Извештај из Лознице: Церски марш 19.08.2023 - www.srbskisvetionik.org.rs
Акције

20. август 2023.


ИЗВЕШТАЈ ИЗ ЛОЗНИЦЕ: ЦЕРСКИ МАРШ 19.08.2023




Пуцањ Младобосанца Гаврила Принципа у Сарајеву о Видовдану 1914. најавио је крупна дешавања на помолу...убијен је аустријски надвојвода и престолонаследник Франц Фердинанд. Бечки двор је то подмукло искористио као изговор да нападне Краљевину Србију, јер се за оружани сукоб против Срба спремао најмање десет година раније. Заправо хтели су Хабзбурговци да своје југо-источне границе помере на Босфор.

Врховна команда Србије проглашава по трећи пут за три године мобилизацију. Драгоцено искуство је стечено у Балканским ратовима када су ослобођени делови Старе Србије (још из времена Немањића). Ипак, Србија је била изморена и финансијски и физички. Знали су то у Бечу, па су тако и правили планове. Иначе, страховити терор над Србима у Херцеговини, Босни и некадашњој Војној Крајини је наставио до неслућених размера: убиства, пљачке, силовања, отварање конц. логора...итд.


Вешање Срба у Мачви, 1914.

Формално је 28. јула послата у Београд непристојна понуда у 10 тачака, познато као Јулски ултиматум. Влада Николе Пашића је све тачке прихватила осим једне... мада тај одговор није занимао Франца Јозефа (1830-1916). Он је већ две армије послао ка Дрини и Сави, док је за главокомаднујућег Аустроугарске војске на Балкану одређен генерал Оскар Поћорек, иначе гувернер у БиХ.

На страну Србије се одмах сврставају Руска империја и Краљевина Црна Гора. Тако је отпочео Први светски рат...

Поћорек је својим јединицама наредио маневре на Сави, а главни удар мора ићи у Подрињу око Лознице и Зворника. Тако је 12. августа 1914. почела и чувена Церска битка. Лознички одред је примио први удар и јуначки су бранили сваку стопу наше земље. Није им било лако, јер је непријатељ био и технички и бројчано надмоћнији. Међутим, они су знали кога и шта бране.

Касније улазе у борбу и остале јединице како наше тако и непријатељеске те долази до антологијских бојева у коме генерал Степа надмудрује Поћорека и већ 24. августа завршава Церска битка када су аустроугарски одреди бежали преко Дрине главом без обзира. Стручном анализом др Арчибалда Рајса, швајцарског криминолога, откривено је да су Бечки солндати починли право етничко чишћење, те у директном теору убили преко 1.200 Срба цивила.

Након силовите победе у Церској бици, Степа Степановић бива унапређен у чин војводе.

Вреди рећи да су Немци и Мађари попуњавали официрски кадар моћне аустроугарске Пете и Шесте армије, док су Хрвати, Словенци, Срби, муслимани, Чеси, Словаци, Русини бивали 90% војници. Срби, Словаци и Чеси су се већином предавали када је то било могуће, остали врло ретко.

Овим није био окончан Велики рат, напротив... тек је почињала "гужва". Ипак, Срби су те 1914. имали доста успеха на бојном пољу, док су 1915-1916 била започела  страдања библијских размера, али је најважнији успех је остварн у јесен 1918. када је после опоравка на Крфу пробијен Солунски фронт, па су пукови Србске војске силовито јуришали као ударна песница савезничких снага, те сламали немачке и бугарске линије у долини Вардара и Поморављу...

Легенда каже да француска коњица није могла да сустигне србску пешадију.


Видили се одавде Ниш?

Барјак слободе је Геџа забио у Араду, Печују, Клагенфурту, Ријеци, док се Аустроугарска се распала у парампарчад!

Уласком у државно-правну заједницу са пораженима: Хрватима и Словенцима 1. децембра, када је створена прва јужнославенска држава којом је управљао регент, касније краљ Александар I Карађорђевић, Срби су почели да топе сав национални капитал и прогрес који је претходних 100 година скупљан. Двадесети век се наставио у новим ратовима, страдањима и новим фазама геноцида од стране западних центара моћи.

