Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 1.090
Јуче: 1.738
Недељно: 6.190
Месечно: 25.915
Годишње: 234.728
Укупно: 768.943

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у октобру

Извјештај из Гајдобре: Мурал за Александра Кисина 24.10.2020

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 18.10.2020

Обележили смо Дан сећања на србске жртве у Другом светском рату 21.10.2020

Дани Милунке Савић, пети пут - 10.10.2020

Извештај са четвртог Бруског марша 10.10.2020

Извештај са Кумановског парастоса у Београду 27.10.2019

Извештај из Јошаничке Бање 12.10.2019

Посета манастиру Рача 06.10.2019

Наша четврта година рада: Шта смо урадили

Поетско вече у Нишу септембар 2019

Извештај из Братунца 20.10.2018

Извештај са Куманова 21.10.2018

Извештај са трибине у Нишу 10.10.2018

Извјештај из Игришта 03.10.2018

Извештај из Јошаничке Бање 06.10.2018

Наша трећа година рада: Шта смо урадили

Осам стотина србске државности у Коларчевој задужбини 28.10.2017

Извештај из Куманова 22.10.2017

Извештај из Борче 15.10.2017

Посета Галерији САНУ у Београду 11.10.2017

Најава: Четврти Колубарски марш биће 10. децембра 2017

Извештај из Јошаничке Бање 7.10.2017

Извештај из Игришта 3.10.2017

Наша друга година рада: Шта смо урадили

Извештај из Горњих Лесковица 30.9.2017

Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016

Извештај са парастоса србским жртвама Откоса у Београду 29.10.2016

Путовање на Космет у октобру 2016. године

Извештај са промоције књиге Хроника прогнаних у Београду 20.10.2016

Парастос за србске жртве Госпића у Београду 16.10.2016

Извештај са промоције књиге Хероји отаџбине у Београду 27.9.2016

Наша прва година рада: Шта смо урадили

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са Колубарског Марша 14.12.2014

Основано је удружење Србски Светионик

Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015



31. октобар 2016.


Извештај са 61. београдског сајма књига 30.10.2016


Књига је писани запис, документ, сведочење о догађајима и временима која су иза нас. Много пута смо се до сада сусрели са крилатицом "Ако нешто није записано, као да се није ни догодило".

Овако започиње страница једног нашег портала.

Овогодишњи 61. сајам књига сам посетио бар 4 пута. Долазио сам највише из разлога што ми је колега био одсутан, отишао далеко да се венча са својом драгом на посебном месту.

Тако сам уместо њега водио акцију прикупљања књига да се опреми библиотека у метохијском селу Осојане, општина Исток. Тамо сам сретао доста познатих људи, а често сам навраћао на штандове пријатеља са којима имам сличне погледе на свет око себе. Добије тако човек разне идеје.

Што се понуде књига тиче, нисам одушевљен, јер истини за вољу доминирају петпарачке приче, преко две трећине. Остало је литература за децу, техничке књиге, али има и неких историјских штива која су одрађена вансеријски.

 

 

ПРОМОЦИЈА САВИНЕ КЊИГЕ

Претпоследњег дана сајма Саво Штрбац, директор Веритаса добио је прилику у сали "Васко Попа" да презентује своју тек објављену књигу "Хроника прогнаних Крајишника 4". Иако сам пре десетак дана већ био на београдској премијери у градској библиотеци, није било згорег још једном доћи. Била је то прилика да подржим млађе говорнике, али и да видимо неке старе знанце које сам имао прилике летос упознати у Херцеговини.

Дошао сам уствари да снимим материјал на видео камеру, како би то публиковали на интернет, јер ако остане све између четири зида, истина неће имати снагу коју треба да има. А нама је то потребно, да ослободимо иситину и лансирамо у свет.

Промоцију је отворила ћерка аутора, Корана Штрбац, читајући текст из књиге о Тањи у црном капуту, односно преписку злочинца из сплитске Лоре и жртвиног сина Душана Марића.

На њу се надовезала "дјевојчица из колоне" Ђурђица Поповић, чија је исповест мало кога оставила равнодушним када је лансирана на интернет прошле године, преко нашег портала, иако је она своју причу написала и објавила пре седам година. Она је имала само речи хвале за г. Штрбца.

