Извештај са 100. годишњице Добојског логора у Храму Светог Саве 17.6.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 90
Јуче: 368
Недељно: 1697
Месечно: 13549
Годишње: 72316
Укупно: 120700

Највише посета
30.8.2017 1737













































18. јун 2017..


Извештај са 100. годишњице Добојског логора у Храму Светог Саве 17.6.2017


Теме о страдању сопственог народа већ дуги низ година, или може се рећи деценија су слабо интересантне, да не кажем мало популарне код нас Србаља. За неку глупост или трач увек ћете наћи неког саговорника. Зато имамо ситуацију да нам омладина се данас бави петпарачким причама уместо својом културом, традицијом, историјом... Све оно што раде и уче нпр. руска, јапанска, јеврејска деца од малена. Искрено, могу само да им завидим.

Концентрациони логор у Добоју, који је крајем децембра 1915. године основала Бечка царевина био је први логор који је имао тај злогласни статус - концентрациони. За невољу, у њега су затварани, мучени и убијани Срби. Највише са подручија источне Босне и Херцеговине, где су читаве породице, па чак и села опустела. Многа огњишта су угашена. Али логораши који су ту интернирани били су и са подручија Шумадије и Рашке.

Ради се о томе да је Аустро-Угарска царевина починила у Првом светском рату прави геноцид над србским становништвом, како у Мачви, Шумадији, тако и у Подрињу. Иронијом судбине у првој заједничкој држави - Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославији) о овим стравичним злочинима се морало ћутати. А да зло буде веће и у социјалистичкој Југославији је завет ћутања настављен, можда чак и горе.

У школи сам био добар ђак, историју сам волео и својски учио. Не сећам се да је постојала нека реченица, а камоли лекција, која би указивала на постојање аустријског концентрационог логора у Добоју за затварање Срба крајем 1980-их. Штавише, ни генерације пре мене нису ни слова учили о овоме. Додуше образовни систем Брозове Југославије се углавном заснивао на историји која почиње од 27. марта 1941. године.

Баш зато сам имао велику жељу да дођем у крипту храма Светог Саве, на Врачарском платоу и да чујем те давно заборављене и забрањене лекције.  Позвао сам неколицину људи, другара за које сам претпоставио да би могли доћи. Једино су се Станко и Дејан одазвали. Додуше они су мало и каснили. Ја сам намерно дошао пре времена, са циљем да упознам једну жену из Добоја - Лидију Жарић, која је на сцени имала запажену улогу. Пронађох је, али како сам видео да је у гужви, то сам јој се само јавио и рекао да након свечане академије одвоји пар минута за нас из Србског Светионика, што је она прихватила.

Крипта јесте била солидно попуњена, али по мени за метрополу каква је Београд и број разних "србенди" колико се они често приказују, ово је брука и срамота. Уместо да буде 2.000 посетилаца, било је нешто преко 300.

На самом почетку управо се Лидија обратила присутнима, док је Српско-црквено пјевачко друштво "Богољубље" из Добоја извело песму "Тамо далеко", чувене стихове из Великог рата, која говори о Албанској голготи и боравку наше војске и државних органа на грчком острву Крф.

Касније су се Лидији придружили њени сарадници па су тако у навратима причали приче о Добојском логору... о томе шта је заправо претходило, када су стигли први затвореници и одакле. Зашто се после Првог светског рата о томе морало ћутати. Речено је да је и Влада Републике Србске уврстила 27. децембар у датуме од републичког значаја за обележавање.

Набрајана су све места у источној Босни: Вишеград, Сарајево, Рогатица и др. одакле су шукцори, доводили Србе и затварали их у Добојски логор. Ту су доводили не само мушкарце, већ и жене и децу. Многи нису преживели тај пакао. Држава, односно Краљевина Југославија је тек септембра 1938. подигла спомен-костурницу за Добојске мученике.

Добар део смо ми снимили на камеру, па ћемо то и публиковати. Баш смо Станко и ја добили жељу да одемо у Добој да то све видимо. Тако да је синула једна идеја за нову акцију.

По завршетку свечане академије поново потражих Лидију, те је упознам са Станком. Разговарали смо о могућој сарадњи. Тако да за почетак ћемо сигурно ићи у септембру на марш "Стазама егзодуса", који се одржава у близини. А Добојски логор ћемо у одвојеној посети обићи, као и село Јовићи где је сахрањен чувени дечак Споменко Гостић, курир Војске Републике Србске, који је погинуо 1993. године, када је имао само 15 година...

 

 

Милан Чучковић
18.6.2017.




Посећено је: 333  пута
Број гласова: 20
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:























Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!