Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика од 12.11.2015

Данас: 289
Јуче: 828
Недељно: 3225
Месечно: 13149
Годишње: 147012
Укупно: 305413

Највише посета
25.8.2018 2808
























































30. октобар 2015.


Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015


Пре пар месеци, сећам се то добро, био сам са једним пријатељем Личанином на једној промоцији књиге у центру Београда. Питао сам га да ме упозна са водећим људима из Удружења Госпићана "Никола Тесла", што је он и учинио. Хтео сам са њима да попричам на тему одржавања парастоса српским жртвама из Госпића који су побијени октобра 1991. у етничком чишћењу српских цивила, од стране хрватских паравојних снага, које су предводили: Тихомир Орешковић, Томислав Мерчеп, Мирко Норац и др.

Разочарао сам се колио мало слуха је било за тако једну важну ствар тада... јер колико ја знам за ових 24 године никада се није одржавао парастос за госпићке жртве из 1991. године, било где, па и у Београду. Мој друг је такође био разочаран и било му је непријатно, пошто је он био посредник. Рекао сам му тада, тачније обећао да ћу ја са својим другарима организовати тако нешто на јесен, ако они не буду хтели. Дошао је тако и септембар месец, када сам наишао на мало више слуха у том удружењу Госпићана и успео да их убедим да овакав парастос просто мора да се направи, а ако они нису вољни, има ко хоће да се прихвати тога...

 

Пошто Госпићки парастос, тачније српске жртве Госпића и околине из јесени 1991. године нису усамљени случај страдања Срба у Хрватској 1990-их, као и у Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, то смо решили да направимо један такав транспарент где ћемо набројати већа страдања Срба у последњој деценији 20. века...

Заказан је и парастос за недељу 18. октобра 1991. године у новобеоградској цркви Св. Ђорђа, у насељу Бежанија, за госпићке жртве. Нас неколико, колико је могло доћи тај дан, дошло је да одамо пошту нашим сународницима, запалимо свеће и помолимо се личким новомученицима. Било је ту доста Госпићана, Личана, Крајишника, али и других српских родољуба који су схватили важност овог парастоса и дошли да подрже ово.

У једном моменту један наш члан је био упитан од једног старијег чикице да му каже из какве смо ми организације, или удружења, пошто смо упали у очи са нашим мајицама али и трансапрентом. Тражио је контакте, ради тога да нас обавести о неким важним догађањима у будућности... Нас неко да обавештава где и када треба да идемо!? Па ми смо увек први испред свих, много пре фотељаша и оних који скупљају политичке поене на оваквим стварима.

Пре самог парастоса, господин Мишо Судар је одржао уводни говор о томе зашто је покренута ова иницијатива за госпићки парастос и важност целе приче. Наставио је "наш представник", тачније највећи син избегличких народа и народности, за кога не знам баш како је добио право да прича о ратним дешавањима и случају Госпић, пре него нпр. Саво Штрбац. Јер међу самим посетиоцима данашњег парастоса, али и међу живима са простора авнојевске Хрватске не знам да ли постоји човек који је више упућен у ту проблематику него Саво Штрбац. Само што чика Саво није склон лактању нити му требају јефтини политички поени, он се измакао по страни и слушао. Док је овај други ту дошао вероватно по диктату оних удружења које представља.

Након свега тога, сви смо отишли у цркву, где је свештеник Драган Глумац служио парастос, запаљене су и свеће, а очитана су и имена госпићана који су побијени на зверски начин пре скоро 2.5 деценије.

После самог парастоса, како је обично и ред, људи су изашли мало испред цркве да попричају, јер поред свега, ово је прилика људима и да се мало виде.

Нама је ово једна у низу акција које ћемо наставити радити у будућности, помагати, предлагати, јер да би створили национално свесног поједнца, што и јесте мотив нашег портала, морамо покренути сабирање, окупљање наших људи. Овде на парастосу јесте било неких недостатака, што је горе и наведено, али не нашу адресу. Ми знамо су чим ћемо пред Милоша и Лазара...

 

 

 

chule80
18.10.2015.




Посећено је: 1772  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!