*   *   *

Морала је Србија да изађе из тих југославенских авантура које су нас и духовно и национално обезглавиле, да би кренуло поново освешћивање. Такође, од 2014. покренут је нови талас у јавном медијском простору који је промовисао тековине Великог рата и жртава наших предака.

Друштво за неговање традиција Ослободилачкх ратова Србије до 1918. - одбор Лозница већ годинама организује шетњу илити Марш ка Церу из њиховог града. Од ове године је то урађено први пут из Осечине, док је идеја тог типа започета у Шабцу 2009. чини ми се.

Ранијих година нисмо могли долазити у Лозницу, јер су они увек држали фиксно 19. август својих догађања. Сада је тај датум "пао" у суботу, па смо решили да им се придружимо. Тачније Дачо нам је формално упутио позив и упутио на Даницу Веселиновић, рекавши да је она ове године преузела на себе главнину посла организације. Миле Стојнић рече да Даница је добра девојка и да се труди око свега. Он нажалост није могао да дође.

Екипа из Београда је кренула мала, али одабрана. Чича Свето је дошао пар дана раније. Остали су били спречени углавном пословнним обавезама, а неко и здравственим.

Кренули смо врло рано, да није ни свануло. Ипак, у Метковићу због рупа на путу нам се дешава пех, односно морали смо убрзо стати и променити гуму. Настављамо даље и успевамо да стигнемо на почетак манифестације. У порти цркве Пресвете Богородице (подигнута 1873.) већ је било све спремно за покрет. И ми се брзо трансформишемо и долазимо на поздравни говор организатора.

Формирана је колона и крећемо лозничким улицама ка Церу. Занимљиво ми је било присуство великог шумадијског опанка, испред кога је преко звучника одјекивала родољубива музика. На челу колоне беху и два момка: Александар и Стефан, у униформама.

Ми смо на овом маршу имали и "гуштера" Мишу, коме је ово заправо било ватрено крштење. Није раније био на оваквим дешавањима па је стално запиткивао шта и како.

На првој паузи мене су препознавали људи и говорили: "А ти си онај из Младеновца... Варовнице...". Уххх... И након четири године од шестог Колубарског марша, учесници исте памте врло добро: маглу, блато, усеке, ветар... и још много штошта што је баш тај Колубарски марш у Младеновцу обележило.

Имали смо послужења током читавог марша: погачице, посне пите, воће, слаткише, сокове и воду. Све похвале домаћинима на овоме.

Поменуо бих овде једну мени занимљивост, а то је учешће три генерације једне породице: деда, отац, унук. Искрено, нема лепше!

Након неког времена колона се развукла, па смо мало и стајали. Облака није било много, али су значили сваку секунду, јер се зној слевао тог 19. августа као из чесме. Такође вредна ствар је био камион са цистерном. Пауза је било неколико, довољно да се не охладимо, али ноге сачувамо. Музика са разгласа је доприносила да у критичним моментима појача елан.

После више сати пешачења ми коначно избисмо у Текериш. Тамо смо поносно умарширали и послагали се код велелепног споменика подигнут у част јунака Церске битке. Било је обраћање неколико званичника и одржан је краћи историјски час. Ту је било и сликања, а ми смо по традицији развукли наше транспаренте.

После свега позвани смо на ручак - војнички пасуљ. Док моји саборци у сласт поједоше, мени је само вода била вредна.

Повратак бусом за Лозницу беше врло занимљив, тим пре што сретох двојицу земљака, с оне стране Дунава. Просто намиришосмо се.

На крају сва четворица у аутић и правац Београд.

Волим овакве ствари и увек ћу подржати праву причу. Жао ми је што понекад будем спречен, временом, послом или пак породичним обавезама. Нема везе, јер пупољци ничу, стасава нам нова генерација соколића који ће знати куда треба да иду и на нама је да им осветлимо путеве, да не би опет их одводили на неке странутице и беспућа.

 

Милан Чучковић
20.08.2023.

