Горе разлози су били више него довољни да Србски Светионик оде у Бању Ковиљачу 2. септембра 2017. када је удружење Срби на окуп, организовало (четврти пут) Гучевску литију, парастос и свечану академију у част гореспоменутих војника Краљевине Србије, као и руских добровољаца који су дошли да се боре са Србима.

Крећемо из Београда нешто после седам сати аутом, а свраћамо кратко у Шабац код Станковог рођака и настављамо за Лозницу, односно Бању Ковиљачу. Стижемо око пола десет у центар, али не знамо где је тачно место окупљања. Тако сам ја позвао Горана Живковића, човека из организације данашњег догађаја. Он ме упути како да нађемо мали Музеј битке на Дрини.

Ми нисмо имали цвеће, па смо тако се одмах разлетели где и како да то набавимо. После разних перипетија успевамо код Десе данађемо, која броји ситно до порђаја. Али је на брзину за јако повољану цену одрадила пристојан букет или неку икебану, где је потписала наше удружење.

Долазимо испред музеја, где су свештеници читали молитву за почетак литије. Присутних је било око 120 до 150, који нису били само из Бање Ковиљаче, већ Лознице, Шабца, али добар део и Београда.

На почетку литије стајали су људи из организације, са крстом, а добар део њих је био у редарској служби пазећи да неко од учесника не пређе ван беле линије. Воду смо имали у флашицама обезбеђену током пута.

Прва пауза је била после 4 км на једном лепом видиковцу... где смо одморили 15 минута, а направљена је и једна заједничка фотографија. Ми смо за почетак извадили нашу заставу "Воистани Сербије".

Наставља се даље узбрдо, асфалтним путем, углавном кроз шуму, где се киша нешто као претила, а уствари било је слабо сунчано. То је довело до презнојавања великог броја учесника. Прављено је још 2-3 мање паузе.

Стижемо на врк, тј. до циља око 13 сати. Тамо је већ било постављено озвучење, клупе, сунцобрани и столови за послужење хране и пића. Тако да су сви присутни мало презалогајили и попили сокове или киселу воду.

Затим је дошао владика, па смо сви отишли код споменика, тачније костурнице где су похрањене кости више хиљада србских и аустро-угарских војника у заједничку гробницу. Служен је парастос, неких пола сата. Након чега смо: Ратко, Алимпије и ја извадили наше цвеће и положили код споменика. Добар део присутних се чудио нашим мајицама.

А касније смо извадили и наше добро познате транспаренте: КОЛУБАРСКА БРИГАДА и ВАША ДЕЛА СУ БЕСМРТНА. Пришли су нам и неки други људи, што знани и не знани.

Било је то право време за почетак свечане академије за јунаке Гучевске битке. Тако је са химном "Боже правде" отворена академија. Мени срцу драго је то што је отпевана она верзија химне краљевске, као некад што је било, јер су војници којима се клањамо били војници Краљевине, а не Републике.

Владика је рекао пар речи о тој чувеној и дуго скриваној бици. О томе како нас је тада Запад преко Аустро-Угарске хтео уништити као народ да нестанемо. Јер оно што су Бечки солдати радили у Подрињу и Мачви било је више од злочина - прави геноцид над Србима.

Било је доста дечијих наступа, нпр. Трифуновићи: две сестре и брат, који су рецитовали песму о два друга. Затим малени Михајло Живковић, који је рецитовао о Милошу Обилићу. Касније је једна жена певала песму са својим ћеркама "Црвен цвете".

Чули смо и Милоша Дејановића, пензионицаног официра из Лознице, који је после пет година мукотрпног рада написао књигу о Гучевској бици. Сада треба да изађе из штампе. Па је он промовисао укратко књигу.

Још један момак је отпевао песму "Тамо далеко", иначе песма која симболизује Први светски рат и Србију. На крају је пар учесника повело песму "Ој Косово, Косово". Велика пажња је посвећена иначе светој србској земљи - Космету.

Тако је заправо и завршена свечана академија. А онда смо кренули аутима доле у центар вароши. Нађосмо се код нашег аута, а домаћини нас поздравише. Мене је посебно завао Горан да се захвали на учешћу... Чуј захвали, наша обавеза као србских патриота је да дођемо тамо.

