Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.047
Јуче: 1.695
Недељно: 6.147
Месечно: 25.872
Годишње: 234.685
Укупно: 768.900

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Извјештај из Гајдобре: Мурал за Александра Кисина 24.10.2020

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020

Обележили смо Дан сећања на србске жртве у Другом светском рату 21.10.2020

Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020

Извештај са четвртог Бруског марша 10.10.2020

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



1. октобар 2016.


Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016


У ратовима 1990-их на простору бивше Југославије, када се та држава распадала под утицајем унутрашњих сепаратистичких фактора, али још више и спољашњих, који су долазили из Ватикана, Лондона, Берлина, Вашингтона, Брисела, Париза... дешавале су се многе невоље јер зло рата и јесте у тим несрећама, када обични људи губе своје најмилије, било очеве, мајке, ђедове, баке, синове, кћери, ујаке, стричеве, тетке, комшије, пријатеље, кумове... цркве, где су крштени, имовину, коју су генерације стицале тешком муком.

Оно што у тој нашој балканској невољи везује породице Тепић и Мирковић јесте касарна Југославенске Народе Армије "Божидар Аџија" у Бјеловару и кобни дан 29. септембар 1991. године. Тог дана дошло је до кључања... јер су хрватски нападачи - зенге хтеле по сваку цену да заузму касарну и њено складиште муниције у Беденику. Војник Стојадин Мирковић Цоле и његов мајор Милан Тепић то нису дозволили. Један је погинуо у оклопном транспортеру, а други активирајући прекидач који је дигао 170 тона експлозива у ваздух. Тако су обојица узлетели на небо... одлетели су у легенду!

Породицу Мирковић сам имао прилике да упознам стицајем околности прошле године, када сам боравио у ваљевском крају, па ми се неким чудом указала прилика да посетим село Горње Лесковице, у срцу Шумадије. Касније сам још једном био тамо пролетос, када је падала нека киша, али свеједно, то мене и другаре није спречило да посетимо Мирковиће, који су нам се искрено обрадовали.

Када је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 објавило да ће бити 27. септембра 2016. организована у Дому војске Србије, промоција књиге под насловом "Хероји отаџбине", коју је написао Новица Пешић, у мени није било дилеме да ли ћу ићи или не. Било је само питање колико ћу људи да поведем.

Тако да су поред Србског Светионика, дошли и наши пријатељи из Ћирилице, Крајинаде, личког удружења Завичај и др. Мени је било криво што није још људи дошло, иако је та велика сала у Дому војске била пуна ко кутија шибица. Тражило се место више. Дошли су школски другови Тепића и Мирковића, рођаци, припадници Војске Србије, генерали...

Ми што радимо преко Саве смо мало и каснили, због гужве у саобраћају, али ипак стигосмо на време. Поздрависмо се са познатим људима, а ја нисам издржао, већ одох до првог реда, да поздравим тета Анку, Цолетову маму. Обрадовала се, а тек када је видела нашу нову мајицу, посвећну Милану и Стојадину, само што није заплакала... Она ме упозна и са Тепићима: Драгицом, Александром и Тањом. Није било времена за неку дужу причу, јер је промоција већ требала да почне. У недостатку свог фотоапарата, узех Станкову камеру.

Програм је почео са глумцем из Србског Народног позоришта у Новом Саду, који је у кратким цртама описао шта се дешавало у Бјеловару 29.9.1991. и како су Мирковић и Тепић постали нови Синђелићи и Обилићи.

Затим су на сцену су ступиле чланице етно групе "Смиље"... оне су врхунски отпевале србску химну "Боже правде" и "Ој Србијо мила мати". После поздравних говора домаћина и издавача, чули смо и гусларе који су опевали Тепића, јер гусле јесу део наше јуначке традиције и историје. Онај ко уђе у гусларске песме, тај је отишао у легенду.

Поред њих, добили су прилику на сцени мушка певачка група КУД "Петрова Гора". Они су певали у два наврата... стихове о Дрини, кичми србског рода, и наравно о Милану Тепићу, његвој планини Козари.

На самом крају промоције обратио се и аутор Новица Пешић, који је говорио ко му је највише помогао да књига угледа светло дана.

А да све буде врхунски, поново су на сцену изашле "Смиље", те отпевале песму Карађорђевих ратника "Востани Сербије, давно си заспала", која је уједно и химна нашег удружења, што нас је посебно обрадовало.

Када је све завршено, попричао сам за кратко са попричао са породицама и купио књигу. Не сећам се да сам скоро присуствовао некој бољој промоцији. Није дуго трајала, а све што је требало да се каже и отпева, урађено је. Заиста, ово је био видан помак последњих година.

Док се нашој деци намећу измишљени хероји преко холивудске индустрије лажи, наше друштво и држава као да не желе да прихвате стварне хероје попут Милана Тепића, Стојадина Мирковића, Зорана Боровине, Драгише Стефановића, Споменка Гостића, Вељка Раденовића, Милоша Ћирковића, Митра Максимовића, Бошка Перића, Раденка Галинца, Видомира Шалипура и др.

Има их на стотине.

 

 

Милан Чучковић
1.10.2016.



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Посећено је: 1615  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






PROMOCIJA KNJIGE   HEROJI   OTADZBINA   NOVICA PESIC   DOM VOJSKE   BEOGRAD  
DEVEDESETE   HRVATSKI ZLOCINI   BJELOVAR   MILAN TEPIC   STOJADIN MIRKOVIC   COLE  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!