Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 146
Јуче: 863
Недељно: 4.591
Месечно: 22.787
Годишње: 211.802
Укупно: 746.017

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Тополе 12. и 13. октобар 2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



10. јануар 2020.


Извештај са петог Мојковачког марша 08.01.2020


Мојковачка битка је изузетно важна у нашој историји, битка која је спасила  цели србски род. Одигравала се током Првог светског рата у његовој другој етапи, када су се народ и војска Краљевине Србије повлачили ка југу, ка Грчкој... повлачили преко планина Црне Горе и Албаније у зиму 1915. на 1916. годину. Баш на Бадњи дан и Божић било је "крви до колена" како наш народ воли рећи, а место одлуке је био Мојковац и околина.

Аустроугарска војска је хтела са бока да удари по Србима у повлачењу, да стигне на Метохију и да тамо докусури наше измучене прадедове. Међутим, како је у она времена било међу Србима слоге, која је данас непојмљива, то се црногорска војска испречила баш код Мојковца и стала пред силну солдатију цара Франца Јозефа. Било их је три пута више и имали су више топова. Међутим дивјунацима са Мојковца то није било важно, јер:

Бој не бије свијетло оружје
него срце у јунака

 

Команда је гласила да Аустријанци не смеју проћи, никако, па да су од челика. Тако је поручивао својим саборцима сердар Јанко Вукотић, командант свих снага на северу Црне Горе. И његови помоћници Петар Мартиновић, Никола Ружић, Милинко Влаховић, Милош Медница и други су такође својим борцима одржали ватрене говоре пред битку који су уствари мотивисали црногорске Србе да попут лавова нападну црно-жуту аждају која је бљувала ватру.

И успели су дивјунаци са Мојковца, за понос прецима, од Косова Поља на овамо... и путоказ потомцима, односно поколењима што долазе.

О свему овоме смо у школи врло мало учили нажалост, а искрено не знам ни што. Тек касније када сам постао корисник интернета имао сам прилике да више сазнајем са одређених портала који су наводили много више детаља него оно што је писало у историјској читанци у школи.

 

 

*    *    *

На други дан Божића 8. Јануара 2020. године ишли смо у Мојковац, ради обележавања 104. годишњице чувене Мојковачке битке. Стигли смо у 10 сати ујутру и придружили се мноштву пристиглих на светој архијерејској литургији у Храму Христовог Рођења.

Литургијом је началствовао епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је одржао беседу на тему битке, историјских околности и последица, уз осврт на тренутне изазове и нападе с којима се суочава србски народ и СПЦ на тим просторима.

После литургије смо у колони, предвођени владиком Јоаникијем и представницима Удружења грађана "Мојковчани", отишли до споменика Мојковачким јунацима у непосредној близини Храма, чувеног Зуба.

Ту су положени венци, одржани пригодни говори и прочитан еп о херојима који су стали на пут (над)моћној аустро-угарској сили. Након тога смо се упутили ка споменику сердар Јанку Вукотићу у центру Мојковца.

Застадошмо пар минута ради одавања почасти, али и сликања уз србске родољубиве песме и пароле:

Црна Гора и Србија, то је једна фамилија!

Не дамо светиње!

Од Мојковца па до мора биће србска Црна Гора!

Поворку је даље на путу ка Бојној Њиви предводила омладина, дечаци и девојке од 14-15 година са транспарентом:

"КАД НА БОЖИЋ СВИЋЕ ЗОРА,
СРПСТВО БРАНИ ЦРНА ГОРА!"

Уз једну паузу од десетак минута стигли смо до места чувене битке за нешто мање од два сата. Време је било сунчано, али прилично хладно, а снег на путу утабан, на моменте залеђен, што је мало успорило напредовање.

По стизању на Бојну Њиву, поприште битке на којој је вечно остало око 5.000 наших бранилаца, Срба Црногораца, говорили су владика Јоаникије, организатори и поједини гости.

Након говора смо упалили свеће за душе оних који су, како то народ тамо говори: ОСТАЛИ НА МОЈКОВЦУ!

Направили смо неколико групних фотографија и једну посебну, са владиком Јоаникијем, који је на све нас оставио изузетан утисак, права громада у сваком погледу.

Догодине, ако Бог да идемо опет у још већем броју.

 

 

Горан Митровић
09.01.2019.

 


У име Друштва српских домаћина присуствовао Литургији у Саборном храму Рођења Христовог у Мојковцу - коју је служио Његово преосвештенство епископ Јоаникије.

После Божићне литургије, бројни поштоваоци Див јунака Мојковачке битке, на челу са преосвештеним епископом Јоаникијем посетили су и положили венца и одржали пригодне говоре, уз пригодан културно-уметнички програм (песник, гуслар и млади Мојковца) на Спомен костурници и код споменика сердар Јанку Вукотићу у Мојковцу, а затим на Бојној њиви где су трајале вишедневне борбе Див јунака под командом сердар Јанка Вукотића против аустроугарског окупатора, чиме је омогућено повлачење Српске војске преко Албаније за Грчку.

Посебно је било задивљујуће понашање неколико стотина младих из Мојковца који пешачили 5 километара да би се попели на Бојну њиву, али и њихова национална просвећеност и припадност једнородном народу- данас у све државе: Црној Гори и Србији. Они су потврдили да је Црна Гора СРПСКА СПАРТА, а мој утисак је да народ који има ТАКВУ ОМЛАДИНУ не треба да страхује за своју православну и националну будићност!

 

Миладин Шеварлић
09.01.2020.

 

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)
Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шуцкори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Битка на Чемерну

Нежидер - Велики Међер - Улм - Болдогасоњ - Ашах - Броумов - Маутхаузен


 





Посећено је: 864  пута
Број гласова: 34
Просек: 4,85
Оцените нам овај чланак:






CRNA GORA   SRBSKA SPARTA   MOJKOVACKI MARS   MOJKOVACKA BITKA   SERDAR JANKO VUKOTIC   VELIKI RAT  
AUSTROUGARSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!