Бој на Мојковцу је изузетно важан у нашој историји, битка која је спасила цели србски род. Одигравала се током Првог светског рата у његовој другој етапи, када су се народ и војска Краљевине Србије повлачили на југ ка Грчкој... повлачили преко планина Црне Горе и Албаније у зиму 1915. на 1916. годину.
Баш на Бадњи дан и Божић било је "крви до колена" како наш народ воли рећи, а место одлуке је био Мојковац и околина.
Аустроугарска војска је хтела са бока да удари по Србима у повлачењу, да стигне на Метохију и да тамо докусури наше измучене прадедове.
Међутим, како је у она времена било међу Србима слоге, која је данас непојмљива, то се црногорска Рашка дивизија испречила баш код Мојковца и стала пред силну солдатију цара Франца Јозефа. Било их је три пута више и имали су више топова. Међутим дивјунацима са Мојковца то није било важно, јер:
Бој не бије свијетло оружје
него срце у јунака
Вукотић и Влаховић
Команда је гласила да Аустријанци не смеју проћи, никако, па да су од челика. Тако је поручивао својим саборцима сердар Јанко Вукотић, командант свих снага на северу Црне Горе. И његови помоћници однносно командири: Петар Мартиновић, Никола Ружић, Милинко Влаховић, Милош Медница и други су такође својим борцима одржали ватрене говоре пред битку који су уствари мотивисали дурмиторске Србе да попут лавова нападну црно-жуту аждају која је бљувала ватру.
И успели су дивјунаци са Мојковца, за понос прецима, од Косова Поља на овамо... и путоказ потомцима, односно поколењима што долазе.
О свему овоме смо у школи врло мало учили нажалост, а искрено не знам ни што. Тек касније када сам постао корисник интернета имао сам прилике да више сазнајем са одређених портала који су наводили много више детаља него оно што је писало у историјској читанци у школи.
* * *
На други дан Божића 8. Јануара 2020. године ишли смо у Мојковац, ради обележавања 104. годишњице чувене Мојковачке битке. Стигли смо у 10 сати ујутру и придружили се мноштву пристиглих на светој архијерејској литургији у Храму Христовог Рођења.
Литургијом је началствовао епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је одржао беседу на тему битке, историјских околности и последица, уз осврт на тренутне изазове и нападе с којима се суочава србски народ и СПЦ на тим просторима.
После литургије смо у колони, предвођени владиком Јоаникијем и представницима Удружења грађана "Мојковчани", отишли до споменика Мојковачким јунацима у непосредној близини Храма, чувеног Зуба.
Ту су положени венци, одржани пригодни говори и прочитан еп о херојима који су стали на пут (над)моћној аустро-угарској сили. Након тога смо се упутили ка споменику сердар Јанку Вукотићу у центру Мојковца.
Застадошмо пар минута ради одавања почасти, али и сликања уз србске родољубиве песме и пароле:
Црна Гора и Србија, то је једна фамилија!
Не дамо светиње!
Од Мојковца па до мора биће србска Црна Гора!
Поворку је даље на путу ка Бојној Њиви предводила омладина, дечаци и девојке од 14-15 година са транспарентом:
"КАД НА БОЖИЋ СВИЋЕ ЗОРА,
СРПСТВО БРАНИ ЦРНА ГОРА!"
Уз једну паузу од десетак минута стигли смо до места чувене битке за нешто мање од два сата. Време је било сунчано, али прилично хладно, а снег на путу утабан, на моменте залеђен, што је мало успорило напредовање.
По стизању на Бојну Њиву, поприште битке на којој је вечно остало око 5.000 наших бранилаца, Срба Црногораца, говорили су владика Јоаникије, организатори и поједини гости.
Након говора смо упалили свеће за душе оних који су, како то народ тамо говори: ОСТАЛИ НА МОЈКОВЦУ!
Направили смо неколико групних фотографија и једну посебну, са владиком Јоаникијем, који је на све нас оставио изузетан утисак, права громада у сваком погледу.
Догодине, ако Бог да идемо опет у још већем броју.
Горан Митровић
09.01.2020.
У име Друштва српских домаћина присуствовао Литургији у Саборном храму Рођења Христовог у Мојковцу - коју је служио Његово преосвештенство епископ Јоаникије.
После Божићне литургије, бројни поштоваоци Див јунака Мојковачке битке, на челу са преосвештеним епископом Јоаникијем посетили су и положили венца и одржали пригодне говоре, уз пригодан културно-уметнички програм (песник, гуслар и млади Мојковца) на Спомен костурници и код споменика сердар Јанку Вукотићу у Мојковцу.
Затим на Бојној њиви где су трајале вишедневне борбе Див јунака под командом сердар Јанка Вукотића против аустроугарског окупатора, чиме је омогућено повлачење Српске војске преко Албаније за Грчку.
Посебно је било задивљујуће понашање неколико стотина младих из Мојковца који пешачили 5 километара да би се попели на Бојну њиву, али и њихова национална просвећеност и припадност једнородном народу- данас у све државе: Црној Гори и Србији.
Они су потврдили да је Црна Гора СРПСКА СПАРТА, а мој утисак је да народ који има ТАКВУ ОМЛАДИНУ не треба да страхује за своју православну и националну будићност!
Миладин Шеварлић
09.01.2020.