Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.054
Јуче: 1.702
Недељно: 6.154
Месечно: 25.879
Годишње: 234.692
Укупно: 768.907

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Извјештај из Гајдобре: Мурал за Александра Кисина 24.10.2020

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020

Обележили смо Дан сећања на србске жртве у Другом светском рату 21.10.2020

Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020

Извештај са четвртог Бруског марша 10.10.2020

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



21. октобар 2016.


Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016


У вечерњим сатима 20. октобра 2016. године, централни београдски трг био је пун, углавном младих људи, који су ту дошли да слушају музику прозападне културе поводом Дана ослобођења Београда у Другом светском рату.

Само пар стотина метара даље, у исто време господин Саво Штрбац, народни трибун Срба из западног србског корпуса, био је домаћин на промоцији своје 10. јубиларне књиге, под насловом "Хроника прогнаних Крајишника 4". Мени очаравајуће поред добро написаног штива јесте што на промоцијама књига људи стоје, веровали или не. Тражи се место више.

Тако сам и ја дошао мало раније са другарицом Наташом, али не да заузимамо место, већ смо дошли послом. Тачније, наш посао је био сликање и снимање, јер желимо да све ово не остане само у сали већ публикацијом на интернет и друштвене мреже што више људи чује истину и само истину.

Већ када смо ушли поздравили смо домаћина, али и доста познатих људи је дошло, највише прогнаних Крајишника, оних из августовске колоне 1995...

Једина мана наших крајишких промоција јесте што углавном долази старија популација. Међутим, једна Личанка Марија доведе свог клапца од шест година. Искрено, гест за сваку похвалу.

Промоцију је започео Никола Ђапић, наш другар кога деценијама познајемо, а и сам је дошао у Србију у колони заједно са оних 250.000 прогнаних. Ове године он иначе обележава 10 година своје групе Плитвице, која чува етно стваралаштво крајишких Србаља. Узео је стари србски инструмент - гусле и одгуслио "Ој Крајино, рано над ранама". Саво Штрбац је овако желео да пружи прилику младим људима, јер управо на младима свет остаје.

Након тога, Савина ћерка Корана, читала је чланак из књиге посвећен ужасном масакру српских цивила, инвалида у Двору на Уни, које су извршиле хрватске снаге за време "Олује" 7. августа 1995. године.

Први међу говорницима за столом присутнима се обратио млађани Јован Ивић, унук Јована Рашковића, крајишког великана који се у сумрак социјалистичке Југославије борио за политичка, национална и културна права Срба у СР Хрватској, када је усташтво васкрсавало у свом најжешћем облику. Он је широј јавности постао познат, када је на друштвеним мрежама окачио своју слику у чамцу негде на јадранском мору, нагласивши како се налази у западним србским крајевима. Наравно, хрватски медијима је ово био окидач за лавину оптужби и провокација на рачун дечака, који је рођен 1997. године. Он је говорио о томе како је аутор књиге, односно Штрбац постао његов идол и да ће његови потомци знати за Штрбца и његова дела.

Након Јована Ивића, реч је добио Милан Гулић, доктор историје, иначе комшија Саве Штрбца, што би рекао наш народ "село до села" у бенковачкој општини. Он је говорио о томе како је чуо за Штрбца и како га је привука његов рад. Показивао је и људима које је доводио у свој завичај где је Савина кућа.

Још један чланак прочитала је ауторова кћи Корана. Читала је преписку између Тање Бјелобрајдић, некадашње мучитељице из сплитског логора Лора и једног дечака Душана, чији је отац управо у том логору преживео стравичну тортуру од ње, њеног бившег мужа Томе Дујића и њихових стражара.

Трећи саговорник је био Чедомир Антић, доктор историје и публициста. Говорио је о Сави као свом пријатељу, прећутној издаји западног србског корпуса од стране србских власти 1995. и немерљивом доприносу за истину и правду за Србе Крајишнике, како је и сам нагласио "Време је за правду".

На крају се обратио и сам Саво Штрбац, који се захвалио присутнима, говорницима, људима који су му умногоме помогли да изда књигу на енглеском језику и др. Причао је како је изгледао његов боравак у Хашком трибуналу, када је ономад бранио генерала Ратка Младића, коме је спакована "хрватска оптужница"... како је боравио на простору федерације БиХ, када су обележавали злочин на Петровачкој цести и др.

Промоција како је почела, тако је и завршила - гуслама. Никола је одгуслао "Бјежи магло". Позвани смо сви на коктел у приземље.

Док сам се враћао аутобусом кући, прелиставао сам књигу. На задњем делу у одељку Култура сјећања, нађох слике и са нашег портала. Обрадовах се томе, јер добијамо призање да смо на правом путу.

Постоје људи који за живота постану легенда, као на пример: војвода Живојин Мишић, патријарх Павле... па тако и Саво Штрбац.

 

 

Милан Чучковић
21.10.2016.



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Посећено је: 1578  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






VERITAS   KRAJINA   KRAJISNICI   SAVO STRBAC   HRONIKA   PROMOCIJA KNJIGE  
HRVATSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!