Шта има ко да нам шаље посебне позивнице. Датуме знамо, сад само да се усагласимо са тим организованим обележавањима. Мада, дођемо и без обележавања некад.

Киша нас је пратила до Београда, па смо мало отезали пут. А ко је спавао у ауту, ко грлио волан... то ће клапци причати на неком наредом путовању, вероватно на Озрен када будемо ишли наредне недеље.

Милан Чучковић
2.9.2017.

Данашњи Срби више него ико, склони су забораву, а без знања о својој прошлости не можемо градити будућност. Заборав и време полако гасe сећање на јунаштво, натчовечански подвиг и жртву наших часних предака који су исписали најлепше странице славне историје, и када су падали и када су се уздизали. Умишљени господари наших судбина, а заправо слуге сатанине, стратегијом наметања самозаборава од нас праве људе без прошлости, који се не сећају онога шта је јуче било, а камоли  даље прошлости, и који дају значај само својим тренутним потребама. А без прошлости нема ни светле садашњости ни светле будућности. Зато Свесрбска народна организација “СРБИ НА ОКУП“ по благослову Преосвећеног Владике Артемија, традиционално обележава битку на Гучеву и тако се бори да сачува од заборава једну од највећих битака србске војске у Првом светском рату.

У суботу 02.09.2016.г. у 10,00 часова у Бањи Ковиљачи испред музеја “Меморијална галерија битка на Дрини“ кренула је литија у славу и хвалу Господу и част и пошту Гучевским јунацима. Тих десетак километара до спомен костурнице прешло се носећи велики Крст, барјаке, иконе, заставе уз песму и молитву. Посебан украс литији дало је учешће великог броја деце, која су одлучно држала корак са одраслим.

Учимо децу о светлој прошлости, да би имали светлу будућност!

По доласку код спомен костурнице око 13 часова, учесници литије су узели благослов од О.Симеона (настојатеља Катакомбног манастира Св.краља Милутина у Бадовинцима) који им је том приликом давао иконицу “Сабор србских Светитеља“ и целивали су Часни Крст. Након краћег одмора и послужења, дочекан је Епископ хвостански и барајевски Наум, који је потом служио парастос.

После тога одржана је дирљива академија, на којој се обратио владика Наум, Милош Дејановић писац књиге о Гучевској бици, гуслар Милутин Ђуричић, а све је употпуњено песмама, стиховима и пре свега молитвом на почетку и крају.

Наша земља натопљена је крвљу часних предака, свака њива и ливада су гробље, свако дрво надгробни споменик. Они су били обични људи, сељаци, скромни и уздржани, али поносни, несаломиви и слободни. Били су вредни, радни и мирни, туђе нису хтели, али своје нису дали. Бранили су отаџбину свим срцем јер су знали да су иза рова њихове породице, куће и њиве. Увек свесни своје вере Православне и светле историје, ишли су путем части и поштења, јунаштва и чојства. Бранећи србске светиње и србски род и поред свих страдања нису се предавали пред много надмоћнијим непријатељем, већ су показали натчовечанску снагу и жртву и победили су. Отуда ни ми данас немамо права на кукњаву и очајање, да трпимо понижење и безакоње, да  мислимо само на личну корист и тренутно задовољство, већ треба да се злу и неправди храбро и одлучно супротставимо.

На крају ћемо завршити речима владике Наума које је изговорио на Гучеву, а које најбоље говоре о значају традиционалне Гучевске литије: “Из тог разлога су наша данашња литија, парастос и академија само две лепте које смо руком љубави приложили у хазну отплате нашег вечног дуга према српским херојима. Остатак марљиво отплаћујмо чистим животом у скупо плаћеној слободи, често се сећајмо њихове жртве и свесрдно говоримо: Хвала Вам, браћо наша, српски официри и војници, српски мученици. Молите се Богу за нас да нам да снаге да победимо сва искушења нашег времена, да будемо ваши достојни потомци, да наш живот у слободи буде у Христу и за Христа.

Како радили, тако нам Господ помогао!
Уз Божју помоћ догодине у Призрену!

Дана 22.08/04.09.2017. лета Господњег.

Свесрпска народна организација
“СРБИ НА ОКУП“, МО Мачва