Извештај са парастоса жртвама НАТО агресије у Београду 24.3.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 264
Јуче: 1.195
Недељно: 4.365
Месечно: 21.096
Годишње: 67.413
Укупно: 876.746

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



24. март 2017.


Извештај са парастоса жртвама НАТО агресије у Београду 24.3.2017


24. март 1999. године је дан који ће црним словима бити уписан у историју људске цивилизације. Није било први пут да злочиначка алијанса Северноатланског савеза без икаквих одобрења и саглансости напада једну суверену државу, тада Савезну Републику Југославију...

У монтираном "случају Рачак", где се оружани сукоб албански терориста ОВК са јединицама МУП-а Србије, покушао фалсификовати и представити као масакр цивила и тиме добити бар пред јавности западних земаља одобрење за варварско бомбардовање и агресију НАТО пакта на Србију и Црну Гору у пролеће 1999. године.

Шта је заправо био крајњи циљ?

Отимачина свете србске земље, односно велика количина рудних богатстава, коју су западни моћници покушавали деценијама раније да отму преко албанских племена од Срба. Они су то и успели, не зато што су толико моћни, него зато што смо ми нејединствени и изгубили смо национали идентитет у комунистичком и посткомунистичком добу.

За 78 дана агресије коју су шифрованим именом зликовци НАТО пакта назвали "Милосрдни Анђео", не само да су бомбардовани војни циљеви, већ и цивилни... на хиљаде цивила је погинило... убијана су и мала деца, млађа од 12 година, она која нису ни закорачила у живот. Уништавали су нам фабрике, зграде, цркве... Ниш је страховито бомбардован 7. маја, Куршумлија... Алексинац су сравнили са земљом. Сва три моста у Новом Саду су срушена. У Грделичкој клисури погођен је воз пун цивила. Варварин је такође бомбардован 30. маја када је усмрћено десетине цивила...

Једноставно тешко је све то и опистати, мало је један извештај да би се све то побројало... Мало је и десет портала који би све то испратили. Ми смо додуше направили један, посвећен нашим страдањима: zlocininadsrbima.com. Има тамо посебна страница која прати Бомбардовање СР Југославије, све оно што се дешавало од 24. марта до 10. јуна 1999.

Тек пошто је руководство СР Југославије у Куманову 10. јуна 1999. потписало споразум са НАТО пактом, бомбардовање је престало. Али, услов је био да се југославенска војска, полиција и државна администрација Србије повуче са територије АП Косова и Метохије. Са њима у избеглиштво кренило је преко 280.000 косметских Срба, јер су знали шта их чека када се врате албански џелати из ОВК.

Ни наши унуци неће моћи сагледати штету коју је произвела НАТО алијанска својим ракетама, бомбама и осиромашеним уранијумом. Једноставно, број оболелих од канцера у Србији и околним земљама се повћао са 33%, ако сам ја добро чуо. То није мало, већ спада у катастофу.

Чињеница јесте да су Срби шампиони планете, некад давно у кошарци, ватерполу, тенису, фудбалу... а данас у забораву, у томе да их трагедија сопственог народа не занима.

Можда неко није чуо за "Масленицу 93", вероватно би 1% људи у двомилионском велеграду какав је Београд знало да одговори на то шта значи овај појам. Али да неко није чуо за појам "Милосрдни Анђео", "Агресија", "НАТО бомбардовање", у то не верујем... тачније 1% није чуло за то. Али како објаснити поражавајућу слику са данашњег парастоса, који је уредно најављен на више портала.. мада шта има ту и да се најављује?! Зна се када се десило бомбардовање, када су пале прве жртве. Ако неко може да слави славу, може отићи одређене дане у години да запали свећу за страдалнике из свог народа, народа из кога потиче. Ако је неко пак и атеиста, може доћи у Ташмајдански парк, где постоји споменик за децу која су побијена у том НАТО бомбардовању.

