Извештај из Вишеграда 22.5.2016 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 462
Јуче: 938
Недељно: 4.830
Месечно: 21.867
Годишње: 168.846
Укупно: 703.061

Највише посета
25.8.2018 2808























































Акције у августу

Посјета нашим западним етничким крајевима 23.08.2019

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Извештај из Мишара 11.08.2019

Извештај са парастоса жртвама "Олује" 05.08.2019

Јавни школски час у Кнез Михаиловој улици 04.08.2019

Пребиловци 6. август 2018

Извештај са парастоса жртвама Олује 05.08.2018

Извештај из Крупе 28.8.2017

Позив на Гучевску литију у Бањи Ковиљачи 2.9.2017

Извештај са осмог Церског марша 20.8.2017

Извештај из Куманова 1.8.2017

Извештај из Мишара 13.8.2017

Бојкот филма Матилда у Београду, прва акција

Извештај из Пребиловаца 6.8.2017

Извештај са парастоса жртвама Олује у Београду 5.8.2017

Спомен соба за косметске жртве у Палати Београд

Извештај са парастоса србским жртвама из Сиска у Београду 21.8.2016

Извештај са Седмог Церског марша 14.8.2016

Извештај из Пребиловаца 6.8.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016



23. мај 2016.


Извештај из Вишеграда 22.5.2016


Вишеград је босанска касаба кроз коју протиче „кичма србског народа“. Овај крај вековима насељавају Срби. Најездом Турака Османлија, у ове крајеве стиже исламска религија. Управо у то време Османлијске царевине Турци су вршили терор и страховладу, па је својевремено нобеловац Иво Андрић назвао Босну „тамним вилајетом“.

Данак у крви је био само један од терора хришћанског односно српског становништва на Балкану. Тако је и Мехмед паша Соколовић, као дете из околине Вишеграда одведен насилно у Цариград, као и многа друга неисламска деца постао потурчењак - јањичар. С тим да је он на хијерархијској лествици турске царевине имао огроман напредак, па је доспео до Великог Везира, служивши три султана. Једна од његових најзначајнијих задужбина у родном крају је свакако мост, коју је Андрић својевремено описао као “На Дрини Ћуприја“.

Касније, почетком 1940-их, Вишеград је као и многи друге босанске вароши и паланке потпао под власт Павелићеве НДХ. Управо тај усташки режим је радио на смањењу српског православног становништва 4 године, спроводећи геноцид.

Знајући да су у овом крају у пролеће 1942. године усташе убиле на најстрашнији начин најмање 6.000 српских цивила (највише жена и деце), то смо одлучили да посетимо ово место страдња. Наш другар Мирослав има у том крају рођаке, па се повезао са православни свештеником Драганом из Старог Брода, који је нама на овом ходочашћу био домаћин. Не знам како смо ми њему деловали, али нама је била част што смо уопште добили прилику да то све видимо и чујемо оно што је деценијама било забрањено.

Тако је међу нама био договор да се крене касно увече 21. маја 2016. како би у недељу, рано изјутра могли да видимо све то што нас занима у Вишеграду. Тако је и било. Нешто после 23 сата, те мајске суботе смо кренули мини бусом за Вишеград, преко Шабца. Разлог је био тај што смо тамо морали да покупимо нашег другара Драгана, иначе члана УГ Церски Марш.

У раним јутарњим сатима смо прешли границу, ушли у БиХ, одмах свратили у манастир Добрун. Било је јако хладно, па се нисмо дуго задржавали. Отишли смо у Вишеград , тачније Андрићград, позната туристичка атракција где је редитељ Емир Кустурица направио мали град из ондашњег времена посвећен писцу Иви Андрићу, који је имао осећај не само за писање, већ је фантастично разумео прилике и менталитет нашег народа. Имали смо два-три сата на располагању за разгледање и да се окрепимо.

Након тога, планирано је да одемо бродићем у Стари Брод, односно то је било крстарење једним делом реке Дрине. Прелепи пејсажи и одмор за очи.

Стигли смо до пристаништа и ту нас је дочекао свештеник Драган. Он нас је примио и повео у цркву тј. спомен костурницу, која је посвећена мученицима који су убијени на зверски начин од усташких крвника из Црне Легије, које је предводио Јуре Францетић.

Пре самог уласка у цркву, ми смо извадили наш нови транспарент на коме је писало “НЕ ЖЕЛИМО ДА ИХ ЗАБОРАВИМО“, где су пописана сва већа српска страдања у Другом светском рату, а међу њима наравно и Стари Брод.

Како сам отац Драган каже, убијено је најмање 6.000 Срба из јужног и средњег дела босанског подриња за нешто више од месец и по дана. Права истина о броју побијених се никада неће сазнати, а отац Драган претпоставља да број убијених иде и преко 7.200 Срба.  Док је 5.140 имена и презимена жртава познато и записано.

Причао нам је отац Драган који је и сам потомак неких преживелих, да су се потомци жртава из Старог Брода сами организовали и 2007. године, је покренута иницијатива за подизање спомен-костурнице и крста на том месту злочина. А пре пар година, то је све спроведено у дело.

Након приче, сишли смо испред црквице, уз саму реку да се мало почастимо и продиванимо. Касније нас је капетан брода одвео до свог имања, односно викендице где нам је показао, али и причао о великим могућностима које Дрина може туристички да пружи овом крају. Шта више видели смо и неке камене плоче из 9. столећа.

Након порватка са крстарења опет смо свратили у Андрићград, да покупимо неке сувенире, али и да нешто презалогајимо. Није било више много времена, па смо се укрцали у бус и кренули назад за Београд.

Сам пут је био доста незгодан, прво због неудобности и врућине, а онда и због радова на путу. Такође, шпартали смо пола западне Србије и то је доста "убило" ово путовање.

Али, ми то већ прекосутра нећемо ни памтити, као што ћемо се још дуго година сећати крстарења Дрином и обиласка Старог Брода, који је по броју жртава један од највећих на територији усташке НДХ, ако не рачунамо концентрационе логоре.

Тако да је ово наше путовање поред туристичког разгледања имало пре свега едукативни карактер, да се чују лекције из историје, које су деценијама биле забрањене у школским читанкама.

Код оваквих путовња човек види да није све у новцу. Обично када се овакве ствари раде, онда се траже спонзори. Кукаш, мољакаш, обећаваш... нама то није било ни на крај памети. Све смо сами платили, поделили на равне части и свима можемо да погледамо у очи.

Следећа акција, како гледамо у календар је Крушедолска звона, код Новог Сада, 28. маја 2016. године.

 

 

Милан Чучковић
23.5.2016.




Посећено је: 1471  пута
Број гласова: 25
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:
































Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре, кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово најсветије поље Србиново!