Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 876
Јуче: 1.340
Недељно: 4.659
Месечно: 21.896
Годишње: 147.792
Укупно: 957.125

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Обележавање 106. годишњице Церске битке

Посјета Вишеграду и Андрићграду, август 2020. године

Парастос жртвама Олује у Београду 25. пут

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



1. новембар 2015.


Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду


У несрећном и крвавом распаду социјалистичке Југославије 1990-1991 једна од првих већих акција хрватске паравојске којом је етнички очишћено више од 40 села са апсолутном или релативном српском већином, на простору 700 км2, у Западној Славонији, тачније Источна Билогора је у питању. Овај простор је током 19-ог али и све до средине 20. века био српски етнички простор са православним светињама. Да би усташе за време НДХ срушиле, спалиле и поубијале скоро све што је имало везе са Српством. Недалеко од тог простора, направљен је 1941-1945 највећи српски град под земљом - логор Јасеновац.

Мали број људи у Србији и српској дијаспори зна ове податке и поред свих средстава информисања и медија. Додуше и они који би требали ово да знају, нажалост не знају, већ им то по потреби неко шапне, када треба на народној несрећни скупљати јефтине поене.

Те сунчане и ветровите суботе 31. октобра 2015. године у цркви Св. Марка, на Ташмајдану се скупило нешто мање од 100 душа. Било је додуше нешто и деце, али највише старија популација, углавном чланови и пријатељи Завичајног удружења "Билогора" у Београду. Све су то људи, које су разни "Откоси", "Бљескови" и "Олује" преселиле у Београд, у првој половини 1990-их година. Занимљиво је да нас никакви "народни посланици" нису обишли овај пут.

Дошао сам тамо нешто после 10 сати. Моји другари су тада већ били на путу ка цркви. Спазио сам Билогорце, али им нисам одмах прилазио. Како се приближило 11 сати, тако смо нас 6-7 ушли у цркву, где су свештеници СПЦ служили парастос. После сваког парастоса, обичај је да неко од часних отаца каже неку реч својим верницима. Нажалост сада прота није имао оптимистичан говор, напротив, био је пун горчине. Донекле разумљиво, јер када ми сами своје заборављамо, како да очекујемо да се други сете нас.

Након проте, још један човек, из удружења Билогораца је имао говор, мислим да се Бранко зове. Свеће нисмо палили у цркви, већ након самог парастоса, отишли смо ван, у посебан део при цркви. Док су се палиле свеће, наши момци су држали нови транспарент где је писало "ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО"... односно ту су пописана сва већа српска страдања и стратишта 1990-их година када смо по трећи пут доживели геноцид као народ. Остало је још да се положи венац на споменик у Ташмајданском парку, што је и учињено. Формирана је мала колона, а затим смо пешке кренули тамо.

И ту је поред споменика окачен наш транспарент, као подсетник... подсећамо све оне који требају да памте, они који су прогнани, чији су родитељи, рођаци, кумови, пријатељи прогнани... Одржан је кратак говор човека из удружења Билогораца. Имали смо скромно послужење, примерено за овакве прилике.

 

Можда нас данас није било пуно, колико би стварно требало да буде, али не мислим да треба престати радити овакве ствари. Напротив. Ми знамо су чим ћемо пред Милоша, Лазара и остале српске витезове.

 

 

31.10.2015.



РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 



Посећено је: 3001  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






PARASTOS   OTKOS   HRVATSKI ZLOCINI   SLAVONIJA   BILOGORA   BEOGRAD  
CRKVA SVETOG MARKA  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!