Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 214
Јуче: 1.145
Недељно: 4.315
Месечно: 21.046
Годишње: 67.363
Укупно: 876.696

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у априлу

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

80 година касније: Помен пилотима јунацима одбране Београда

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 24.04.2019

Путовање на Косово и Метохију, априла 2019

Извештај са другог Сремског марша 14.04.2019

Парастос за Априлско бомбардовање 06.04.2019

Извештај из Чешке и Словачке априла 2018

Први Сремски марш у Шиду 15.04.2018

Извештај из Шабца 31.03.2018

Извештај из Бијељине 31.03.2018

Извештај из Лазаревца 26.4.2017

Васкршња акција у Баранди 15.4.2017

Лазарева субота - Врбица у Призрену 8.4.2017

Концерт Благовести за Благовештење 7.4.2017

Извештај са Јахорине, Пала и Сокоца март-април 2017

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016



17. март 2016.


Извештај са парастоса жртвама Мартовског погрома 17.3.2016


Сећам се тог кобног 17. марта 2004. године... Био сам на факултету, када је дошао један колега и саопштио нам да "Космет опет гори", тачније да Албанци праве хаос и да траје погром над преосталим србским становништвом. Када сам дошао увече кући, имао сам шта и да видим. Спаљене куће и православне манастире, колоне избеглица, сузе, страх и очај код Срба и велику мржњу Албанца према нашем народу. Војници КФОР-а су ретко где реаговали. Углавном су били посматрачи.

Биланс најрађе и не бих да спомињем, али морам. Морам јер велики број људи у Србији и даље не зна ове податке да их сада питате, а у дијаспори и да не говорим. Трагичан биланс Мартовског погрома из 2004. је следећи:

4.100 Срба је прогнано

1.000 Срба је рањено

25 Срба је убијено

1.000 кућа је уништено

35 цркава је уништено

10 школа је уништено

 

 

Од тада па до сада прође читавих 12 година. Нас гурају у некакву унију са неандерталцима који су поверовали да су сви преостали Срби на Космету криви за дављење два албанска дечака у Ибру, код Зубиног Потока, дан пре овог злочина, односно 16. марта 2004. године. Огласише се тада и представници међународне заједнице, Савет Безбедности, ови, они, сви редом... претили нешто као Албанцима, али од свега једно велико ништа. Казне за виновнике су биле више него симболичне.

Од тог несрећног марта 2004. се до данас пуно тога издешавало: Албанци су дoбили "државу", на светој србској земљи непуне четири године касније након овог удруженог злочиначког подухвата. Од кога? Па од Европске Уније, НАТО пакта, свих оних који желе да се домогну на лак начин косметског рудног и материјалног блага. Албанци су ту само средство, јер циљ УВЕК оправдава средство.

Многи странци су посећивали нашу отаџбину, а наши властодржци уместо да им кажу шта се све дешавало од 1964. до данас на Космету, јер управо тако раде Јевреји, када им неко долази у Израел... наши властодржци ћуте. Причају о неким небитним стварима и лажно се смешкају, све у име лажне демократије и лажног патриотизма. Сетите се само посете албанског премијера Едија Раме, 11. новембра 2014. или када нам је дошао бивши премијер Велике Британије, Тони Блер 25. фебруара 2015. Исти онај који је био најватренији присталица агресије и бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године.

У таквом стању у коме се налазе Србија и наш народ дошао је и овај тужан мартовски парастос. У нашем удружењу било је речи о томе да ћемо свакако посетити овај догађај, јер нам је циљ да сачувамо сећања на страдање наших сународника. Поготово што нам је црква св. Марка релативно близу.

Удружење Срба са Косова и Метохије, које је пре више од годину дана формирано у Београду, најавило је парастос за жртве Мартовског погрома за 17. март 2004. у 12 сати, у цркви Светог Марка на Ташмајдану. Тако да смо се ми окупили, нешто после пола дванаест часова испред цркве, а онда развили и наш добро познати транспарент "ТРАЖЕ ДА ИХ ЗАБОРАВИМО", где су пописана сва већа страдања србског народа од 1991-2004. Они који су дошли, били су прилично изненађени нашим транспарентом, а неколицина њих нас је сликала. Била је и једна ТВ екипа.

Ту смо упознали и Драгослава Лазића, једног од водећих људи споменутог Удружења Срба са Космета. Он је давао интервју новинарима. Ми смо се касније упознали са њима. Тачно у подне ушли смо у цркву на парастос. Не знам како да опишем бројност људи у цркви. Најблаже речено - трагично!

Једва 100 људи ако је било на парастосу у цркви. Нигде ових наших државника, њихових заменика, нигде лажних патриота, нигде оних који се лажно представљају да су "наши представници". Сви су они имали "преча посла". Неко ће рећи да је парастос био у радно време организован. Па јесте, али Србија тачније Београд, има армију незапослених људи. Како је ово могуће? Ово не верујем да би ни повећа група психолога и социолога могла да објасни.

Више посетилаца имамо на концертима, утакмицама, дочеку спортиста, политичким митинзима него ли на парастосу истог оног Космета у који се многи куну, на које нас Лазарева клетва и Милошев завет обавезују.

Е МОЈЕ КУКАВНО СРБСТВО...

 

Почео је парастос, који су служили два свештеника, а ми смо упалили свеће. Сам парастос није трајао више од 25 минута. То нам је било чудно. Шта више, говор свештеника након парастоса је прескочен, што је иначе обичај од како идемо на парастосе. Ни сам Драгослав Лазић није ово умео да нам објасни зашто.

Приликом изласка из цркве пришла су нам два полицајца у униформама, где су се распитивали за наш транспарент и контакт. Рекоше, да је то све по службеној дужности... да су и они много тога прошли од 1992. до 1999. године. Да су ратовали у ратовима који званично нису постојали итд.

 

Разиђосмо се кућама, иако је леп дан био, прави пролећни. Не сумњам да ће вечерас на некаквим шетњама бити десет пута више ликова, због истог овог разлога због којег сми ми данас палили свеће у цркви.

 

ЗА ЧИЈИ ЦЕХ И ЧИЈИ ИНТЕРЕС, ПРОЦЕНИТЕ САМИ!

 

 

chule80
17.3.2016.



ЗЛОЧИНИ И РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - Старо Грацко - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Крај - Истине и лажи - За ким звона не звоне  - Јована - Рат за Космет

Енклава - Хероји пилоти - Ратна прича - Љиљана Жикић - Слађана Станковић - Кос. Митровица

Паштрик - Воз - Соколови - Вељко Раденовић - Отац Харитон - Горан Шаћировић - Браћа Милић

Приштина - Лапушник - Ликовац - Кукеш - Рустем Мустафа - Хашим Тачи - Агим Рамадани

 



Посећено је: 1978  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






MARTOVSKI POGROM   BEOGRAD   KOSMET   KOSOVO   METOHIJA   17 MART  
SVETA ZEMLJA   ALBANSKI ZLOCINI  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса за жртве Мартовског погрома 17.03.2018

Обележавање 15. годишњице Мартовског поргома у Београду
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!