 

п.с. Срећни нам жуљеви!



Није лако ићи на Цер, 35 километара, исто толико степени, по успонима, готово без хладовине... али прећи пут од Лознице до Цера под тим условима је најмање што можемо да учинимо како би се на што бољи начин одужили прецима на чијој жртви и херојским подвизима почива наша данашња слобода!

Свакоме од учесника ово је било полазиште и мотив да крену на овај дуги Марш.

Зато је Марш и изгледао величанствено! Поносно и достојанствено. Путевима Лозничког одреда ишли су потомци који чврсто поштују и памте, незаборављају и негују сећање на дела предака! Част је бити у мимоходу са овим људима...

 

Даница Веселиновић
20.08.2023.



Било је задовољство и част учествовати у овом маршу у славу наших предака, који су се храбро борили и уљезе који су продирали успут чинећи страшне злочине, потукли и протерали.

Изузетна атмосфера, уз добар избор србске музике током читавог дана, организаторима као и увек све похвале на указаној пажњи према свим учесницима и самој организацији марша.

Надам се да ћемо се и следећи пут окупити у још већем броју, да испоштујемо наше претке, да би неговали културу сећања и дали пример млађима који тек долазе.

ДОГОДИНЕ ОПЕТ ИДЕМО НА ЦЕР!

 

Никола Ђорђевић
20.08.2023.



ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

БИТКЕ

Добруџа * Горничево * КајмакчаланЛегет Поље * Мојковачка врата

ЦерскаЧемерноКолубара и СувоборСолунски фронт

Врањевац * Бој на Гучеву * Мачков камен * Врањевац * Церјак

ЗЛОЧИНЦИ

Вражија дивизија * Стјепан СаркотићРудолф Браун

Хрватско-славонски корпус * Либоријус Франк * Вилхем Рајнер

Михаило АпелШуцкори * Војска Аустроугарске * Оскар Поћорек

Франц Јозеф * Босанско-херцеговачки корпус

ЛОГОРИ

НежидерДобој * Маутхаузен * Омолуц * Болдогасоњ

Ашах * Улм * Броумов * Арад * Нађимер * Јиндриховице

Сливен * Пловдив * Шумен * Панчарево * Џумаја

ЗЛОДЕЛА

И ЖРТВЕ

Зворник и Тузла * Дубока долина * Бугарска љуљашка * Горње Павловце 

Бугаризација * Окупација Београда * Сарајевска кристална ноћ

Валадново * Голгота преко АлбанијеТоплички устанак * Романија

Мачва и ПодрињеВишеград * Сурдулица * Драга Петронијевић

Лесковачка резолуција * Вељко Чубриловић * Саво Ускоковић

ЈУНАЦИ

Коста ВојновићДрагољуб Јеличић * Гвоздени пук * Михаило Маџаревић

Живојин Мишић * Степа Степановић * Радомир Путник * Јанко Вукотић

Петар Бојовић * Милунка Савић * Војвода Вук * Душан Пурић * Илија Влајић

Јелена Шаулић * Петар Мариновић

ПУБЛИКАЦ.

СПОМЕНИЦИ

Где цвета лимун жут * Ватикан у Великом ратуЧујте Срби

Епитаф војнику * Врбовачке косе * Албанска Голгота

Мензел БургибаСлавенко Терзић * Зејтинлик

 



Посећено је: 694  пута
Број гласова: 30
Просек: 5,00
Оцените нам овај чланак:






CERSKI MARS   LOZNICA TEKERIS   SREDNJE PODRINJE   NEGOVANJE TRADICIJE   VOJVODA STEPA   AUSTROUGARSKI OKUPATORI   DANICA VESELINOVIC   MARS NA DRINU   PRVI SVETSKI   VELIKI RAT  


ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Извештај са Шестог Церског марша, 16.08.2015

Извештај са Седмог Церског марша 14.08.2016

Извештај са осмог Церског марша 20.08.2017

Извештај са деветог Церског марша 19.08.2018

Извештај са десетог Церског марша 18.08.2019

Обележавање 106. годишњице Церске битке