Имајући у виду да је годишњица од почетка битке на Кошарама пријатно се изненадих вешћу да ће је обележити и организовати студенти Филозовског фалкутета у Нишу... још кад сам видела да нам долази генерал Владимир Лазаревић командант Приштинског корупса и пуковник Душко Шљиванчанин, командант 53. граничног батаљона, грех би био да не дођем и не укажем поштовање.
Проследих вест председнику удружења и рекох да сам орна да идем. Позвала сам неке људе које знам да ми се придруже али на жалост нико од њих није успео да одложи своје недељне обавезе у 20ч увече. Веровали или не придружила ми се ћерка која иначе похађа основну школу.
Стигле смо тачно у минут у моменту минута ћутања за све настрадале. Приметих пуну салу. И схватих да су људи дошли много раније, забринух се да је и програм почео раније јер запазих чланове црквено-певачке дружине "Бранко" како излазе из хале.
Успеле смо да се снађемо за место кад је кренуло извођење Милутинове песме "Јунаци са Кошара" у извођењу музичких академаца.
Онда ја је Марко С. одржао уводну реч и најавио пуковника Душка Шљиванчанина уследио је громогласни аплауз.
Пуковник Шљиванчанин нам се обратио са поздравима генерала Симовића који није био присутан из оправданих разлога. И онда је сталожено како он само уме кренуо да говори о првим немирима као и о Рачку односно о главној одбрани наше територије који су бранили наши граничари. Поменуо је и све важне јединице посебно хвалећи редовну војску.
Сећања су му се враћала, а онда и осећања бујала а посебно помињајући песму "Вила са Кошара" која га је посебно такла. Уз лепе поруке да је презадовољан што види пуну халу и доста младих завршио је своје излагање.
Након њега изашао је Дејан Рачић из 63. падобранске бригаде који се само надовезао на говор пуковника и посебно истакао резервисте.
Уследила је песма "Срце хероја" са интересантним мушким дубоким вокалом која је одјекивала салом уследиле су и сузе ономе који срце има.
Скупу се обратио и Никола Колар, такође припадник 63. падобранске јединице. Ту смо већ могли да чујемо доста анегдота и најближе детаље како су наши хероји проживљавали свакодневне тренутке... о изоштрењу слуха и звуку мине, до торбе са конзервама хране као и оне тешке када си рањен и свим силама покушаваш да спасиш саборца.
Ту се видео и морал наших браниоца. Док сам сам га слушала тачно сам ствара слике и као да сам била тамо. Описао нам је положај и рекао да је предност непријатеља била у томе што су били на већој надмосрској висини. У једном моменту су се питали: - "Када ћемо да се бранимо мало низбрдо, а не уз брдо?".
Уследила су и имена брда где су се "наши" налазили Маја Глава, Маја Зеза као и ливаде испод њих. У једном моменту оживео је све јунаке и са Морине и са Паштрика са целог светог нам Косова и Метохије. Објаснио је да су први удари били интезивни али да је додатно отежавало бомбардовање и касетне бомбе које су биле забрањене Женевском конвенциојом али кога је било брига за то?!
Хладноћу и снег је топило јединство и међуљудска брига као и посебна повезаност сабораца и добро поткованих официра који су пазили на своје војнике...
Тада осетиш понос и схватиш да не смеш да изгубиш вољу и веру у свој народ у своје људе. Тада схватиш да своје достојанство само што си припадник овог народа не смеш да изгубиш јер ти је дато у аманет!
То достојанство и понос као и путоказ доказао је и показао својим наступом генарал Владимир Лазаревић. Наступом који је пратио вешеструке аплаузе присутних. Генерал је брилијирао и оставио срце на трибини!
Препоручујем Вам ко није био а хтео је да присуствује, нека потражи снимак овог говора јер се бојим да нећу успети да пренесем ту емоцију коју је он тамо оставио.
Кренуо је оштро и без околишања. Од изјаве Весли Кларка, Била Клинтона као и отворене мржње оне "која је отишла Св. Петру на истину". О кршењу закона, као и о посебној мржњи и великом плану и уништењу православних Словена наредбом која је дошла од стране деректора ЦИА још 2012. год.
До детаљних извештаја о успесима наше војске у одбрани наше земље као и великим и срамним промашајима велике злочиначке НАТО силе. Реченица да је одбрана кренула раније, да су знали да ће оволико екалирати сукоби стигли би смо и до Драча.
Али драго му је да су били присутни млади људи који ће учити из овог примера како се брани отаџбина! Цитирао је и нашег блаженопочившег патријарха Павла, а завршио је са речима:
БРАНИТИ ОТАЏБИНУ ПО СВАКУ ЦЕНУ. НЕМА НАЗАД ИЗА ЈЕ СРБИЈА! НЕМАМО ПРАВА НА ЗАБОРАВ!
Као благослов и амин на овај величанствени говор, наступио је хор "Бранко" са изворним песмама са Косова и Метохије: "Маријо дели бела Кумријо" , "Густа ми магла паднала" као и са новом песмом "Пећка кандила" .
Уз напомену дириг. Саре Цинцаревић да у молитви узнесемо све страдале на КиМ и да верујемо у васкрсење и као што је у природи нашег народа запевамо када нам је најтеже.
А ја кажем слава Богу за све и ове светле примере, ми знамо "су чим ћемо" пред Господа, Лазара и све свете, а Ви?!
Сташа Митић
11.04.2022.