Дошао сам испред цркве св. Марка око 11 сати, а тамо затичем и двојицу другара: Милана и Бранка... Никола је мало каснио. Тако да смо прво Бранко и ја отишло до дечијег споменика у Ташмајданском парку, да раширимо наш нови транспарент на коме пише: ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ 24. МАРТ - 10. ЈУН 1999! А стављене су слике: Милице Ракић, Марка Симића, Мирослава Кнежевића, Миленка Павловића, Зорана Радосављевића, Сање Миленковић, Љиљане Спасић, новосадских мостова, воза из Грделице и др.

Тамо мало даље споменика стајала је група од 25-30 војних лица: официри и војници. Како сам разумео од раније, они су ту само да положе венац када дође неко из министарства, за рад пуког сликања. Нисам их видео у цркви, а не верујем да им је пало напамет да нам приђу, иако наш транспарент није имао никакве политичке поруке или симболе.

Дошли смо назад код цркве и ушли унутра, јер је парастос већ почињао. Није далеко од истине, ако кажем да је било више свештеника на парастосу, него верника. На чију срамоту?! У црвки је било не више од 80 верника, који су дошли да запале свеће и помоле се за страдалнике од смртононсних бомби. Доказ социо-психолошког амбиса у коме смо већ годинама је управо тај што је град пун народа. Није могуће да баш сви раде, или да имају "нека важна посла".

Сам парастос није трајао дуже од пола сата. Свештеници нису држали слово после, као што је иначе обичај. Штета, јер ко ће овај народ да продухови и да му даје наде ако неће црквени оци?

Излазимо испред цркве, поново ширимо транспарент за НАТО бомбардовање, а слика нас десетак фотоапарата. Прилази један старији човек. Каже да је изгубио сина јединца у Рашки, јер је мобилисан и тамо упућен. Погођен је ракетом трећег дана бомбардовања. После се испоставило да се знамо са ранијих парастоса и да чак имамо исти корен, онај наш крајишки са Баније.

Како смо имали обавеза након парасотса, нисмо се дуго задржавали испред цркве.

Искрено, нисмо ни заслужили боље... јер да ли ико од Вас може и да замисли да рецимо на обележавању холокауста, од кога је прошло седам деценија, у Израелу дође 350 Јевреја? Или да у комшилуку на пример, у Чавоглаве 5. августа, дође 600 Хрвата за Дан побједе и домовинске захвалности?

 

ЈА ТО НЕ МОГУ НИ ДА ЗАМИСЛИМ!

Питам се где то несташе прави Срби?! А онда чујем од другара Алимпија:

Прави Срби се заледише у албанским врлетима, бачени су у крашке јаме на Велебиту, разапети на Космету...

 

 

Милан Чучковић
24.3.2017.



БОМБАРДОВАЊЕ И НАТО АГРЕСИЈА НА СРБИЈУ И ЦРНУ ГОРУ 1999.

Нишки хероји - Слађана Станковић - Љиљана Жикић - Паштрик - Абердарева - Обарање Ф117

Милица Ракић - Сања Миленковић - Кошаре - Браћа Милић - Куршумлија - Последице

Миленко Павловић - Зоран Радослављевић - Живота Ђурић - Слободан Перић - Рада Петрушић

Милош Ћирковић - Коста Алексић - Срђан Кошћанин - Бошко Лемић - Горан Шаћировић

Ниш - Бојана Тошовић - Рачак - Мурино - Приштина - Грделичка клисура - Сурдулица

Хронологија 24. март...12. мај - Варварин - Операција Јадран - Марина Милошевић - Нови Пазар

 

 

 

 

 

 

 

 



Посећено је: 2303  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






NATO   PARASTOS   DEVEDESETE   BOMBARDOVANJE   MILOSRDNI ANDJEO   AMERICKI ZLOCINI  
SRBIJA   CRNA GORA   KOSOVO   METOHIJA   KOSMET   DECA  
BRITANSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!