Извештај са парастоса жртвама "Бљеска" у Београду 1.5.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 42
Јуче: 661
Недељно: 5.814
Месечно: 26.100
Годишње: 119.384
Укупно: 653.599

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у јуну

Последњи плотун у Београду 12.06.2019

Академија "Црвена линија" у Београду 08.06.2019

Извештај са београдске промоције књиге "Порекло" 18. јуна 2018

Извештај са парастоса за јунаке са Кошара и Паштрика 9. јуна 2018

Извештај са 100. годишњице Добојског логора у Храму Светог Саве 17.6.2017

Извештај са парастоса браниоцима карауле Кошаре 10.6.2017

Извештај са промоције књиге "Зов карауле", у Београду 8. јуна 2017

Извештај са Банстола 3.6.2017

Дружење са Шабчанима у Београду 26.6.2016

Извештај из Руског дома, са манифестације Гдје ћемо сад 20.6.2016

Путовање на Косово и Метохију 4. и 5. јуна 2016

Извештај са парастоса на Крушедолским звонима 28.5.2016



1. мај 2017.


Извештај са парастоса жртвама "Бљеска" у Београду 1.5.2017


У рану зору 1. маја 1995. године хрватске полицијске и (пара)војне формације, по налогу Фрање Туђмана (тадашњег председника Хрватске) и Гојка Шушка (тадашњег министра одбране) нападају подручије Западне Славоније, која је била под заштитом УН снага, а у саставу РС Крајине (најзападнија србска држава). За непуна три дана, етинички је очишћено на десетине села и вароши, односно теи општина: Окучани, Пакрац и Новска. Преко 15.000 Срба, а неке процене иду и до 20.000 нашло се у збеговима, у колонама ка Мосту спаса, који је спајао Западну Славонију са Босанском Крајином односно Окучане са Градишком.

Хрватско ратно ваздухопловство је дејствовало са бомбама по колони цивила, не само у Славонији, већ и у Републици Србској. Тако је убијено скоро 300 људи међу којима има 55 жена и 11-оро деце млађе од 12 година. Хрватски солдати су уништавали, палили и пљачкали српску имовину и кулурно-историјску баштину, затирући све доказе да су Срби икада на том простору постојали. Крв која је била на мосту, првобитно ја сапирана водом, а касније скинут асфалт и стављен нови.

Све ове чињенице су врло добро познате и хрватском и србском и хашком тужилаштву више од две деценије, али сви ћуте, нико није реаговао, ама баш нико. Ни прстом није мрднуо.

Више него трагично је што у помоћ западнославонским Србима није дошао нико. Ни Војска СР Југославије, ни Војска Републике Србске, а врло мало је ангажовано бораца СВК са подручија Баније и Кордуна. Тако да је простор Западне Славоније бранило свега 4.000 бораца, њих 450 их је погинуло, док је 1.450 заробљено. На државној ТВ Србије 1. маја 1995. тек у 25. мнинуту Дневника јављено је за агресију...

Нажалост та небрига према србским жртвама и неимање саосећајности иста је, ако не и гора и данас, 22 године касније. Већина људи у Србији, прво, нема појма шта је то Бљесак... Боже мој, па важније су петпарачке приче на телевизији него трагедија сопственог народа.

Друго, државници, они одлазећи и они долазећи исто немаре. Не сећам се да су се икада појавили на парастосу за жртве Бљеска на Ташмајдану, иако им је то 330 метара од радног места. Заставе на згради Скупштине и Владе су високо подигнуте због "првомајских празника", уместо да буду на пола копља.

Иако је данас, за разлику од претходне две године било значајно више људи. Око 400 по слободној процени, док је раније долазило два или чак три пута мање. Известан напредак јесте направљен, али све је то недовољно, да не кажем бацање прашине у очи.

На позив председнице Удружења "Суза" Драгане Ђукић, проширили смо вест преко нашег портала у вези обележавања западнославонске трагедије, а подразумевало се да дођемо и ми.

Тим поводом, отишао сам пре парастоса у Нови Београд, у просторије Бумбум радија, где ме је Светлана Богдановић угостила у својој емисији "Помаже Бог народе мој". Причали смо о "Бљеску", најавили парастос, али и о другим првомајским страдањима: Ђорђе Мартиновић, Ставан Инић, Васо Пећер... Чим је емисија завршена упутих се ка Ташмајдану.

Тамо наиђох на Милену, Далматинка која често дође на парастосе и видевши на мени мајицу за Бљесак, затражи и она "свој примерак". Мало после тога видех Милана Славонца, Бранка, Зокија... Чекали смо и још два Милана, али су они мало каснили. Међутим, дођоше Рајко, Слађа, Тијана, али и личка ктиторка Милена Чанковић и др.

Представници медија за дивно чудо дођоше у већем броју. Били су расположени да направе интервју са неколико саговорника. Лепо од њих, само се надам да неће бити цензуре, јер деценјска србска бољка је страх од истине. Говорила је Душица Којић, жена која је у "Бљеску" изгубила мужа, а за њом Саво Штрбац, директор Веритаса, затим човек из Удружења Срба из Хрватске, који је пореклом из Западне Славоније.

Црквена звона се огласише што је био позив да уђемо у Божју кућу, на молитвено сећање за западнославонске мученике који пострадаше у мају 1995. године. Тако је цркву испунило око 400 присутних људи. Људи су упалили свеће, осам свештеника је служило парастос. Није дуго трајало, свега двадесет и неки минут. Присутнима се обратио свештеник који је држао пригодан говор. Рекао је како морамо опростити, али не и заборавити.

А након тога смо изашли ван. Раширили смо наш најдужи транспарент на коме је на 4 светска језика писало: ЗЛОЧИН КОЈИ ТРАЈЕ. Сликали су то људи фотоапаратима, једна тв камера је кратко снимила, а живо ме занима да ли ће бити објављено.

Формирана је мала колона, па се кренило ка тзв. споменику у Ташмајданском парку за све србске жртве на простору бивше Југославије 1991-2000. Ту је прво Драган Пјевач из Координације избегличких удружења одржао слово везано за страдање западнославонских Срба, а онда су људи из колоне полагали венце и цвеће.

После свега прозборих пар речи са Миленом Чанковић, везано за Банстол и откривање споменика крајишким жртвама у протеклим ратовима, које је планирано за суботу 3. јуна ове године. Мали поклончић од нас је мајица. Нека шири истину.

Све ово заједно није одузело више од 70 минута времена сваком ко је дошао на данашњи парастос. Верујем да ћемо имати са чим пред Милоша... за разлику од изманипулисане већине која пагански Првомајски празник прославља у природи.

 

 

Милан Чучковић
1.5.2017.

 




Посећено је: 2085  пута
Број гласова: 30
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!