Устав по својој правној дефиници се тумачи као навиши правни акт једне државе.
Устав за људе, односно грађане, Социјалистичке Републике Хрватске, који је донет 21. децембра 1990. године (пар дана пред римокатолички Божић, па је зато и назван Божићни Устав) има далекосежне последице, јер те последице се и данас осећају. У пролеће 1990. године у СР Хрватској дошло је до одржавања првих вишестраначких избора након Другог светског рата, када је победила милитантна странка ХДЗ, предвођена Фрањом Туђманом, Стјепаном Месићем, Владимиром Шексом, Шимом Ђоданом и др.
Они не само да су желели самосталну Хрватску, већ и етнички и верски чисту државу. Да би се тај сан остварио, потребно је било набавити оружје, што је и учињено јесени 1990. године, увозом из бивших земаља чланица Варшавског пакта, али и прекоморских држава (Аргентина, САД, Канада)... Након тога, долази усвајање новог Устава у сабору СР Хрватске, који је Србима одузео конститутивност, односно (барем привидну) равноправност са хрватским народом, коју је имао у претходним деценијама, за време социјалистичког самоуправљања.
Баш из тог разлога, што је тај Устав покренуо једну велику неправду, тј. лавину одузимања политичких и сваких других права Србима у Хрватској и можемо слободно рећи невиђену агресију на читаву српску популацију, каква се памти само у времену усташке Независне Државе Хрватске, организовали смо једну трибину, у ГО Нови Београд, у четвртак 24. децембра 2015. године. Малобројним присутнима су се обратили Саво Штрбац, директор Веритаса и Коста Новаковић, пуковник у пензији.
Саво Штрбац је направио увод, тако што је на маестралан начин описао каква је атмосфера владала у СР Хрватској те 1990. године. Причао је управо о промени власти која се догодила маја 1990. године, када је странка ХДЗ преузела потпуну контролу над медијима, државном управом, полицијом... Одједном су почели притисци искључиво на грађане српске националности да морају да потпишу некакве "изјаве о лојалности хрватској држави", док рецимо то Хрвати нису уопште добијали. Шта више, почели су јавно да одјекују стихови и песме из времена НДХ, затим усташки графити са претећим порукама Србима... Споменуо је и једну покондиреност тадашњих хрватских шовиниста, када су продавали празне конзерве на којима је била шаховница, где је било написано "чист хрватски зрак".
Цитирао је Штрбац и покојног Јована Рашковића, који је у Книну 17. фебруара 1990. године основао странку СДС, која је врло брзо постала покрет Срба за борбу против хрватског државног тероризма. Скоро да нико није тада боље могао да опише ментално и социо-психолошко стање хрватског народа, као што је Ћаћа од Крајине радио почетком 1990-их година. Такође, Штрбац се осврнуо и на фамозни сусрет хрватског председника Фрање Туђмна, са Јованом Рашковићем, где је његова реченица "Срби су луд народ", извучена из контекста и злоупотребљена. Наравно да Рашковић није то буквално мислио, већ да је то споменуто у контексту да се могу дићи на оружје, што је била по њему потпуна лудост, јер рат доноси гробове...
У једној својој речеици, Штрбац је споменио тадашњег председника СР Србије, у контексту зашто је добар део Крајишких Срба видео у њему некаког "идола"...
Саво Штрбац је касније разрадио своје излагање са тиме шта се све дешавало након изгласавања Божићног Устава... Чланови странке ХДЗ, по узору на Хитлерову Национал-социјалистичку радничку партију, почели су да добијају наоружање и само се чекао окидач. МУП Хрватске је проширивао своје резервне саставе, делио им је калашњикове, пиштоље, ручне бомбе и др. Тако су хрватски полицајци прво напали полицијску станицу у Пакрацу 1. марта, а потом 31. марта упадају у НП Плитвице, где је било и жртава. Почетком маја у Задру, велико шовинистичко дивљање, а код Вуковара, напад на српско село Борово, који је успешно одбијен. У јесен те 1991. хрватске паравојне снаге више нису презале ни од напада на ЈНА и њене касарне у Госпићу, Вуковару, Бјеловару, Вараждину, Карловцу... Рат је постао стварност грађана СР Хрватске.
Након Штрбца, присутнима се обратио и бивши пуковник Коста Новаковић, иначе доктор политичких наука, рођени Бенковчанин, сведок многих догађаја управо из тог злосрећног времена. Он је такође имао сјајно излагање, где је повукао неке паралеле између стварања хрватске државе 1941. и 1991. године, тако што је говорио о прогону ћирилице као писма, стварање "хрватске православне цркве", увођење валуте куна и др.
Оно што је мени било драго, што је Новаковић на један потпуно јасан и недвосмислен начин објаснио шта је то конститутивност, која нам је Божићним Уставом укинута, разлику између нације и националне мањине. Зашто Срби, нису могли никако да се ставе у "исти кош" као што су националне мањине Русини, Мађари, Италијани, Словаци и др.
Поред тога, једна јако битна ствар је речена, а то је и бројност српске популације у Хрватској, пре и после Другог светског рата. Како је преко статистичких и разних других манипулација број Срба занемариво порастао од 1930-их година, до 1991. када је направљен последњи предратни попис. Већ деценијама у Хрватској живи теза, како је бројност Срба у Хрватској 1991. била негде око 650.000 људи, што наравно није тачно, већ су процене да нас је било и преко 900.000 људи. Све то логично указује, да је Божићним Уставом, учињена једна велика неправда српском народу.
Када су говорници завршили излагање посетиоци су добили прилику да поставе питања говорницима. Тако се мало скренуло са главне теме, јер је њих занимало доста ствари о самом рату, односно зашто није било реакције Бања Луке и Београда, на "Бљесак" и "Олују" 1995. године, па и фамозни план З-4... Тако сам чуо од Штрбца једну реченицу која ми и данас одзвања у глави. А то је: "Шта би дали многи народи у читавом свету да имају оно што Крајишници имају, а то је потписан план З-4", пошто се Крајишки Срби пар дана пре "Олује", потписали тај документ.
Промоција је тако и завршена, а пола сата је прошло још на ћаскању, за коктелом.
26.12.2015.