Извештај са Легет Поља 3.9.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 80
Јуче: 313
Недељно: 4.114
Месечно: 23.446
Годишње: 182.191
Укупно: 991.524

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у септембру

Извештај са Гучевског марша у Лозници 12.09.2021

Посета Анки Мирковић у ваљевском селу Горње Лесковице 27.09.2020

Обиљежавање 29. годишњице од злочина на Коранском мосту у Земуну

Извјештај из Херцеговине - септембар 2020

Најсрећнија ћеш бити када родиш треће дијете

28. годишњица погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића

Извештај из Туниса септембар 2019

Најава: Шести Колубарски марш биће у недељу 8. децембра 2019

Кајмакчалану у походе - четврти пут

Извјештај из Старог Брода 7. септембра 2019

Почаст Милану Тепићу и Стојадину Мирковићу 29.09.2018

Извештај са Крфа август 2018

Обележавање 100 година пробоја Солунског фронта

Извештај са деветог Церског марша 19.08.2018

Почаст мајору Милану Тепићу 29.9.2017

Извештај са Мачковог камена 23.9.2017

Концерт Србадије у Дому Војске Србије 19.9.2017

Кајмакчалану у походе - други пут

Извештај из Баранде 9.9.2017

Извештај са парастоса жртвама Медачког џепа у Београду 9.9.2017

Извештај са Гучевске литије 2.9.2017

25. годишњи помен Стојадину Мирковићу Цолету

Обележавање 102. годишњице битке на Мачковом камену

Свечана литија у Београду 16.9.2016

Извештај са Кајмакчалана 17.9.2016

Недеља породичног јединства у Београду 2016. - Први дан

Извештај са Легет Поља 3.9.2016



3. септембар 2016.


Извештај са Легет Поља 3.9.2016


Крвава битка на Легет Пољу одиграла се 6. септембра 1914. године када је по налогу Савезника из Првог светског рата, Краљевина Србија морала да изврши пробој у Срему и тако одвуче снаге Аустро-Угарске монархије које су биле планиране за Источни фронт у Галицији. Ова битка је била нови сукоб са армијом Бечког двора. Јесте да је морал србске краљевске војске био изузетно велик, јер је ово била прва борба после Церске битке, односно победе, у августу 1914. године.

Србска војска је покушавала преко понтонског моста код Сремске Митровице, тачније, села Шашинци да пребаци своје снаге и да зада ударац аустроугарима. Међутим, лоша процена генерала Кондића, лоши временски услови довели су до једног великог пораза и стаховитог губитка од 6.500 бораца из Тимочке дивизије I позива, јер је река Сава тог дана била набујала, а Аустријанци су послали један велики ратни брод да уништи тај понтонски мост, што им је и успело.

Није било шансе да се тај понтонски мост одбрани, а самим тиме и хиљаде војника србске војске је тако остало на сремској страни, без подршке као глинени голубови пред аустроугарском артиљеријом. Око 5.000 србских војника је побијено и заробљено, те одведено у логоре у Мађарској, а 1.500 их се удавило у Сави. Мало ко је преживео тај ужас.

Било какав помен у историјским читанкама о бици на Легет Пољу, за време основног и средњошколског образовања нисам имао. Чак ни на телевизији већ деценијама то није спомињано. Тек на 100. годишњицу почетка Великог рата, почело је мало више да се спомињу неке битке, значајна места и др. Тако су прошле године два члана Колубарске бригаде отишла на Легет Поље, где су чули ову страшну причу и видели бели споменик код Шашинаца, тик уз реку Саву.

Ове године, исто као и прошле године, Свебор дружина "Свети Димитрије", организовала је Легетски марш, у дужини 15 километара, од Сремске Митровице до споменика на Легет Пољу. У нашем удружењу Србски Светионик, било је говора још пре месец дана да се обиђе ово значајно место за србску војску, односно хероје из Великог рата. Чак штавише, на лецима које смо делили у повратку са седмог Церског марша, једна од акција је била свакако и позивница за Легетски марш. С обзиром на мали одзив, решили смо да идемо са два аутомобила.

