Извештај са парастоса браниоцима карауле Кошаре 10.6.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 85
Јуче: 363
Недељно: 1692
Месечно: 13544
Годишње: 72311
Укупно: 120695

Највише посета
30.8.2017 1737













































10. јун 2017..


Извештај са парастоса браниоцима карауле Кошаре 10.6.2017


Караула Кошаре до 2013. године била је непознати појам широј јавности на Балкану. За њу су знали они који су живели у рејону Јуничких планина и они који су ратовали на том кршевитом простору планинског венца Проклетија. Онда је писац Ненад Милкић ступио у контакт са Лозанком Радојичић, која је крајем септембра 1998. изгубила сина у сукобима са албанским терористима управо на тој  караули и написао роман под насловом "Последња стража", која описује шта се тамо све дешавало у то време.

Кренуле су и промоције по Србији. Књига је буквално побудила духове.

Контактирали су га преживели борци и испричали још нових и непознатих детаља са саме карауле Кошаре у пролеће 1999. године. Како је стотинак голобрадих момака гинуло на првој линији фронта са вишеструко надмоћнијим непријатељем.

Наше удружење Србски Светионик се тако прихватило да организује промоцију Милкићеве књиге "Зов карауле", други део из трилогије "Ми смо бранили Кошаре". Промоција је одржана у Дому војске 8. јуна и прошла је више него одлично... много људи нас је звало и захваљивало што су присуствовали тако нечему несвакидашњем.

Тако смо и пре месец дана заказали парастос у цркви светог Марка на Ташмајдану за суботу 10. јун 2017. од 11:00 сати, са оцем Трајаном, старешином цркве.

То је иначе први пут да се у Београду организује парастос за погинуле борце са Кошара. Знам да је пре 15-ак година било у Чачку нешто организовано, али је тадашња власт то забрањивала (!?) веровали или не. Па се престало са тиме.

На дан парастоса, дошли смо мало пре 11 сати испред цркве, а на платоу јесте било нестандардно више људи обучени у свечана одела... они нису дошли на парастос већ на заказано крштење и венчање, вероватно и несвесни шта се још ту одржава. Проналазим свештеника Јована, који је био задужен да одржи парастос. Доносим вино, свећу, жито и папир са именима погинулих бораца.

Долазе и породице погинулих бораца. Прилази нам Владина мајка - Лозанка коју поздрављамо. Дошло је и пар људи из других организација који су се раније политички већ декларисали. Била је и Драгана Ђукић, испред Удружења "Суза", са којима имамо коректну сарадњу годинама.

У једанаест сати, отпочео је парастос. Поделили смо свеће онима који нису стигли да их купе. Било је присутно нешто око 100 људи. Да ли зато што је ово сада први пут или што људе ипак не занима ова тема био је мали број људи. Пре бих се заклео у ово друго. Знам да је парастос суботом, али свеједно, не раде баш сви суботом. Београд је метропола са два милиона становника.

Од медија, једино је Српски Телеграф послао своју екипу да направе репортажу. И хвала им на томе. Како сам чуо, једино су они покренули петицију да погинули борци са Кошара добију споменик у Београду.

После парастоса, свеће које нису сагореле, запалили смо их ван цркве у простору који је предвиђен за то. Са транспарентом смо отишли до Дечијег споменика, односно споменика србској деци која су настрадала од НАТО бомби 1999. године. Тамо смо раширили транспарент СЛАВА ПАЛИМ ХЕРОЈИМА, где су пописана њихова имена.

 

Нисмо се после тога превише задржавали код цркве, мало јесмо еволуцирали сећање на промоцију из Дома Војске... па смо се разишли кућама.

Оваква дешавања и даље заокупљају пажњу малог броја људи. Једноставно клима у друштву се деценијама преко медија прави да би било чудно да је на парастос дошло више хиљада људи. Али ми не мислимо да се предајемо. Битан је сој, а не број. Сећање на жртве и хероје не смемо да заборавимо, било где и било када.

Бар, знамо са чиме ћемо пред Милоша!

 

 

Милан Чучковић
10.6.2017

 




Посећено је: 306  пута
Број гласова: 25
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016

















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!