|
|
19. јануар 2016.
Извештај са Свечане Академије у Сава Центру 18.01.2016
Мојковачка битка из 1916. године златним словима је уписана у анале србске историје, јер је тада црногорска војска под командом сердара Јанка Вукотића, заштитила србску војску која се измучена, гладна и са доста рањених повлачила преко Косова и Метохије и Албаније до мора. Да би их сачували од покоља на који су били спремни војници Аустро-Угарске царевине.

Читав век касније, односно јануара 2016. године, ситуација код Србаља је благо речено поражавајућа. Постоји неколицина појединаца, који се уистину труде да се Српбству не затре траг и семе, али све је то недовољно, с обзиром колика нам сила прети.
Колубарска бригада је баш на Божић, односно пре 11 дана отишла у Мојковац, на обележавање чувене Мојковачке битке. Тамо смо се упознали са момцима из Мојковачке омладине, који су били изненађени нашим доласком, али им је било јако драго. То је био само мали почетак.

Мало пре тог Божића, на сајту СПЦ, појавила се једна вест, односно најава да ће 18. јануара у Сава Центру бити одржана Свечана Академија, посвећена Мојковачкој бици. Није било дилеме да ли ћемо ићи или не. Звали смо и нашу браћу са Цера, они су то са задовољством прихватили. Било нам је мало и неукусно звати Мојковчане, јер је пут ипак далек и синоћ је било снега на путевима Србије, али свеједно дошли су.
Ми смо ушли преко карата које нам је обезбедило Удружење Ћирилица, па су нас сместили у неки 10. ред. Незадуго, горе на галерији угледах добро познати транспарент црне боје, на коме пише белим словима: "Кад на Божић свиће зора, Српство брани Црна Гора!" и још црногорска краљевска застава. Знао сам да су браћа дошла. Већ сам и препознао лица тих момака. Изненађење велико, али задовољство још веће. Рекох им да ћемо се после на изласку срести и сликати. Они то прихватише.

Почео је и програм. Прво је пуштена видео изјава председника Републике Србије, потом се присутнима обратио патријарх Иринеј. А након њега митрополит црногорско-приморски Амфилохије. И пре него је стао да говори добио је аплауз. А након тога да и не говорим. Пуштани су кратки исечци документарно-играног филма о Мојковачкој бици. Затим су и глумци узели учешћа, па су нам дочарали говоре историјских личности тог времена. Дечији хор је извео чувену песму "Креће се лађа француска", па нам је гуслио и гуслар Бошко Вујачић. Ансамбл "Коло" је имао своју тачку са традиционалним црногорским ношњама.
Након прогама, кренуло се ка изласку. Нисмо се могли дуго задржавати. Али таман је била прилика да Мојковчане упознамо са Шабчанима, али и да сви направимо једну групну фотографију... Колубарска, Церска и Мојковачка бригада.

Ако Бог да и неђеља света, ето нас већ на Церу 14. аугуста 2016. године, да марширамо заједно у славу и част предака, који су се борили за нашу слободу и своју част.
Живи били!
19.1.2016.
п.с. Хвала Богију на сликама :)
Посећено је: 2117 пута
Број гласова: 5
Просек:
5,00
Оцените нам овај чланак:
SAVA CENTAR
|
BEOGRAD
|
VELIKI RAT
|
SPC
|
MOJKOVACKA BITKA
|
STOGODISNJICA
|
AUSTROUGARSKI ZLOCINI
|
KRVAVI BOZIC
|
CRNA GORA
|
SRBSKA SPARTA
|
SERDAR JANKO VUKOTIC
| |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.
Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;
Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!
С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу,
пред престолом Творца!
Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;
Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.
Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!
Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,
Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!
* * *
Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме
Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.
Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.
Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.
Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.
Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.
* * *
И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”
* * *
Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.
Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.
Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.
Да одбране земљу благодатну
За крст часни и слободу златну!
Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,
са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.
Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.
Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!
|
|