Извештај из Ниша 07.05.2018 - www.srbskisvetionik.org.rs











Статистика посета
од 12.11.2015

Данас: 113
Јуче: 628
Недељно: 2176
Месечно: 12561
Годишње: 91083
Укупно: 249484

Највише посета
30.8.2017 1737
























































8. мај 2018.


Извештај из Ниша 07.05.2018


Ниш је мој родни град. Ту сам прогледала, начинила прве кораке, пошла у школу, дружила се са другом децом, певала, радовала се. Али један део мог детињства је насилно прекинут јер је наша отаџбина нападнута. Прво из ваздуха, а онда и са копна. Била сам тада пети разред основне школе.

Под лажним оптужбама да је наша полиција убијала албанске цивиле на Косову и Метохији, тачније селу Рачак, општина Штимље... специјални изасланик мисије ОЕБС, Виљем Вокер почетком 1999. године шаље извештај у седиште НАТО пакта, који је био препун лажи, што се неколико година касније и доказало.

Генерали Северноатланског савеза су 24. марта 1999. године покренули злочиначку акцију "Милосрдни Анђео", или "Племенити наковањ", која је подразумевала ужасно бомбардовање наше земље. Агресија је трајала 78 дана у којој је пуно цивила погинуло и рањено, а материјална штета је била огромна. Иако је НАТО пакт говорио да они гађају само војне циљеве, за њих су наша деца и нејач били "колатерална штета".

У то време агресије на Косову и Метохији су вођене жестоке борбе на гранци према Албанији, јер су албански терористи имали огромну помоћ од Војске Републике Албаније, али и страних плаћеника (Легије странаца, британске САС јединице, амерички маринци и др.). Циљ им је био да отму и окупирају нашу свету земљу, наш Космет.

Ретко који одрасли Нишлија може да заборави један дан у свом животу, а то је кобни 7. мај 1999. године. Тада су на наш град падале касетне бомбе, које су забрањене по Женевским конвенцијама. Зликовцима то није сметало. Избацивали су смртноносни товар у сред бела дана, иако је било јасно да има пуно цивила, био је пијачни дан. Било је пуно рањених и погинулих...

Неколико година после бомбардовања и агресије на Србију и Црну Гору 1999. године подигнут је споменик жртвама НАТО алијансе. А 7. мај је уврштен као Дан сећање на нишке жртве бомбардовања.

 

*                             *                          *

 

Градски портал Ниша је пре три дана огласио да ће 7. мај бити обележен полагањем венаца на споменик, код Нишке тврђаве, односно на Универзитетском тргу. Позвала сам саборца Раду да заједно одемо тамо испред Србског Светионика и да положимо цвеће, што је она и прихватила. Купиле смо руже и понела је она заставу удружења Србски Светионик. Штета што је обележавање било радним даном па нам нису могли доћи саборци из Београда, али је дан раније био Ђурђевдан, па због тога. Заправо, наше удружење у својим активностима води рачуна о парастосима, којима се ствара култура сећања.

Дођосмо тамо код споменика нешто пре 11 сати, када је био заказан скуп. Ја сам са посла изашла на кратко да би дошла ту, уз допуштење мојих надређених. Били су представници и других удружења,Одбора Владе Републике Србије за обележавање значајних датума, и најважније делегација Војске Србије, која нас је чувала те 1999. године да нас не убију још више.

Рада ме је спремна чекала са свећом у руци. Свештеник СПЦ Бранко Цинцаревић је започео служење парастоса, односно молитву за настрадале. Упалили смо свеће, које су се све време гасиле због ветра, у ваздуху се осећао велики притисак. Приметила сам да је било мање људи него на прошлом помену 24. марта...

Најважније је да су биле породице страдалих, председник удружења ратних ветерана градски претставници и ми.

Док је трајао парастос сетих се тих суморних дана односно агресије...
У школи сам учила имена бомби и отрова који се налазио у њима и бацао по мени, мојој породици, по мом народу. Питам се како човек може да воли живот ако туђи уништава? Чињеница да нема два идентична човека на планети Земљи нам говори колико је свако од нас важан и непоновљив. Зар нисмо могли као раса да научимо да је рат зло у ком добитка нема? Зато нема ни оправдања...

 
По завршетку паратоса, део војног оркестра је свирао посмртни марш и у миру са стегнутим срцем уз тешка сећања на погинуле. Положиле смо цвеће Рада и ја, остале смо још мало јер нам се пружила прилика да поразговарамо са људима који подржавају културу сећања. Изузетно нам је драго да то неко прати и дошли смо до закључка да се нису сви одазвали.

Надамо се да ће се то променити и напокон пробудити свест наших грађана. Да жртва није само број на папиру, већ нечије дете, нечији отац, мајка, деда, баба, рођак, пријатељ.

Након тога направиле смо пар фотографија и тиме успешно завршиле нашу акцију.

 

Сташа Митић
08.05.2018.

 




Посећено је: 225  пута
Број гласова: 35
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са парастоса српским жртвама из Госпића у Новом Београду 18.10.2015

Извештај са парастоса жртвама Откоса 31.10.2015. у Београду

Извештај са парастоса жртвама Бљеска у Београду 22.4.2016

Извештај из Братунца 9.7.2016

Парастос за србске жртве Ливањског поља у Београду 23.7.2016

Извештај са парастоса жртвама Олује, у Београду 5.8.2016






















Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Србске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где нас србски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!


Благодарна Србијо,
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.

Босна и Херцеговина
Светог Саве дедовина.
С тобом славе славу
Светитеља Саву.

Бачка, Среме, Банате
И Србијо Стара
Раванице, чувај нам
Тело кнез Лазара;

Црна Горо, сестро мила,
Здраво и ти с нама била
Да славимо славу,
Светог оца Саву!

С неба шаље благослов
Свети отац Сава
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава.
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте.
Саву србску славу, пред престолом Творца!

Милешево слави се
Телом Светог Саве
Кога славе сви Срби
С обе стране Саве;

Синан-паша ватру пали
Тело Светог Саве спали,
Ал’ не спали славе,
Нити спомен Саве.

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.

Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

Да се србска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави,
Да нам свима сине,

Да живимо сви у слози,
Свети Саво, ти помози.
Почуј глас свогa рода,
Србскога народа!



*          *        *


Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме


Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.


Прости деци мати мила,
Сто су тебе увредила.
Синци ће се поправити,
Грозне сузе за те лити.


Јер признају грехе тешке,
Питају се за погрешке.
Живот и крв лиће сви,
Да се опет дигнеш ти.


Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.


Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу вазда твом
Утеха је срцу мом.



*          *        *


И само дотле, до тог камена,
До тог бедема -
Ногом ћеш ступит
можда, поганом!
Дрзнеш ли даље? ...
Чућеш громове
Како тишину земље слободне
Са грмљавином
страшном кидају;
Разумећеш срцем страшљивим
Шта са смелим гласом говоре,
Па ћеш о стења тврдом камену
Бријане главе теме ћелаво
У заносноме страху лупати!
Ал један израз, једну мисао,
Чућеш у борби
страшној ломљави:
„Отаџбина је ово Србина!”


*         *         *


Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

 Не дамо те, земљо Немањића, Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи,.

Да одбране земљу благодатну
 За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена,
Цетиња, Дубровника,
Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство: Устани Лазаре!

Док је Пећи и док је Дечана, Грачанице и Газиместана.

Не дамо те васкрсло Косово, најсветије поље Србиново!