Извештај из Сремске Каменице 18.11.2017 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 212
Јуче: 663
Недељно: 2689
Месечно: 13059
Годишње: 58461
Укупно: 216862

Највише посета
30.8.2017 1737


















































19. новембар 2017.


Извештај из Сремске Каменице 18.11.2017


Нови Сад од Београда је удаљен неких 90 км или нешто више. Одмах поред се налази и Сремска Каменица, варош која се сматра неким приградским делом. Ту постоји православна црква која је саграђена 1730-их година, а посвећена је Рођењу Пресвете Богородице. У тој цркви је данас одржан парастос за убијене Србе у Вуковару 1991. године, већ двадесет година за редом.

Од почекта маја па све до средине новембра 1991. године читав Вуковар и Борово Насеље контролисали су хрватски паравојници које је првобитно контролисао Томислав Мерчеп, а касније Миле Дедаковић звани Јастреб. Њихов циљ је био етничко чишћење Срба из Вуковара, који су се стално надали да ће их ЈНА заштити. Док нису почеле борбе ЈНА са хрватским ЗНГ, већ је на десетине Срба одведено на дунавске обале, убијено у кућама или на јавним местима. Минирани су и локали који су били у власништву Срба.

Крај рата на том делу бивше Југославије био је 18. односно 19. новембар 1991. године, када је ЈНА ослободила град на Вуки. Град који је постао Хирошима. Пребројавање мртвих и погинулих Срба никада није извршено. Процењује се да их има неколико стотина, око 400.

Први пут је парастос за вуковарске жртве одржан 18. новембра 1992. године у самом граду на Вуки... тако се наставило све до 1997. када је последњи пут одржан тамо на граници Срема и Славоније. Доласком хрватских власти, такав скуп који се више може третирати као верски, а не национални или политички је протумачен као провоцирајући и проглашен за високоризичним односно забрањеним.

Многи вуковарски Срби су тада крајем 1997. отишли из Вуковара заувек. А и они који су остали не дочекаше боље дане... напротив, многи одоше у печалбу: Немачка, Енглеска, Ирска, Аустрија и др.

До пре две године нисам ни знао да се тамо одржава тако нешто. Па ме обавестише људи из удружења Ћирилица, да они редовно одлазе тамо и да ја поведем своје другаре. Нису баш сви могли, јер је ипак субота, али смо направили нови транспарент баш за вуковарске жртве, којих се данас мало ко сећа.

Парастос је био заказан за 14 сати у цркви, а људи по обичају дођође и раније, да се виде и прозборе коју. Мени мало ко беше познат, јер се ипак ради о старијој популацији, који могу и родитељи да ми буду. У црквеном дворишту видим познато лице, са тв екрана: Слободан Јаковљевић. Зачудих се отукд он дође из Вуковара, а после ми рече да је видео нашу рекламу код Ћириличара.

Касније дође и чика Љубе, г-дин Вишић, свештеник Гавро и др. Нисам хтео да ширимо транспарент док не добијемо благослов старешине цркве. Како и сам поп рече, нема ништа политички на транспаренту, тако смо добили одобрење да раширимо испред цркве тај транспарент и да се сликамо.

Пођосмо у цркву, кућу Божју. Није нас било пуно, свега тридесетак. Упалисмо свеће док је прота Гавро служио парастос и молебан за вуковарске жртве који су пострадали те несрећне 1991. због своје националне припадности.

Након парастоса прота Гавро је одржао слово присутнима, као што је ред и обичај. Додуше организаторима рече и неке добронамерне критике. Посаветујем се са њим око једне идеје, а на моје велико изненађење добих и благослов. Вољан је он да нам и помогне, што ме још више обрадовало.

После цркве и парастоса одосмо код чика Маринка на ручак. Да се људи мало окупе и окрепе јер многи се годинама не видеше. Пре самог ручка слово су одржали чика Љубе и г-дин Вишић, а онда и моја маленкост доби прилику да изложи једну идеју која ће осветљавати покољењима  пут, да не погреше као преци, већ да причају својој деци.

Уз ручак се мало испричах са Слободаном. Рече ми како ситуација у Вуковару није сјајна, већ суморна да не може бити горе. А он због своје активности у удружењу "Против заборава",  трпи притиске и провокације са много страна. И даље влада закон ћутања. Срби не смеју да проговоре јавно о својим жртвама.

Дивана никад доста, тако да један део се већ у 17 сати разишао својим обавезама.

Ово је пут којим треба ићи. Ако се одржава парастос за жртве "Олује", "Бљеска", "Масленице", "Мартовског погрома", Карловца, Госпића... Зашто онда не одржавати и за Вуковар? Ширење свести није на одмет.

 

 

Милан Чучковић
19.11.2017.




Посећено је: 468  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016




















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!