Храм који ниче на брду Грађеник, у Кадиној Луци (општина Љиг) већ неколико година посвећен је јунацима Колубарске битке који су на том брду гинули и борили се против аустро-угарског окупатора јесени 1914. године.
Храм има своју црквену славу, а то је Свете мученице Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија. Добили смо позив од ктитора цркве г-дина Младена Драшкића, па смо зато и отишли последње субоде септембра месеца тамо.
Дан је био леп, сунчан, право уживање је било на том брду. Додуше, преко два и по сата нам је требало да дођемо до циља, јер су ем гужве на Ибарској магистрали, ем радови на путу.
Углавном, скренемо ми за село Ба, па онда још уским путевима и путељцима горе на Грађеник. Славски колач је већ био пресечен, посут вином и освештан, јер ми због великих гужви нисмо могли доћи раније.
Тамо су нас домаћини: Младен, Влада и Гоца дочекали као своје. Јер управо Колубарска битка, тачније Колубарски марш је постао повезица нама... Фалила је Катарина још. А не знам што не дође.
Тамо затекосмо пуно деце, школског узраста, што нас је обрадовало. Управо они треба да виде лепоте своје земље, а уједно и да знају шта се ту на том месту дешавало, пре скоро 103 године. Њихови чукунђедови су се борили за спас отаџбине Србије.
Честитасмо славу и одосмо до крста тј. олтата будуће цркве, да целивамо икону.
Развучемо ми и нашу заставу - Србског Светионика... зашто да не? Па нисмо на туђем, неко на своме. А управо Грађеник треба Србима да осветљава пут, јер како се види, још увек смо у мраку.
После тога седосмо за стол. Попричали смо мало са Гоцом и Владом око Колубарског марша за ову годину и предложеној маршути. Догвор је направљен, а остаје само они да још то финиширају следеће недеље када прођу трасу.
Нисмо се превише задржавали. Седосмо у кола и даље... у нову акцију - Ваљево!
Милан Чучковић
1.10.2017.