Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 205
Јуче: 783
Недељно: 4556
Месечно: 16961
Годишње: 26565
Укупно: 184966

Највише посета
30.8.2017 1737
















































13. јануар 2018.


Извештај са Коларчеве задужбине 12.01.2018


Још када смо имали оснивачку скупштину Србског Светионика пре две и по године у Батајници, требали смо написати тј. дефинисати основне циљеве деловања нашег удруђења. Поред ширења националног идентитета, наш други циљ је био чување наше традиције и културе. У том смислу треба да посећујемо концерте уметника који баштине наш етнос.

Србски Православни Појци пре овог концерта задњи пут одржали велики концерт у београдском Дому Синдиката крајем новембра 2016. године када сам присуствовао са Боком и Момчилом... Касније смо се сретали још два пута на "мањим" концертима. Један на Јахорини крајем марта 2017. године, а други пре три месеца на 62. Београдском сајму књига.

И овај концерт је требао да буде у Дому Синдиката, али пошто се реновира, избор је пао на "Коларац", чија Велика сала има капацитет 800 места. Карте су пуштене у продају још пре две недеље и продаја је ишла више него добро. Тако да смо ми међу последњима узели за нас три комада.

Договор је био да се нађемо на Студентском тргу пола сата пре концерта или чак и мало касније, ако баш градски превоз буде проблем. Трајче први дође, више од сат времена, онда дође и ја, па смо чекајући Катарину мало се раздиванили. И не само то, сретосмо пуно познатих људи: Бранко, Верица, Вељко, Данијел, Бојана, Марко итд.

Гужва на улазу је била велика, тако да нас је Бранко звао да уђемо, али смо се нећкали. После Трајче да се не би смрзао оде горе да чува места. Ја сачеках Катарину, па некако се попесмо горе у врх сале.

Концерт је имао академских 15 минута кашњења, а за то време је подмладак Појаца свирао на бини. Затим на сцену изађе водитељ програма, мој земо чика Љубе, који се верујем на концерту најлепше забављао. Посетиоци 22. Сусрета Србских Земаља на Јахорини прошле године памте његов шоу-програм... тако је и сад својим шалама и досеткама шармирао публику.

Поред разних званица са свих страна србских крајева дошле су монахиње из 15 православних манастира.

Програм је почео молитвом у певању. Устаје читава сала свих 900 људи, пошто су тај дан продаване карте и за стајање.

Затим су цуре из Појаца почеле са певањем. Прво је ишао сплет духовних песама. А потом се прешло на родољубиви репертоар. Не знам тачан редослед, али није ни важно. Сви смо уживали и поручивали песме. Бранко је поручио ону о краљу Петру, мајци и барци... Трајче је поручио "Жали Заре да жалимо", ја сам поручио "Са Косова зора свиће". Катарина је умало остала без музичке жеље. Тачно су Појци програмирали свој репертоар тако да оставе за крај крајева... и чула се "Суза Косова".

Поред тога, чули смо доста нових песама. Између осталог, Милица је са девојкама отпевала једну нову песму о Кошарама, тј. о херојима са карауле Кошаре. Ту песму је написао Невен Милаковић Ликота из Бара, исто као и "Вилу са Кошара"... Предвиђам велики успех те песме. Не знам ко ју је написао, али кад Милица Милосављевић отпевала време је стало... громогласни аплауз се проломио. Додуше и остале песме су биле награђиване великим аплаузом.

Поред Појаца на сцени су била дечица из Бусија, насеље у северозападном делу Београда, које је насељено са прекодринским Србима, односно Крајишницима које су разни "Бљескови", "Олује", "Масленице", "Откоси" и др. довели у престолнцу 1990-их година. Та дечица обучена у народне ношње су улепшавали сцену.

Прилику да покаже своје вокално умеће имала је једна девојчица Анђелија Стојановић, од 12 година, која је изашла на сцену и отпевала једну песму "Под гором шетало се девојче".

Док смо трепнули очима концерт се завршио... А могли смо још слушати и уживати, до поноћи. На изласку сретосмо г. Сандића, човека који има школу гуслања тако да је Трајче се сликао са њиме... Али да је којим случајем био Алимпије са нама, ја знам с киме би се он сликао.

После концерта се разиђосмо, свак на своју страну. Идеш кући, а душа ти пуна. Шта ћеш више?

 

 

Милан Чучковић
13.01.2018.




Посећено је: 206  пута
Број гласова: 14
Просек: 4,66

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Концерт Појаца у Дому синдиката 26.11.2016

Концерт Србадије у Дому Војске Србије 19.9.2017

















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!