликовала породична ситуација, па смо брзопотезно променили вођу пута. Уместо мене, на чело седају Станко и Филип. Ово је добро било из више разлога, али најважније је да зли језици не би рекли како је Председник незамењив или пак доживотни.

Ипак, дођох увече до паркинга  да направимо прозивку и испратим наше ходочаснике, предам опрему: воки-токије, заставе, барјаке и сл. Наравно и код Оца Јована на молитву са осталима.

Како смо то све завршили, аутобус креће неки минут после 20:00 сати пут Грчке.

Написа: Чуле

Да ти се јавим и да кажем да је и ове године све коректно прошло. Прошле године нам је било љепше вријеме, сада је вјетар био јак и хладно, али издржали смо. Увјек је лијепо доћи на Кајмакчалан и у Солун.

Ја нисам имао прилике да то посјетим прије рата када сам био млађи, јер нико о томе није ни причао, нити водио туре доље. Сада ми је драго што сам обишао све то. Било би љепо да иде више младих и да поведе своју дјецу.

Да ти похвалим и момке (вође пута): Станка и Филипа. Стварно су момци за примјер. Фали им мало оне твоје оштрине, али све похвале за њих.

Светозар Гвоздић

Не знам како да опишем сваки свој корак ка врху, ветар дува пробија...

У мислима ми само да су овде наши преци гинули. Изнад облака, у магли раме уз раме до противника.

Младен Драгић

Хвала свима на лепом дружењу! Све најбоље.

Биљана Вучетић

Велики поздрав свима из наше групе. Било ми је лепо дружити се са вама. Иначе ја имам 72 лета.

Александар Вучетић

Друштво, хвала вам на предивном дружењу! Било је фантастично искуство на капији слободе.

Горан Радић

Утисак мора да се доживи!

Ниједна фотографија не може дочарати ни лепоту природе, нити осећај враћања у прошлост како су наши мученици на том месту зарад нас гинули.

Мора човек да прође све то,да се замисли дубоко, да им се истински поклони и захвали... а нама нека је просто. Њима вечна слава и хвала, Бог да им душе прости.

Марко Мандић

Помаже Бог рођаци!

Могу рећи да је посета Кајмакчалану пробудила толики емотивни набој у мени да се усресредим на своју нову књигу родољубиве поезије, која већ дуго чека да буде спремљена, а сад ме је ово подстакло да радим још више.

Милан Марковић

Изузетно, надахњујуће искуство. Јако ми је драго што сам провео пар дана у друштву људи који његују праве вриједности.

Велико хвала организаторима на посвећености!

Бојан Пртвар

Све је било како треба. Догодине ако Бог да здравља, идемо опет!

Ненад Ђурђевић

Овe годинe по трeћи пут сaм ишaо сa вaмa нa поклоничко путовaњe нa Кajмaкчaлaн. Кaо и прeдходних годинa одличнa оргaнизaциja.

Искусни водичи. Aутобусни прeвоз удобaн и климaтизовaн.

Видимо сe и слeдeћe годинe.

Милaн Крajишник

Здраво, утисци су одлични! Било је баш лепо, екипа је била супер ☺️

Зорица Џаја

Jeднa од глaвних импрeсиja коje сaм понeлa сa овог ходочaшћa jeстe jунaштво, родољубљe и вeрa нaших прeдaкa у Вaскрсeњe Србиje у Вeликом рaту и тогa кaко ми, потомци, дaнaс битишeмо.

Живимо у миру, у идeолошки рaспaлом друштву, гдe je сaмозaдовољeњe постaло глaвни и jeдини циљ свeгa што рaдимо. Aко сe оглушимо о Зaвeт прeдaкa, онaj коjи имaмо нa Кajмaкчaлaну, Зejтинлику, Битољу.. идeмо мождa споро aли дирeктно у провaлиjу и пропaст свeгa што су нaм у aмaнeт остaвили. Остaвили су нaм, прe свeгa, слободу!

Што сe тичe оргaнизaциje путовaњa, углaвном сaм зaдовољнa. Удово ниje посeћeно, то je jeдини минус.

Сњежана Болобан

Гeнeрaлно утисaк je повољaн. Било je нeшто што ми je зaсмeтaло у оргaнизaциjи, a и мeтeоролошкe приликe су тaкођe мaло поквaрилe утисaк, aли у  рeaлности нe можe дa будe свe идeaлно и зaто ja нисaм рaзочaрaн ни у људe коjи су свe то оргaнизовaли ни Богa (због лошeг врeмeнa).

Спрeмaн сaм дa свe ово поновим зa коjу годину aку будe   здрaвљa.

Поздрaв свима!

Милан Стојановић

У суштини било је баш емотивно. Први пут сам био сад на таквој екскурзији...

Хвала на организацији и што напојисмо душу србством.

Ђуро Јовић

И светлост се опет указа на овогодишњем поклоничком путу ка Кајмакчалану. Друго лето како стопе газе по земљи Светој до врха Кајмакчалана, страдалној и као да су наш долазак поново чекали сви мученици, крстоносни преци наши. Славу су пронели, јасан пут нам оставили, да само кроз Христа и жртвом можемо победити свет.

Вечнаја памјат и слава ДИВЈУНАЦИ! Урезани сте у наша срца и у вечности почивајте!

Јасмина Јерковић

Не знам брате мој шта бих написао, никад нисам био добар у писању састава у школи.

Поход на Кајмакчалан, као и посете србским војничким гробљима у Битољу и Зејтинлику оставили су на мене многе утиске. Осећај среће што сам могао проћи бар мали део онога што су наши преци прошли и одати им захвалност и почаст за њихову борбу и жртву која је била превелика, осетити понос што сам припадник овог народа нашег србскога а у исто време и тугу видевши величину гробаља за наше дивјунаке и бројност гробних места која се исказују у хиљадама.

Посебан утисак су ми оставили браћа и сестре са којима сам путовао и који су свако на свој начин учинили да ово путовање буде још лепше. Прелепо је видети и осетити да још има синова и кћери свих узраста који су поносни и воле своју православну веру, народ, историју као и ја (многи од њих чак и више).

Завршио бих још само са: Живеће овај народ! Нека буде борба непрестана!

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ!

Душан Тришић