Пошто је колона у Сремској Митровици била планирана да крене у 6:30, тако смо ми морали да поранимо и да кренемо негде око 5:00 сати из Београда. Стигли смо на време, а дочекао нас је и домаћин марша Драган Сабљов. Добили смо нешто да презалогајимо и воду у флашицама. Укупно нас је на овај марш кренуло 12 чини ми се, што нажалост говори о нашој (не)свести. Није истина да баш нико није имао појма о овом маршу. Поготово данас у време интернета и модерних технологија.

Првобитно смо ишли сеоским путем, пртинама, а после и асфалтом. Није нам било тешко, напротив, шта је ових 15 км у односну на наш Колубарски марш зимус, од 39 км... мачији кашаљ. Митровчани су имали и два велика барјака са заставама који су били и прилично тешки и незгодни за ношење. Понудили смо се домаћинима да им помогнемо око ношења, јер смо што кажу момци у пуној снази.

Како су наши Колубарци диктирали темпо и предводили колону, то смо ми код споменика на Легету стигли и пре зацртаног времена. Таман да се мало одморимо и припремимо за пригодан програм, који је организован од Општине Сремска Митровица. Код споменика је било присутно негде око 300 људи, односно дошли су гости из Неготина, Трстеника, Ср. Митровице и др.

После 11:00 сати свештенство СПЦ је почело служење парастоса војницима Тимочке дивизије који су ту несрећно изгуинули пре 102 године. Након њих позване су већ планиране делегације да положе венце, а одмах потом су читани текстови који су везани баш за ову битку и њене последице, то су читали омладинци.

Са химном Републике Србије "Боже правде" и још три песме се представила етно група "Српски дом", што је добро звучало. Да би на самом крају предвиђеног програма учесници марша добили прилику да се провозају чамцем и то оним аутентичним пре 102 године, који је користила србска војска.

Оно што је мени било чудно код великог споменика на Легету, јесте грб. Тачније, није ми јасно зашто се на том месту стављао грб Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца... државе која у доба споменуте битке није постојала, а Хрвати и Словенци су, да иронија буде већа, ратовали на супротној страни, односно у униформи аустро-угарске војске?!

По повратку на обалу нисмо имали пуно времена јер нас је чекао аутобус, на нашу велику жалост, јер тако нисмо имали пуно времена да чујемо причу о Легет Пољу од госпође Станке Косановић, која већ деценијама, долази на ово свето место сваке прве суботе месеца септембра.

Нас је аутобус довезао до спортског цента у Ср. Митровици где смо оставили аутомобиле, а један од учесника марша Драган нам је домаћински показао неке знаменитости овог највећег источносремског града. Тако да смо обишли и Музеј Срема, где је већ била поставка легетпољске битке.

Већ је и врућуна чинила своје, те смо лагано кренули за Београд. Још једна "мала" акција Србског Светионика, где смо доста тога видели и научили. Бар да знамо су чим ћемо пред Милоша...

 

Милан Чучковић
3.9.2016.

 



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

 Добруџанска битка - Логор Добој - Логор Јиндриховице - Мензел Бургиба - Колубарска битка

Шуцкори - Логор Арад - Сарајевски атентат - Зејтинлик - Церска битка - Аустроугарска монархија

Битка на Легету - Мојковачка битка - Топлички устанак - Солунски фронт - Албанска голгота

Горничевска битка - Освајање Кајмакчалана - Гвоздени пук - Сурдулица - Битка на Чемерну

Нежидер - Велики Међер - Улм - Болдогасоњ - Ашах - Валадново - Броумов - Маутхаузен

 

 

 

 

 

 



Посећено је: 2281  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






LEGET POLJE   LEGETSKA BITKA   LEGETSKI MARS   SREMSKA MITROVICA   SREM   VELIKI RAT  
AUSTROUGARSKI ZLOCINI  


























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!