Како неки говорници нису били у могућности да дођу, то је прилику добила Мира Јовановић, бањалучка Србкиња, која већ деценијама живи у Швајцарској, али завичај не заборавља, па често и долази.

Она је такође говорила о Сави Штрбцу и његовом доприносу у борби за истину и правду. О томе да се приче из његових књига морају урезати у памћење сваком Србину, са циљем да се не заборави.

Поред женског дела, обратио се и Чедомир Антић, доктор историје, али и велики пријатељ Штрбца. Антић је описао Штрбца у једној реченици - институција. Тачније објаснио је да институције не чине зидови, односно зграде, већ људи.

На самом крају обратио се аутор, рекавши, како и он има трему. Споменио је једну важну ствар у својој књизи, а то је писмо генерала ВРС, Ратка Младића, које је лично њему упућено, где сам Младић већ види себе као осуђеника. Захвалио се присутнима, као и својим домаћинима из Чикага, Беча... поздравио је сестру Јована Рашковића, која је донације од својих књига даривала Веритасу.

Позвао је све присутне на коктел.

 

 

РАЗГОВОР СА ДМИТРОВИЋЕМ

Пре него сам дошао код Штрбца на промоцију књиге, отишао сам у халу 1. Тамо сам разгледао шта све има, али нисам одолио да не свратим на штанд Вечењих новости. Видех да се продаје књига "Крст на крижу" коју је недавно објавио њихов директор Ратко Дмитровић, мој земљак. Како је писало да он потписује књиге, реших да мало продиваним са њиме коју...

Када сам пришао његовом столу, вели ми: - "Седи".

Ја онако шетерски одговарам питањем: "Да седнем или шћеднем"... мала алузија на говор наших предака са Баније. Њему се брк насмеши, па ми одговори "да шћеднем". Пита ме одакле сам и ко су ми преци... Ја му рекох да су моји преци рођени од његове куће 40-ак километара. Рече ми како је и некадашњи министар саобраћаја рођен недалеко ђедове авлије.

У том моменту са спрата појави се неки манијак који је имао веома незгодан наступ и вређање са мог саговорника. На шта је његова секретарица одмах позвала обезбеђење. А Ратко добаци како се то све решава по кратком поступку... мени се оте узречица: - "Наопако".

Споменем ја и то како нам је остао дужник, за једну трибину што смо га звали, али га пословне обавезе одведоше на другу страну. Извине се и рече да ће следећи пут сигурно доћи.

 

 

ТРИБИНА О КОСМЕТУ

Ова трибина је била последњег дана, у сали коју је добила Канцеларија за Косово и Метохију Републике Србије. Ту су говорили наши другари: два Милоша, један Иван (братство манастира Св. Стефан из Сланаца) и један Зоран (из НУС "Сви за Космет"). Они су причали своја искуства у вези свете србске земље - Космета.

Ми нисмо стигли на сам почетак, али нам је било драго да се и овде чује глас истине. Красић је то веома емотивно изнео, јер је и сам рођен на Космету. А дошао у колони 1999. у централи део Србије, код рођака.

 

 

БРАТИЈА

Поред ових штандова често сам посетио братију из организација "Срби за Србе", НУС "Сви за Космет", Удружење Ћирилица... Ту сам увек нешто продиванио, грицнуо, разменио нека искуства.

Нека се нико не љути, али ми је убедљиво најлепши и најшармантнији штанд имао манастир св. "Јелисавета". Види се да се неко својски потрудио да то осмисли на један прави православан начин.

Трагично ми је било то што су неки штандови добили прилику по сили инерције, односно слову закона, али тешко да су оправдали своје учешће.

 

 

УМЕСТО ЗАКЉУЧКА

Роди се идеја да би могли и ми догодине на сајму да будемо излагачи. Нека људи чују мало за нас и наше акције. Ширење свести није на одмет, зар не?

 

 

Милан Чучковић
31.10.2016.





Посећено је: 2117  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






BEOGRAD   SAJAM KNJIGA   KULTURA  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са 62. Београдског сајма књига
























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!