Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 575
Јуче: 979
Недељно: 5.133
Месечно: 21.480
Годишње: 174.073
Укупно: 708.288

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



15. август 2016.


Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016


О нашем јучерашњем путовању у Шабац на седми Церски марш може слободно да се напише књига и то на 250 страна, најмање.

Већ по традицији седми пут, удружење Церски марш организује ходочашће у славу јунака србске краљевске војске, који су пре 102 године победили моћну војску Аустро-Угарске монархије и тако заштитили свој народ од окупатора који је 12. августа 1914. упали у Краљевину Србију, на територију Мачве и Поцерине, чинећи стравичне злочине према цивилном становништву. То је била уједно и прва победа Савезника над Централним силама у Великом рату.

Свакако да је дало један велики елан нашем народу, али и војсци која је уистину била далеко слабија од агресорске војске, доказујући управо да "Бој не бије свијетло оружје, него срце у јунака", како би наши прађедови говорили.

Вођени тим идеалима, наше удружење Србски Светионик је без дилеме подржало ову патриотску манифестацију, тако што је закупило прво један аутобус, а касније услед већег интересовања и два аутобуса. Није било никакве зараде и користи у томе, већ само жеља да што више људи одведемо у Шабац, да би људи из Београда, могли да се упознају са значајем Церске битке. Долазили су нам чак људи из Панчева, Опова, Барича, Обреновца, Старе Пазове и других места око Београда.

У 6:00 је био заказан полазак са главне железничке станице. Међутим, услед великог броја људи, али и отказивања неодговорних појединаца, ноћ раније и то јутро, наши аутобуси су кренули са закашњењем 20-ак минута. Тако да уместо планираних 95 људи, ми смо повели 76 учесника. Односно ових 20-ак ликова су нама отворили очи, а себи затворили врата за будућа дешавања.

У аутобусима смо пуштали родољубиве песме, углавном са тематиком Првог светског рата: "Тамо далеко", "Ово је Србија, говоре гробови ратника", "Пукни зоро", "Марш на Дрину", "Марширала краља Петра гарда", "За Србију и слободу"... Свако од путника ко је путовао са нама добијао је листић на коме су наглашена правила понашања. Преко микофона се у првом аутобусу обратио Зоки, а у другом Чуле.

У том првом аутобусу, верујем да је била боља атмосфера, јер је била скупљена екипа која се врло добро познаје са ранијих дружења и дешавања, наоштрена на добру забаву. У другом бусу ишли су углавном људи, који су чланови неких организација.

Углавном, нешто пре осам сати стигосмо сви у Шабац, код православне цркве у центру града, где се колона учесника већ почела формирати. Изађосмо сви на улицу и поздрависмо се са Шабчанима, ко са рођацима. Развили смо за час и наш транспарент "КОЛУБАРСКА БРИГАДА", где су наведени цитати и слика Живојина Мишића, србског војводе. Није било ту пуно времена за неку причу, па смо кренули ка Церу полагано...

Церски марш, због своје дужине, а то је неких цца 35 км прилика да се испричате са људима које иначе и немате толико прилике да видите услед посла који нас све редом гази. У колони чланови Колубарске бригаде који су зимус путовали по незгодном врмемену у Мојковац, на обележавање 100. годишњице чувене Мојковачке битке, сретоше Милана Булатовића, јединог представника Црне Горе.

Прва већа пауза је била на десетом километру, у дворишту основне школе у Јевремовцу. Учесници су добијали пециво, а добар део наше бригаде је понео домаћинске сендвиче од куће. Док су се појединци у хладовини шалили и јурцали по школском дворишту као мала деца... док је председник Србског Светионика је давао за шабачку телевизију "АС" интервју, са још пар учесника из других градова. Пауза је трајала свега 20 минута, па кренусмо сви даље.

Тај први део марша је углавном по равници, најтежи део је остављен за крај. Колона се доста развлачила, што не мора да буде лоше, просто због врућине која је све редом пржила, поготово оне без качкета, шешира и сл. Цистена са водом нас је пратила током читавог пута. Први пут ове године смо имали камион са разгласом који је пуштао музику. Чудно нам је било то што се пуштају неке песмице, које нпр. немају везе са Великим ратом.

Наставља се даље, а то је Варна, Слатина, Бојић... Синошевић, Волујац, Румска... Ту смо у подножију Цера мало одморили, те ухватили залет, за велики успон који није био наиван, већ управо доказ да најјачи само опстају. Код крста у Текеришу је заустављена колона која је сачекала да се сви редом прикупе, не би ли заједно ушли сви у Текериш. Таман је била прилика да Чуле пристигне своје саборце и стане испред транспарента Колубарска бригада, са барјаком Србског Светионика, а Алимпије је добио част да носи србску тробојку, док је Боки снимао тај долазак код спомен-комплекса.

Тако су момци са транапарентом Колубарске бригаде стали са леве стране исто као и прошле године, док је са разгласа одјекивала песма "Марш на Дрину". Касније је пуштена химна Србије "Боже правде". А онда је и свештеник служио парастос и помен са србске војнике пале у Церској бици. Пар људи је одржало краће говоре, таман док су пристигли и људи из Лознице, који су имали пешачење од 32 км, до Текериша. Углавном су то били старији људи, чланови удружења поштовалаца ослободилачих ратова 1912-1918.

Као што је и било најављено, у дворишту основне школе "Војвода Степа Степановић", планиран је ручак, односно војнички пасуљ, а на бини је организован пригодан програм. Било је ту и деце, и глумаца, и чланова мачевалачког клуба... Председник СРБС-а је добио реч да каже нешто о Колубарском маршу и позове људе на Трећи Колубарски марш, који ће бити 11. децемвбра ове године. Додељене су и захвалнице појединим људима.

У том школском дворишту, већина учесника се држала хладовине, а успут лечила стопала од жуљева и пликова на стопалима које су "зарадили" на маршу. Све то није толико важно, јер жуљеве за два-три дана нико неће ни осетити, док ће ово марширање многима бити за памћење.

Што се нашег учешћа тиче на овогодишњем Церском маршу, људи из Колубарске бригаде, све похвале за све нас. Показали смо како треба, били смо пример, без лажне скромности.

 

 

Догодине ето нас опет!

 

 

Милан Чучковић
15.8.2016.




Посећено је: 1829  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:













ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015

Организован је превоз из Београда на Седми Церски марш 14.8.2016

Најава: Организован превоз из Београда на Церски марш 20.8.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017



















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!