Храм који ниче на брду Грађеник, у Кадиној Луци (општина Љиг) већ неколико година се ради и посвећен је посвећен јунацима Колубарске битке који су на том брду гинули и борили се против аустро-угарског окупатора јесени 1914. године. Сама Колубарска битка је била један од најтежих периода током Великог рата. Буквално судбина Србије и Србства је ту била у питању.
Храм има своју црквену славу, а то је Свете мученице Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија. Добили смо позив од ктитора цркве г-дина Младена Драшкића, па смо зато и отишли последње субоде септембра месеца тамо.
Дан је био леп, сунчан, право уживање је било на том брду. Додуше, преко два и по сата нам је требало да дођемо до циља, јер су ем гужве на Ибарској магистрали, ем радови на путу.
Углавном, скренемо ми за село Ба, па онда још уским путевима и путељцима горе на Грађеник. Славски колач је већ био пресечен, посут вином и освештан, јер ми због великих гужви нисмо могли доћи раније.
Тамо су нас домаћини: Младен, Влада и Гоца дочекали као своје. Јер управо Колубарска битка, тачније Колубарски марш је постао повезица нама... Фалила је Катарина још, не знам што не дође.
Тамо затекосмо пуно деце, школског узраста, што нас је обрадовало. Управо они треба да виде лепоте своје земље, а уједно и да знају шта се ту на том месту дешавало, пре скоро 103 године. Њихови чукунђедови су се борили за спас отаџбине Србије.
Честитасмо славу и одосмо до крста тј. олтата будуће цркве, да целивамо икону.
Развучемо ми и нашу заставу - Србског Светионика... зашто да не? Па нисмо на туђем, неко на своме. А управо Грађеник треба Србима да осветљава пут, јер како се види, још увек смо у мраку.
После тога седосмо за стол. Попричали смо мало са Гоцом и Владом око Колубарског марша за ову годину и предложеној маршути. Догвор је направљен, а остаје само они да још то финиширају следеће недеље када прођу трасу.
Нисмо се превише задржавали. Седосмо у кола и даље... у нову акцију - Ваљево!
Написа: Чуле
01.10.2017.